Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
најадили, настраховали, — каквим ли се он заогрне достојанством, традицијом људске мисли и људског чувствовања, вреднотама људског заноса и људске патње! Колико ли се око њега намота људске славе и бола!
Тврдим само да та умјетност и њене специфичне вредноте нису идентичне с умјетношћу драмске поезије и њеним вреднотама, нити представљају неку њену интеграцију или њено „пуно остварење”.