Матавуљ, Симо - УСКОК
Примише ме. Сједох крај огња с још десетином домашњих. Ками бјеше огањ! Двије-три руковијети врежине димљаху, да очи истеку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Студен, цича, пометох се, те ја сврни у вас. Кад тамо, шћућурили се вас десетина око пламичка. Виђу нема до руковет врежине на огњишту. Та наложите! рекох ја. — Како! шта! повикасте ви, та оволиког огња нијесмо никад до сад наложили!