Употреба речи време у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Малетић јавно на катедри понизио да својим морским апотеозама места начини! Не кажем да неже доћи време сјајније, та ми се развијамо — али је тешко чекање...

Често се за време причања и сам насмејао, а каткада сам приметио и сузу у очима његовим; али свакад озбиљно лице његово не допушташе

— говораху зеленаши и кајишари којима је баш ово бурно време годило; јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ

Тако је Јагодина изгледала за време поплаве. То је врло кратак нацрт, неколико тренутака; а и то можда не бих споменуо да ми не беше нужно ради познанства

Сима радо говорио и приповедао ућута се замишљено; а после полугласно рече: „И видиш, брате Обраде, какво настаде време, да нам опет они суде!?...“ „Јест“, рече отац. „Победиоцима суде побеђени, над мужевима владају кукавице!...

постави сто, изнесе оно мало мршаве хране којом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за совру, сети се давне прошлости, а сузе јој теку низ збрчкано лице.

После се скоро никад и не раздвајасмо; наше две куће постадоше једна иста. Дође време жетви. Ја и моја тетка идемо те им помажемо руковедати, прашити и плевити, па кад тако њино свршимо, а они дођу те

“ Сад сам знала ко је: човек који је за време глади хранио сиротињу, па се отуда обогатио!... То је чудно, али је истина!...

Он је, можда, у своме изобиљу на то и заборавио; али они који су своје јадне колибице за будишто испродавали, баш у то време кад је он богате салаше на најлепшим крајевима кикиндскога хатара куповао... ти нису заборавили...

Видиш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли ноћ“. „Ал’ зашто идеш свакад у по ноћи? Зар није боље да дочекаш дан?

А можда ће се у месец дана по једанпут и видети: син ће са тугом гледати како му је отац за кратко време оседео, како се погурио — а стари немоћан отац видећи сина како му се млађана снага порушила, како му велике

Шта се то за кратко време учини?“ „Не питај ме, побратиме“, рече Живко, али даље не хте ни словца проговорити; а после се тужно осмехнуо и

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године својом милошћу и даром о н ме је у состојаније исполнити поставио.

И тако ови непрестано вребљаше способно време како ће лисцу скувати попару. Сада, дакле, не видећи га у скупштини, почне на њем клеветати, говорећи да сам он не

У то време приспе и лисац, и чује с врата курјачју похвалу; но чинећи се као да ништа не зна, дерзновено уђе, стане насред пештере

Бољи је један зец у чанку, него два у пољу. Правда да ова правила нити су за свакога, нити за свако време. Ко се всегда боји да не изгуби, мало ће кад добити. „Аудацем фортуна јуват: Слободног срећа помаже”, веле Латини.

Сама храброст и јуначество једнога народа без науке и мудрога прављенија подобне су зверској снаги; бране се за неко време, ал' најпосле морају рећи „ејвала”, и покорити се.

Попрестану мало за одахнути и с већим устремљенијем сраженије обновити. У исто време орли и гаврани, гледајући битку и њушећи крв, долете са свих страна, облећући и падујући се.

Како то? Ево овако, слушајмо само. Кад нас ко превари, жао нам је и тужимо се, а у исто време толико не желимо него да нас други варају, пак ко нам је вешт и ко нас лепо уме варати онако баш како ми желимо

Ови речма одговори да није ништ смотрио, но у исто време покаже им прстом на колибу. Ловци се томе не досете у хитошти, и отрче даље.

Курјак верује и оде, а кад у уречено време дође, нема пса напољу; зове га ови кроз прошће, опомињући га о уговору. „Кад ме други пут нађеш пред авлијом", —

А себе сасвим злосрећна вмењаваше, ибо при толиком товарењу и муци ни плеве до изобилија нема. Дође време на војску поћи. Падне коњ убијен; види га магарац гди лежи сав у крви.

” Наравоученије Срећан је човек такова сложенија који се ласно не расрди, и који може у време срдитости расуждавати. Ко мрзи на кавгу и уклања је се, избежава и избављава се млогог зла и немира у животу.

Падне по случају један велики пањ у рит. Онда се оне уплаше и стану за неко време мировати. Но видећи потом да се пањ не миче, почну опет зло живити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Не може нико ко наши винари од бољега грожђа горе вино! КОСЦИМА Ниједно време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим

Не може нико ко наши винари од бољега грожђа горе вино! КОСЦИМА Ниједно време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули,

КОСЦИМА Ниједно време, а поготову време кад осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули, није време да се пева: Макивије, косе о чивије!

осване среда у суботу, а поготову време кад остане више Секулине крви по Милуновим рукама но у Секули, није време да се пева: Макивије, косе о чивије! ПОПЕВКА Запаљене свеће, као копља Пободене, јој, у оранице Задимљене.

После вечере прегледам домазлук: закрпим кров, подупрем ограду, накупим кишницу у каце и араније. Уто и спавању време. Пре но заспим кажем жени: вешаће ме у пет, гледај да ме пробудиш нешто раније.

Вешају нас брзо, вешто и лако. Висимо тако обешени до мрака, време је вечери, скидају нас, - ми живи, сви нас туку и псују; али ако.

јаруге, под храст, закопава жито, Муницију, пушку, ракију, лампек, иконе, сукно и маст, тако и ја, у мрачно време ово, све што имам скривам, пола у нејасно, пола у незаписано слово.

Мишеви који једу мишоловке! ДРУГИ ЈАДАЦ Доћи ће време кад нам неће дати озеблим на сунце, на пијаце и улице. Доћи ће време кад ћемо бежати у кртичњаке и земунице.

ДРУГИ ЈАДАЦ Доћи ће време кад нам неће дати озеблим на сунце, на пијаце и улице. Доћи ће време кад ћемо бежати у кртичњаке и земунице.

Доћи ће време кад ћемо бежати у кртичњаке и земунице. Доћи ће време кад ћеш се од брата сакривати код јазавца и вука, кад ће над црквама од пепела звона од блата да клати у магли

Доћи ће време без хлеба и соли, кад ћемо по гробљима коприву сејати, доћи ће време кад ћемо се голи корењем хранити, пепелом

Доћи ће време без хлеба и соли, кад ћемо по гробљима коприву сејати, доћи ће време кад ћемо се голи корењем хранити, пепелом грејати.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мој отац имао је више сестара и браће од који’ само најмлађи његов брат Јаков јоште живи, који је у време Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а после дошао на моје место у Совет српски, а ја одем у војску на

То је било уз наш божићњи пост (1787. године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију.

У то време било је у Ваљеву 24 џамије, и говоре да је било преко 3000 кућа турски’, а 200 хришћански’. Ми дотерамо из села четнике

У то време чује се да ће ћесар Јосиф доћи у Срем, у манастир Фенек, да види где се профунта пече. Наскоро после тога поручи мени

народ, да се не пороби, а и мене ће скоро цар послати, да на Забрежју шанац начиним и топове превезем, но треба, кад време буде, да и ви људе пошљете да шанац помажу копати’.

У та времена и Коча доле око Мораве подигне чете и Турке почне тући, зато и сада Моравци зову оно време „Кочином Крајином” а за ћесара Јосифа рат ништа не знаду него мисле да је Коча заратио.

Мој сирома попа, Бог да му душу прости, како је он сам учио, онако је и мени показивао. Јер у оно време у Србији нигде ни гласа ни трага од школа није било, но сваки ђак, који је желио што учити, морао је попу или у

Кад мене моје комшинице хвале, мислио сам да ми не треба више ништа ни учити. У то време тукао се ћесар са Турцима, и сад не знам, или по заповести ћесара, или због тога што су се Турци прикучили Ваљеву,

— Овај Игњат Сабов, кажу, учио је у Руми, и као што се говорило, за време његовог учења ту у Руми била је најбоља школа.

С мером и у своје време много се којешта чини без штете, што пред судом здравога разума не би се могло оправдати сасвим.

Тешко ономе који прву чашу сваке своје наклоности до дна испије! У то време (1793. године) био је парох стари мој учитељ попа Станоје и поп Никола из Кршне Главе, оба стари и не велике науке, но

У то време дође мајор [Деспотј] Лукић у Ваљево и на Кличевцу шанац начини, скупе четнике (како ми је отац казивао 1800 момака)

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Овамо, опет, седиш у кошари. Удари зло време, немаш се где склонити. Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш. Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!

Частило се дуго и за много. Дође време да се полази. Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.

А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.

Ама, некако траљаво иде с интересом. Не плаћа на време. Прође иза рока по читава три месеца. Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...

И за кратко време постао је један од најбогатијих људи не само у селу Н. него и у свој околини. Сад више и не ради тешке радове; то је

Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година. А и време је већ да га ожени. Срданова кућа није богзна како задружна; он у годинама и отежао, а његова Стана није више онако

млађе доба, кад је могла упоредо копати с најбољим копачем и кад се у сваком пољском раду није бојала многог мушкарца. Време је већ да се у кући Срдановој принови које чељаде, да Стана добије снаху, која ће је одменити у кући, а богме и у пољу

— рече Видак кад се испеше већ горе на доксат. Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по

опадала је и та велика задруга те напослетку спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година,

Пупавац види и топи се у радости. Време је пролазило. Осим оне дијамантске игле, Мојсило је Савци поклонио за Цвети некаки златан брош и златне минђуше; за

Упознао се са мном лане још у Пожези, па се једнако лепи уза ме кад ме види. Дошло је већ крајње време. Пупавцу остало врло мало пара у кеси. Све оде на поклоне и потроши се седећи толико бадава. Баш није најпријатније.

Погибе, јадан не био!... Сутрадан — чисто време, боже, милина ти погледати! Учитељ Грујица уранио, па лепо испекао кафу, пије и гледа у своју башту.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!... И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. Али, брате, он це и умео молити богу!...

Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака. То су били за њера људи којима је бог рекао да живе. За све време њиховог разговора чечао је као пас и слутшао њихне „паметне” разговоре...

— упита он заједљиво. Лазар одмахну главом. — Мој синко!... Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!... Ово је неки измет... плаче!... То беше што и надраженом псу палица кроз плот...

док длан о длан — њих нестаде... А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... 14. ПРОКЛЕТА КУЋА Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.

— упита он. — Ево, у соби... дете... Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.

Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. — Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! — И примаш братство?! — Примам побратиме!

Он нема бога ни душе. Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. Пита га Крушка: — Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.

Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... И он седе наоружан новом снагом... Међутим, време је пролазило. Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... Осећао је глад и жеђ.

Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.

Сад му је гида као девојци удати се. И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак. Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.

Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... — Хоћемо ли, људи? — Хајде, бива. — Само лагано...

Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време. Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... Једва у неке сети се поп.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

Док је прилазио час повратка свети, Уморни, тај сусрет вечно чекајући, Када ћемо рећи: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

час повратка свети, Уморни, тај сусрет вечно чекајући, Када ћемо рећи: већ је време мрети, Као што се каже: већ је време кући.

гора када јутро руди, Агонију воде у вечери неме, Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.

час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат, када је најзад умрло и време.

ПЕСМА Господ ме сеја цело време, И свуд сам нова реч и знамен — У белом хлебу прво семе, У тврђавама први камен.

Све надвиси неми глас који се чека!... НАПОР Када ме замори равнодушно, бедно Време, у часима безбојним и сивим, Рађа ми се жеља: ја бих да доживим Или срећу или несрећу, свеједно.

Ја не имах никад ни минуте неме, Да питам куд оде уздах што одлеће: Толико је увек било кратко време Између две сузе и измеђ две среће.

Памти што је прошло, с пуно вере неме, Кроз све дане дугих страдања и менâ: Чувај своју прошлост за суморно време Кад се живи само још од успомена. Па ћеш да запиташ једном, и ненадно — Нашто само сузе, нашто боли само?

СЛУТЊЕ Како време тече тромо и безлично, И болна се слутња почиње да буди: Да и осећаји старе, као људи, И све једно другом да је

Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови из лишћа прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Напротив! Ја сам сасвим делио назоре моје матере: „све са светом и кад је чему време”, али сам све то ипак остављао времену и случају. Случају? — Јест!

Али, молим вас, мени је сасвим свеједно, ја још волим послеподне. Баш сам већ уморан, а и време је ручку. Он седе на празан кревет, а поред девојке која је стајала — А шта ви не седнете, госпођице?

Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти. даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без

— Ђорђе има једног брата, калуђера у С., и тај га је звао к себи у манастир на неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”.

Мама је за цело то време тихо плакала. Само је понеки пут, предишући, испуштала речи: „Сиромах Ђорђе!” „Сирото оно дете!

О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види! Шта је било у нашој кући за време док сам био у школи — не знам...

Пристао би он сада и да се бије, и да га бију — само да му прође време. Није он, иначе, био баш ни врло разговоран човек, и вечерашње његово управо нападање на свакога кога сретне беше само

А ја сам, опет, смешан што и сâм не идем, него вас само зановетам којекаким беспослицама. Ја знам да вам је дуго време кад сте са мном. — А ви идите кад знате. Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим.

После ручка она села код прозора и преврће Л'хіѕтоіре д'ун паyѕан — Ерцкманн-Цхатриан.12 Ја стао више ње. — Лепо време — рекох ја уздржавајући смех. Она напући уста, сушто дете. — Ах, ви сте нека прзница!

Пошло је све будибокснама. Но још нисам толико загазио да се не могу повући, а, с друге стране, крајње је време да се оканем посла за који нисам, и то ћу учинити, тако не био твој Побратим ВИ ПИСМО Н... 1. И 187..

неугажен снег, огромни храстови бељаху се с оне стране с које је ветар духао кад је снег падао, те га наносио на њих. Време је било сухо, тога дана било је на термометру -10°, мени није било хладно и било ми је врло пријатно.

Залепи просто фластером и сутрадан све је зарасло. Они имају једно време у години кад се морају да „дуелишу”. Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

бога ми, биће за поп-Ћиру, приповедају да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни, и то за оно кратко време док је пре ручка курисао домаћици.

и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време сутра бити. А затим опет седне. И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено вино.

Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда. Од то доба једнако су лепо живели. За то време много се штошта променило, само је вредност њихова супружанска остала она иста, она стара.

онај случај кад је Његово Преосвештвенство Владика правио каноничну визитацију по својој епархији, па није затекао на време поп-Спиру на дужности. А то је било овако. Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била недеља.

диг’о се поп Спира и прегрнуо попадијину зимску велику мараму, којом се обично служила цела кућа а у последње време већ почели њоме покривати и тесто за киселу штрудлу и крофне, — па се кренуо поп-Ћири прекопута, мало повише »у шрех«,

Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина. — Бога ми, већ дванаест. Е, време је да се иде! — вели поп Спира. — Ајд’мо, диж’те се, да идемо. — Ју, зар већ! — зауставља их госпоја Перса.

пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.

После тога је мање лајао за све време визите. Тек понекад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд,

После тога је мање лајао за све време визите. Тек понекад лане, погледа сумњиво на ту страну од времена на време, као да прогунђа нешто на форму: хм, ајд, ајд!

Од њега, мислим, да неће бити давно и надалеко бољег. Ако буде боље само оно што су га — боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској...

Таке праве у данашње време ероберунге!« Овде ће, мислим, бити најзгодније, док гости пију кафу и јаузнују, да мало боље упознам читаоце са обе

Јула је радо проводила време у башти, заливала и плевила, а Меланија је гледала само своје кактусе и романе. Меланија је прочитала сијасет српских,

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали. Дању би, ако је лепо време, ишли у реку, и тамо испод врба седели, или се прали, чистили.

У то време била пребегла из Турске једна просјакиња, неко улаво1, младо девојче. Звала се Вејка. Од зулума померила памећу.

Колико пута би га нашли, а обично уза зид, у ћошак испред какве ћеране1. А то обично за време ручка кад сви радници изиђу да једу.

— ’Оћу ли? — радује се он и издиже на прсте да види варош и увери се да ли ће заиста на време, пре мрака, стићи. Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред

Познају сви њу и њихову кућу. И зато почне да се склања, крије од варошана да је ко не види, позна а у исто време да пази на њега да јој не измакне.

Једног вечера свратих у механу. И то крајњу, близу гробља која је у исто време била и касапница и бакалница и све што треба за целу ту маалу. Кад уђох, изненадих се.

Дању се завлачио негде и тамо цео дан и ноћ прележао да би сутра, ујутру, опет поранио и на време, у почетку службе, дошао да, вирећи у цркву, ишчекује нешто. А некад био добар домаћин.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Плакао је пред дужником довде док му није пружио новац са: „На, нек те ђаво носи!” За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров „ауспрух” у подруму крадом попио.

видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу” у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести. Врати се кући. ИИ Љуба је код куће време добро проводио.

Врати се кући. ИИ Љуба је код куће време добро проводио. У матере је остало нешто имања; даће се ваљда с њим што чинити.

Двадесет и девет година! То је доиста време за трговачког момка у малој варошици да се жени. Као ђенерал био би и од четрдесет година млад момак, али за Љубу је и

Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је. Ручак прође у самим пургерским етикецијама.

Кад кући дође, чека два три дана. Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати. Отац Савкин био је свештеник у селу Ж.

, у својој кући. Скоро ће бити у О. слава на свету Петку, онде се иде на водицу. Љуба инвитира госпођу Персу. Дође време славе. Уочи дана дође госпођа Перса са оцем у О.

Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема. Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види. Мати виче слугу, слуга дође. — Иди, Лазо, брже по Татијану.

Госпођа мамица напољу кува ручак. Анка и друге ситније сестре помажу. Дође и време ручку. Сви се наместе. Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.

” — И Љуба се Анки допада. Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чикаГавром разговарао. За то време уклонио се Парковић.

Он је мислио да се мане за неко време женидбе, ал’, међутим, оженио се врло добро један присни његов пријатељ, те тако опет добије вољу ва женидбу.

заљубљен, нити сам је рад узети, јер ја већ имам моју заручницу, само што сад још неће отац да ми је дâ, али доћи ће време да ће је дати. — Е, то сам хтео да докучим. Баш вам хвала.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Видећемо. и нешто као неки скривен, мрачан грех, сину у њеним очима. А за све време разговора она је са оном дрхтавом и страсном нежношћу која мути ум, стезала мишицу свога мужа и пркосно тврдила да ће

Сад се ови медиокритети нешто зноје и петљају без њега ,а време пролази и опет нико неће знати шта ће све из овога да произађе. Само ја осећам једно: да до новог рата мора доћи.

Али му се, у исто време, учини: да се тамо, с оне стране, све било скупило у неку страшну невидљиву и претећу звер. „Ето тамо — помисли, он —

чистом белом рубљу, што пливају у благостању и што у земљи крију чаше са сликама краљевих синова да их изнесу у своје време, баш су дивне душе.

Ето иде време да јавно напијају здравице и јавно износе слике краљевих синова” А сутон је лагано обавијао Београд и мир плаве ноћи

ИИ. Кад је престао двобој батерија, Христић, укљештен и раскречен усред неког оштрог камења, оста још неко време на осматрачници.

Један дражесни одмор што је настао после неиздржљиво заморне напетости за све време оне страховите ломњаве експлозива, задржа га на месту одакле је скоро цело после подне нервозно управљао жестоком

А страх који је тога дана, за све време оног дивљачког двобоја побеснелих батерија, претрпео на осматрачници, био му је повод да и овог пута, као што је

А ти? Све сањариш о најчуднијим стварима овога света. — О ја сањам, имаш право. И мислим на тебе, у исто време. Мислим да ли си ти то заиста. И наједанпут његов тужно-милостиви поглед поста чврст и одлучан.

Јест то поуздано знам, а друго: да ће овај рат појести моје нерве до краја и да се он никада свршити неће. И све оно време између прошле демобилизације и нове мобилизације, то је привремено, а ово је стално.

Баш у то време и док је штаб оне разбијене дивизије, што се у највећем нереду пробијала и даље кроз кукурузе ломећи их, журно одмицао

А кратко време потом фронт је био миран и блесав. Наслоњен леђима на зид сеоске качаре до воћњака, блед и задихан, још обамро од оне

Африка

Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.

Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже на асурама, дојећи четвороножну децу, као зверчиће, ћутљиве, са дивним косим меким овнујским очима.

С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима. Разгледамо бродски дневник. Ево како у њему изгледа наше пловљење до

Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист. Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет

Огроман смех. Кејови непоплочани, неограђени, земља засађена дрвима, свакако бескрајно блатњава у време кише. Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу

Трговци су често и само форме ради узимали краљевску кћер к себи за све време свога бављења у племену. Разумљиво је дакле зашто, кад најпре уђе један од њиних црних тркача да прво избаци мушкарце

С времена на време појави се његова црна глава, да удахне ваздуха, док се са тврде, коврџаве, и масне косе вода одваја одмах као од нечег

На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла. Људи и жене перу неко биље. С времена на време пловимо поред урођеничких насеобина подигнутих на високим кољима крај саме ивице воде. Риболови. Плетена ловишта.

Обрадова ме та идеја. Нису ли нам за време повлачења становници Андријевице са поносом причали како је кнегињица Ксенија сматрала да је Андријевица Париз у

Цела она чаробна каскада боја, измаглица и треперања, која у Европи траје по читав сат и на северу недељама за време заласка, овде се као у магновењу сручила низ тропско небо.

Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.

И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло. Ја сам се у последње време толико спријатељио са Вуијеом, са његовом пажњом, огромном ерудицијом, срдачношћу и простотом, са свим оним што га

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

мало, боље рећи никакво число комедија на нашем језику, таково дјело написати, које би читатеља или гледатеља (јер је време, мислим, да се и код нас театри заведу) на зевање не натерало, но паче часове брига и домашњи незгода пуне разгалило,

О срећо, о време; ελεημοίσήνη, милосердије; άπελπίσίς! очајаније и пр.<оче>. друге се речи могу лако нагађати. У Вршцу, месеца

Нема шпекулација, нема трговина. Пошто тифтику? — бађава; пошто памвук? — бађава. Сад је дошло време да човек иди без чизму. ЈУЦА: И то би лепо јошт било! ЈАЊА: Што ти ту говориш, шкиљи³, море, знајш ли што је свет?

Кад је највећу сиротињу на овај свет, онда прави парада широко високо. ЈУЦА: Господару, време је већ да се једанпут и ја с вами као жена са својим мужем разговорим. ЈАЊА: Што ћиш да говориш, да ми правиш штета?..

Не ми више говори. Нема новци! ЈУЦА: А како ће бити с мојим шеширом? ЈАЊА (уплашен): Какво шешир? ЈУЦА: Ја мислим време је већ да ми нов шешир купите. ЈАЊА: У, ху, ху! Па, па, па! Нову шешир! Милостиво госпођа! Кир Јања! Шешир?

Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави! Биће и новаца. ЈАЊА: Како ћи бити кад је неваљалу времену?

Знајте садашње свету. ДИМА: Тифлуте то филун пери то филуменом ЈАЊА: Што? На ову кугу од време? О теос, филакси! Пропаднимо, пропаднимо! Ахара, ахара, ахамна! ДИМА: Аделфе, оћим да ти речим на сербско слово.

Господин нотариус, немојте да ми убијте моја шпекулација. Ја сум човеку трговац. МИШИЋ: Ајдете, кир Јања, пролази време. ЈАЊА (клекне): Тако вам вашу добру духу, господин нотариус, немојте да ми убијте! Ја сум човеку стар!

МИШИЋ: Нећемо ићи. Но поклањате ли ви нама ове банке и облигацију јамачно? ЈАЊА: У! Господин нотариус, скупо време! МИШИЋ: Ја могу вашу господичну кћер и не узети. ЈАЊА: Е, кад сум казао, казао да-ј просто!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Расцијани нису признавали, над собом, никаквог закона, сем аустријског ћесара, али у време кад ова прича почиње, у пролеће 1752. године, они су се бунили и против ћесара.

То је, у ствари, читав историјат побуна и издаја. Требало их је повешати још за време рата на Францеза. А, сем тога, па баш и да оду у Росију?

Гарсули је сео на једно ђуле топовско, и с времена на време устајао и, као паун, шетао. Вели: „Мње за свагда пријатно седит на воздуху пролетном. Пролетњи ветар је тако умилан.

Ако би онај, који цима, погодио, све је носио, ако није, играло се даље и цимао је идући. Тако се, у затворима, време, некако, прекраћивало. Кад је оберкригскомисар то поменуо, насмејаше се чак и затвореници.

Адоптиран, Павел је тобоже био дупли Исакович и нарочито га треба помиловати, ако је то могуће. Пошто их је неко време, тако, одмеравао погледом, Гарсули поче сад да им, изблиза, очи у очи, лицем у лице, говори, млатарајући рескриптом из

Кроз јеку војничких труба, кроз дреку команди, колона је за то време почела да се лелуја и маршује ближе павиљону, који је био подигнут крај новог друма, на ком су кола стала.

Овде ће га неко време још спомињати, као и тог кривоногог Грка, а после ће га заборавити и неће му знати ни имена. Ова варош иза њега, са

Доћи ће време, кад ће се, у Бечу, кајати, да су ове невине људе отерали у Росију. Ви стално измишљате неке конце да, по концу,

Само су се коњи, машући главом, бранили од мува. Кожа би им, с времена на време, задрхтала и муве би се дигле и разлетеле са ситних рана.

У колима, са раскошним арњевима, од ливеног гвожђа, Гарсули је изгледао, неко време, као миш у мишоловци, и чинило се да му оде глава.

Енгелсхофен није требао ни да дода. Старац му је, после тога, просто окренуо леђа. За то време, у унутрашњости касарни и казамата, настала је права гужва, а по улицама вароши паника.

” ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНО... У аустријској војци, било је, у то време, неколико Исаковича, али се оберкригскомисар Гарсули окомио само на ову четворицу, који су били добили отпуст и

Теодосије - ЖИТИЈА

поменута благочастива Ана, јеп је Бог закључа као у старини Лију Јаковљеву, да она која је ппе пађала не роди више на време, због чега ју је вређао и корео муж.

Зато, љубазни, ако ци икад примио какво добро од нас — сада је време да љубав покажеш. Ако се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме утешиш срце моје и матери душу од смрти

Поцле y неко време одахнувши, горе ка њему уздижући поглед и клањајући се, даваху му опроштајни поздрав, и милостиво са сузама корећи га

Ни по времену ни по узрасту теби не приличи да нешто такво сада иштеш, јер све треба у своје време. О теби се, уосталом, прочуо глас међу многима — чији си син; твој долазак нама није непознат онима који сада царују.

ожалости, не зато што су га ухватили, него због тога што су му прекинули пут те неће доспети к старцима пустињацима за време обеда. Запиташе га: — Ко си и из кога си манастира?

И на време у које је желео донесе хлебове преподобнима, и причајући им говораше: — Вашим молитвама избави нас Бог из руку неприја

За време службе и молитве, самодржац отац и свети епископ часним крстом и полагањем руку обојице на главу благословише Стефана

Ту, пред светим дверима светога олтара, поклонивши се, предаде Господу своје обете. За време службе и молитве, био је руком истога епископа Калиника крстоносно украшен анђелским образом, у ком је био назван

Али пошто само себе за време живота вашег спасавате, прими мој савет благоразумно као добар, који ће ти од Бога добра испосредовати: Све вам је

Колико је похвала по свакој добродетељи овога мужа сада ми није могуће говорити, јер би се продужило време повести. Много, дакле, минувши, као апостолу рећи ћу апостолске речи: „Подвигом добрим подвиза се, поста трчање

минувши, као апостолу рећи ћу апостолске речи: „Подвигом добрим подвиза се, поста трчање саврши, веру сачувавши, и време његова одласка к Богу настаде, да пређе на бесконачни и блажени живот, И да прими за њега чувани венац правде за своје

“ И одмах дозва љубљенога сина својега, и рече му: — Приближи се време да будем позван, чедо. Колико си се потрудио за мене, за добро душе моје, сада је још више време да ми помогнеш.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Успели су да великим напорима крајем XИИ века оснују своју независну цркву. У новије су време створили две независне државе. У средњем веку су имали знатну књижевност.

Али је Људевит Гај у исто време био себи поставио пространије циљеве. Он је сматрао имена Србо-Хрвати и Словенци као обласна имена једног истог народа

“ За време балканских ратова и за време кратког живота аутономне Арбаније, па и за време Светског рата, Јужни Словени су стално

“ За време балканских ратова и за време кратког живота аутономне Арбаније, па и за време Светског рата, Јужни Словени су стално нападали политику

“ За време балканских ратова и за време кратког живота аутономне Арбаније, па и за време Светског рата, Јужни Словени су стално нападали политику АустроУгарске и отворено исказивали своју одлучну вољу, да се

После ослобођења Србије Бугари су у њој налазили уточишта. У то су време многи Бугари похађали више школе у Београду и у Крагујевцу.

Узајамно позајмљују волове као запрегу за орање: то је обичај који се зове спрег. Нарочито се притиче у помоћ за време жетве коју треба брзо свршити: то је моба.

год. Али се ова осећајност у толико прилика показује у току балканских ратова, за време аустријске офанзиве и за време протеривања Аустријанаца из Србије (1914), а нарочито за време повлачења војске и

год. Али се ова осећајност у толико прилика показује у току балканских ратова, за време аустријске офанзиве и за време протеривања Аустријанаца из Србије (1914), а нарочито за време повлачења војске и једног дела становништва преко

балканских ратова, за време аустријске офанзиве и за време протеривања Аустријанаца из Србије (1914), а нарочито за време повлачења војске и једног дела становништва преко Арбаније, када је сваки био остављен својој судбини (1915).

год.). Њихових непосредних потомака је нестало. Нема племства: уништено је после Косовске битке и за време Турака. Али сваки динарски сељак сматра националне јунаке као своје претке: са дубоком националном и људском

Са дубоком је захвалношћу примао помоћ коју је велика и света Русија чинила с времена на време, али не допушта да ослобођење његове браће дође са стране.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

од својих пршљенова Крилатице од својих обрва Стварам им лептире од својих осмеха И дивљач од својих зуба Да лове да време убијају Каква ми је то па игра 6 Корен ти и крв и круну И све у животу Жедне ти слике у мозгу И жар окца на

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

СЕ ПРЕЛИЛО ЗЕЛЕНИМ КРЕМОМ, БЕЗ ПОСЛА ЈЕ ОСТАО ЈЕДАН ЗМАЈ СА ВИСОКОМ ЗМАЈЕВСКОМ СТРУЧНОМ СПРЕМОМ, МОТАО СЕ МЕКО ВРЕМЕ ПО ГРАДУ, ЧИТАО ОГЛАСЕ И КОНКУРСЕ ИЗ ШТАМПЕ, ЗМАЈ КОЈИ ЈЕ УЖИВАО У СВОМЕ РАДУ, ИЗГУБИО СЕ КО СВИТАЦ БЕЗ ЛАМПЕ.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ЉУБОМИР: На два-три дана. ПАВЛЕ: Не знам на колико, не знам ни куда; у непознатом правцу, на неодређено време. Немам засад јасне намере, али осећам потребу да се уклоним, да се удаљим, да се осамим, да преболим.

Ко је на телефону? То сте ви, господине Петре? Овде инжењер Марић. Хтео сам да вас обавестим да извесно време нећу бити овде; међутим, кроз два дана је рок вашем потраживању.

РИНА: Куда? ПАВЛЕ: У неодређеном правцу. РИНА: На дуже време? ПАВЛЕ: То не знам, али боље рачунати на дуже, на врло дуго време. РИНА (престрављено): Значи ли то....?

ПАВЛЕ: У неодређеном правцу. РИНА: На дуже време? ПАВЛЕ: То не знам, али боље рачунати на дуже, на врло дуго време. РИНА (престрављено): Значи ли то....? ПАВЛЕ (полазећи): То значи да ја путујем.

ИВ РИНА, АНА РИНА (остаје на вратима још неко време поздрављајући, затим улази). АНА (долази). РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао.

XXИИИ ВУКИЦА, АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ ВУКИЦА (оцу): Јесам ли се много задржала? СПАСОЈЕ: Не, не, тачно си на време дошла. Рекао сам вам, господо, ми настављамо редован живот. И почећемо га са једним весељем.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Да није за време рата одлетела у небо, послала би свој извештај људима, анђелима и ђаволима и јеврејска синагога. Ћутање синагоге

Ми смо знали: подне је. Не може бити да није. Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу. Та крастава, ољуштена Мимика, Боже мој! - Како сте, милостива?

Ја сам наишао баш на време. Нисам изгубио ништа и немам права да се љутим. - Мислиш? - рекох, али ме она није слушала, јер је настављала да

Ово пролеће и ти, све су што имам. Хтео бих ти писати још, али ближи се време за мој час. Сутра ћу ти се јавити опет. Због тога ми сутра, а и убудуће само очима дај знак да си примила писмо.

Једно време био сам заљубљен у њу и свако од нас је то био, без нарочитог резултата, уосталом. Она је играла с нама, смејала се,

Она је играла с нама, смејала се, на излетима чак и једрила, за време писмених слала цедуљице с готовим рачунима и ми смо се хвалили једни другима за време одмора кад би у WЦ-у пушили по

на излетима чак и једрила, за време писмених слала цедуљице с готовим рачунима и ми смо се хвалили једни другима за време одмора кад би у WЦ-у пушили по једну, али ниједан од нас није успео да је пољуби, нити је то покушао.

Извесни од њих праве се да гледају плакате кад наиђе неко од ученика, али човек не може никада да буде сигуран да за време представе неће банути неко од оних који ће касније рећи да им је жао итд., али, „дужност, је дужност, млади пријатељу!

Сада је одлазила тако брзо да нисам имао кад да јој кажем где ћемо се и у које време срести. Знао сам да то није ни неопходно. И није било!

Питао сам се како ћу за време часа успети да се уздржим од смеха, али то питање је било савршено непотребно. Гледајући Меланију како предаје о

Њега је више интересовало шта ја мислим о синусима и косинусима. О томе нисам мислио ништа, али ми је Неда на време добацила цедуљицу и тако стекох масну четворку за крај године.

- А, то си ти! - рекао је на крају. - Заборавио сам да је данас твој ред! - додао је. Затим смо неко време јели кокошју супу, а мама је говорила како је то супа какву сам волео да једем још као сасвим мало дете.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте. Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма. Он је те банке држао у једном јаком зиданом лагуму,

Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући. Оде. — Збогом, Чамчо. — Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао.

Би л’ погодио за што сам к теби дошао? — Откуд ти код мене? Мило ми је, седи. — Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти. — Немој да булазниш, Софро, имаш више новаца нег’ ја, та ти си први газда сад у вароши!

— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам

— Дакле, доћи ћемо. — Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради. Збогом. — Збогом. Дакле, сутра. Господар Софра оде.

У певању ужасна дисхармонија. Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу. Наједаред умукну. Чује се неки жубор. Време настало.

Лопови мисле да се друштво изопијало, па држе да је сад време послу. Наједаред умукну. Чује се неки жубор. Време настало.

Чамча га и не слуша. Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује. Исплате што су били дужни бирташу. Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње

— Бре, нећеш спавати, ти си војвода, дуго ми је време, преклапај ма шта. Дрма Чамчу, не дâ му спавати. Чамчи није на ино, разбере се, и почне опет којешта преклапати.

Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру. Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри.

Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. Већ зора руди, време је одлазити. Чамча наложи кочијашима да прежу.

Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају. Дођу у друго село. Ту пробуде Чамчу; и време је: коње треба ’ранити. После тога одавде се крену даље. Путовали су тако још два дана и дођу у село В.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Кроз пукотину чамовине, међутим, примети танку светлост што је продирала и освести се сасвим. Било је време да иду. То је горела ватра оних који су синоћ били полегали, неки сами, неки са женама и децом, испод надстрешнице

Комесар био му је, уосталом, за време целе вечере досадан. Опран и умивен, посматрајући шта се у дворишту дешава, Исакович је стајао дуго пред великим

За све то време шиљбок, пред вратима, са пушком пред прсима, истурених груди, уплашен, стајаше укрућен и непомичан, то јест љуљајући

Везаних руку и ногу, запушених уста, дахћући, очекивао је да га понесу и трзао се с времена на време, као и ови овнови који су ту, пре клања, лежали.

Кад би време, уђоше у двор, дочекани слугама, да прво одстоје свечану мису што се у дворској капели Бискупије служила, за „дуг

Викао је доста цео дан и мислио је да је време да то препусти бискупу. Уморан од вина и тешке перике, био је опустио доњу усну, избледео, као нека баба којој се

С времена на време, спуштао је своју белу, меку руку, на којој је блистао прстен са великим црним каменом, на руку Исаковича, који је био

Дан и ноћ протицала је ту широка, устајала река. И, у њој, њена сен. Но мада је сваки дан имала своје време за плач, за неколико дана стигла је да пропусти, кроз ту одају, пола Земуна.

Као да је трговао, наслути, да је дошло време да је купи. Тако је, на земљаној пећи, крај њене постеље, осетио као да се узноси на небо.

После поновног његовог уласка у војску, поживеше кратко време врло весело, али је затим остави, одлазећи и по други пут.

Посматрајући их, учинише јој се блесава и туђа. За све време њу деца и не приметише. Висеће шарене крпе, решетка на прозору, а особито заложена пећ са својим црвеним пожаром,

Увече, знала је по боји неба и облику облака да тачно наслути време за сутрашњи дан. Приметила је спруд који се беше пред острвом појавио из реке, и који се, ускоро, сав насели птицама,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ТАБУ-ПРОПИСИ У ТРУДНОЋИ („НЕ ВАЉА СЕ“) 38 (2) ВРАЏБИНЕ У ТРУДНОЋИ („ВАЉА СЕ“) 44 РОЂЕЊЕ И НЕПОСРЕДНО ПО ПОРОЂАЈУ 45 ВРЕМЕ РОЂЕНА И СУДБИНА ДЕТЕТА 47 НЕОБИЧНО РОЂЕЊЕ И ОСОБИНЕ, СПОСОБНОСТИ И СУДБИНА ДЕТЕТА 53 ВЕРОВАЊА О ПОСТЕЉИЦИ И

) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца

него представља један систем веома прецизно кодификованих симболичких акција у којем ништа није случајно: ни време, ни место извођења, као ни поступци и средства.

). Симболи плодности су: јаје, земља, јабука, вишња итд. Време извођења љубавне магије такође је повезано са основном метафором, а то је промена, односно преокрет.

празник, бујање вегетације и оживљавање плодотворних сила), Ускрс (симбол родности и плодности), Божић (настаје ново време, започиње година). Често се изводе магијски поступци када је млад месец, односно када почиње да „расте“.

Ни ово није случајно: ови дани у недељи и вече представљају „нечисто“ време које је управо стога погодно за општење са демонским силама.

У нашем народу широко је распрострањено схватање да би сваки одрастао, полно сазрео члан заједнице требало да се на време ожени, односно уда и да у браку изроди децу. Заправо, по овом схватању, главни циљ брака јесте рађање потомства.

Зато и не чуди што постоји велики број обичаја и ритуалних радњи још пре брака, за време свадбе и после ње, у току брака, којима је циљ да се на магијски начин обезбеди плодност младенаца/супружника.

Логично је да се време свадбе, када младенци, будући родитељи, улазе у брачни живот, сматра најпогоднијим за извођење обреда који магијски

“. Табуисане радње чији је циљ да се избегне неплодност могу се односити на младожењу, младу или на обоје. За време свадбе повећана је опасност да се извесним магијским поступком младожеља учини стерилним.

„Не ваља се“ да сандук с младиним даровима буде затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном варовању у Србији, у том случају млада може остати без порода.

Из истог разлога, млада не сме да се ухвати за трбух за време венчања.³ Забрана која се односи на обоје младенаца је та да када полазе на венчање, не смеју „носити небушене новце,

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

НЕРОТКИЊЕ 77 ЗА ЧОБАНКУ КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ 79 ЗА ПЕСНИКИЊУ, ЗЕМЉУ СТАРИНСКУ 81 ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ 83 ЗА АПОКРИФЕ 84 ЗА МАЂИОНИЧАРЕ 85 ЗА ИСМЕВАЧЕ 87 ЗА ЗАВИДНИКЕ 89 ЗА ПЕСМЕ 91 ЗА ПЕПЕЉУГУ 93 О ЛОВУ 94 ЗА

му од цара, три недеље да се одмара, да се не одзива и ако га зову да се суди, или ако игуман по њега поручи; да га време на вратницама чека, да га чекају и царски и црквени људи, и поклисар што стигне издалека.

ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ За душевно стање као од пре пола века, за човека који воли старинске љубавне песме, за оне који се прохујалог држе,

пишу како се писати не сме, за људе који не умеју да иду брже, који заостају бар пола корака, за оне који не умиру на време, који болују од осврта и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

наше сопствене – безначајне, пишемо књигу коју бисмо волели да имамо у руци у неком малом провинцијском градићу, у време предугих киша и блата на друму. Сами смо против свих. ГЛУВАРЕЊЕ ОГЛАС И Тражи се један свет, прекјуче ишчезао.

ИВ Тражи се нада. У овом малом огласу тражи се она давна нада полагана у себе саме и у време које долази. Ако та нада изневери, ако се та нада не врати, њене дугове не признајемо за своје.

КАКО САМ СЕ РАЗОЧАРАО За време рата чувале су ме две дивне, старе госпође. Догодило се тако, некако, да су се одрасли разјурили на све стране да

Николе, заштитника морепловаца, стављао поцепану чизму у прозор, и како је свети Никола, веровали или не, чак и за време рата остављао разне ствари у ту чизму.

« Заборавио сам да кажем и то да су нашој улици непрестано мењали имена све то време, а пошто смо становали на првом спрату, при том су нам увек улазили у трпезарију, отварали прозор и закуцавали своју

још су се могли видети гипсани анђели на таваницама како одозго, изнад наших глава, буље у неко, само њима познато време. Под ногама нам се распадао изгорели паркет – траг ватри на којима су се грејале непознате војске.

Рокенрол је отерао у старо гвожђе буги-вуги, за који смо мислили да је вечан. Једно време тресли смо се као суманути у ритму егзотичне »рашпе«, да бисмо коју годину касније учили кораке мамба, самбе, румбе,

невољени су после хтели да се реванширају, да покажу како данас вешто играју и како се више ничим не могу збунити, али време игранки било је већ далеко иза њих и све је било узалуд.

потпуно бестелесна, она није чак ни глас, већ само знак којим се тај раскошни звук обележава — неко случајно сачувано време што попут острва плута кроз таму бившег доба. На првомајској паради 1949.

« Био бих први. Овако — ништа. Да сам само знао! 1950. У моје време четрнаестогодишњаци су имали само два пара панталона: једне кратке, за лето, и једне, које су се звале »пумпарице« —

Детектор се слуша кроз слушалице на ушима.) У то време живела је испод нашег стана једна девојка. Звала се Јелена. Ни она није отишла на дочек нове 1951.

Звала се Јелена. Ни она није отишла на дочек нове 1951. године у своју школу, јер су петнаестогодишње девојке у то време имале само по две сукње. Једну летњу и једну зимску.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

(Оду сви троје у другу собу. Девојка остави служавник на астал, пак седне спрам младожење.) ДЕВОЈКА: Лепо време имамо. МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде? ДЕВОЈКА: Доста рђаво.

А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца млого. ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна. МАТИ: Ајде, немој бити луда!

ДЕВОЈКА: Ја обично не снивам ништа. МЛАДОЖЕЊА: То је добро. Господична, ја сам узео слободу мало вам време прекратити. ДЕВОЈКА: Благодарим. МЛАДОЖЕЊА: Једва чекам онај час кад ћемо непрестано заједно бити.

“ ДЕВОЈКА: Као: без новаца нема код мушки љубови. Није ли тако? (Извуче.) „Како обично време проводите?“ МЛАДОЖЕЊА: „Нема веће досаде него непрестано са женом седити.

ДЕВОЈКА: И тај ће проћи. МЛАДОЖЕЊА: Зар сте ви тако нечувствителни? ДЕВОЈКА: Не знам и ово време какво је, све ветар — никако да се уталожи. МЛАДОЖЕЊА: Овај ветар и на мене дјејствује.

МЛАДОЖЕЊА: Ја најрадије овде проводим време. ПРОВОДАЏИЈА: Е, јесам ли добро, то јест, учинио, што сам вас овамо довео?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

поспешује је. У својој књизи записа и подсећања о дечјој књижевности Шкловски (1893—л984) истиче: „У време кад сам ја био дете, дечјом се књигом трговало, али дечје књижевности није било.

У прегледу 20тх Центурy Цхилдрен'с Боокс3 наведено је да у то време „пада раздобље ширења, у току кога су велике 'дечје куће' утврдиле свој углед, и многа велика предузећа, први пут,

Пошто живимо у време космичких летова и индустријске револуције, деци би требало понудити такве и сличне мотиве. Исмевано је неуко,

уверени да се деци треба тако обраћати, све док се нису појавили заговорници других схватања и објавили да је дошло време да се плоча промени.

Главне игре мохачких зечева су гуркање, шамарање, рвање, грување, скакутање и трчкарање. У време када је Горњи Милановац био развијен привредни и издавачки центар, у граду је излазио лист за мању децу Зека.

Као да је то мало! ЈЕДАН ВИД УПОТРЕБЕ ДЕЧЈЕ КЊИЖЕВНОСТИ …На крају крајева, наше ће време остати забележено и по томе што је доживело незапамћен процват дечје књижевности.

Наше је време време тражења олакшица: у раду, у љубави, у читању и у мишљењу, свуда је лакоћа на великој цени. Кад год ми озбиљан

Наше је време време тражења олакшица: у раду, у љубави, у читању и у мишљењу, свуда је лакоћа на великој цени. Кад год ми озбиљан човек

Такав степен и обим ангажованости био је изузетан чак и за оно време, које није сумњало у утилитарну функцију књижевности, али је, ипак, имало прилично високу представу о надахнућу.

И како је залазио у године, песник се све искључивије посвећивао дечјој песми. У исто време у младој, обновљеној српској држави јачао је и ширио се школски систем; Змај се у њ целим бићем уградио.

песме и приче, потонуше нетрагом; пораз наше социјалне књижевности био је тако недвосмислен да се после њега једно време сумњало у могућност било какве друштвене ангажованости у уметности.

Осамдесет тврдих година Напунићу овога лета, И време моје немерљиво Нестрпљиво већ чека да одем у тандарију као сви старци света.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Шта се тиче? То је грех против народности; а грех против народности већи је у садашње време него смртни грех. Шта мислите, шта је Србин? Бистра капља у неизмеримом мору Славјанства.

ШЕРБУЛИЋ: Сви смо ми Србљи. ЛЕПРШИЋ: Маџари преварили цара и присвојили сву власт себи. Сад је време да им отмемо и отерамо и у Тунгузију. ГАВРИЛОВИЋ: Ми њи? ЛЕПРШИЋ: Шта, жао вам је? Ха, ха, ха! Види се ко је маџарон.

ГАВРИЛОВИЋ: То је све лепо, али би требало да се најпре мало размислимо. ЛЕПРШИЋ: Кад је време радити, онда се не мисли. ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЛЕПРШИЋ: Кад Маџари заповедају, онда вам је добро.

ГАВРИЛОВИЋ: Заповедали су и до сад, пак видим, ви сте се више око њи улагивали. ЛЕПРШИЋ: Сад је дошло време да им за све неправде платимо. ГАВРИЛОВИЋ: Само да можемо. ЛЕПРШИЋ: Хе, хе! А шта кажу граничари и браћа наша Хрвати?

ЗЕЛЕНИЋКА: И потукли све који су против народности. ГАВРИЛОВИЋ: То је зло. ЗЕЛЕНИЋКА: Сад је време да се феникс из пепела славе српске подигне.

ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): О, Нађ ће заиста о вашем родољубију приповедати. ЛЕПРШИЋ: Доћи ће време кад ћемо другојаче с њима говорити. Чекајте само док настане Душаново царство.

ГАВРИЛОВИЋ: Ја жалим што је наше, и што људи страдају. ЗЕЛЕНИЋКА: Све нек пропадне, пак ће опет за неко време процветати као феникс... Зар мислите да се тако лако купује слобода?

Под Маџарима нисам за десет година толико добио колико сад за ово кратко време. А јошт да ми Гавриловић толико не смета! 2. НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА: Неки те Немци траже. ЖУТИЛОВ: Шта ћеју?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

никакве слике; од некојих најновијих писаца нису унете слике зато што их они сами нису хтели дати, или их нису дали на време. 3авршујући овај предговор, ја сматрам за дужност да захвалим Одбору 3адужбине И. М.

Далматинска, а нарочито дубровачка књижевност око 1835. године, за време илирског покрета, била је од великог утицаја на стварање нове хрватске књижевности.

И славонски католици су се једно време служили ћирилицом, као што Матија Анте Рељкових пева у своме Сатіру: О Славонче, ти ѕе врло вараш, Којі год мі тако

У то време, Србија, готово пуста, била је само београдски пашалук, у коме две аустријске окупације нису измениле жалосно стање

Тај верски терор био је нарочито јак за време царице Марије Терезије, која је сва била у рукама својих језуитских исповедника и хтела да православне силом преведе у

«2 Та времена »тешка и усилна« нису престајала. Стање српског народа било је релативно сношљиво пред ратове и за време ратова.

Скадру, у манастиру Милешеву, Горажду, код Мркшине цркве у садашњем ужичком округу; само једна, и то врло кратко време, радила је у Београду.

За то време, у првој половини XВИИИ века, разне српске књиге или су штампане у Римнику, или су на бакру резане, као што је радио

српских, румунских и грчких књига, да се штампарска привилегија за двадесет година изда Курцбеку и да се у исто време сасвим забрани сваки увоз књига из Русије.

8 Зна се да је био јеромонах, да је једно време живео у Сентандреји и био у школи Кипријана Рачанина; да је око 1736.

Још за неко време он остаје у дипломатској служби кнеза Кантакузина, али ради за своју ствар на Балкану. 1688. успе да се његов план у

Од тога доба он није више пуштен на слободу. Неко време био је у затвору у Ердељу, потом буде послат у Беч, где је остао до 1703.

Милићевић, Вук - Беспуће

Инжињер нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена на време и климне главом, али га не слуша.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук муву. Тако је радио неко време и трошкарио се, бога ми, прилично. Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.

Али понекад се ипак вајка што је толико и новаца и времена и здравља упропастио за своју партију. Али време лечи сваку рану — и Јова се помирио са својом судбином.

«, а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича. Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.

Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.

Ни гуди, ни гудала вади! Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну. Ту је још неко време помагао домаћици: надевао сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних

А после, држави баш и треба и писмених људи у рату! Није ово сад Карађорђево и Милошево време... — Море, каква администрација!

године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после четиригодишњег становања у селу.

Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут. Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу

А било је, бога ми, и крајње време да већ заврши, јер је један од запитаних ђака, побрајајући све користи које једна сиромашна кућа има од јарца, извалио

се споља не чу глас меденице Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. Учитељ рече још неколико речи, па заврши.

а кажњавао га редовно и немилице за рђаво учење и лоше владање апсом, виргазом и удаљењем од очинског стола за време ручка и вечере. Тачно се морао знати час и одласка и доласка његовог.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Од по ноћи тако процвилела, Од по ноћи ока није свела. Већ је време, доста би праштања, Доста збора, доста световања, Јунаци се коњица хватају, Мајке, љубе, сеје одступају, Али многа

Ох када би време врнут могâ До онога часа злосретнога Кад је првом дивну угледао, Чини му се: би је прегорео — Би зацело, и могâ би

Је л' то сунце, откад сијат преста? Што л' потмоло тако у ме гледи, Тако ладно, да ми с' срце леди? Је л' то време што је посустало, Што с' не миче, што л' се скотурало Као змија на мојим прсима? Ал' је ладно, ух ал' ми је зима!

На траву доле па смо после сели Под дрво какво које лади сено, И венце затим од њега смо плели; И проводећи време ту милено, Од уста пољуб пили смо ми врели: И опет мало рука нам је рад'ла, А уста су нам пољубом наград'ла. 20.

41. У туђој земљи јоште неко време О(д) куће даљне ме је задржала, Но моји поји ода свега неме, Ка себи врела вода ме је звала; Ал' оне ћути не сећа

У дворе уђе; ал' ко је и шта је? Одавде није, дакле откуда је? Одавна слуга ту се његов бави, Ал' ото време где он проборави?

Из лица њему видети се море Да нешто оће, што сад бит не море, И срце њему ражали се јако, Јер мисли веће да је време јако, Па с' онда ита на душека мека, Од мисли тужни скоро ван себека.

И тако време дуже се провело, Ма најзад вако заче чедо бело: „Ох мој Стојане, ох мој друже мио, Не питам тебе што си наумио, Ма

У тиој тузи тако време прође, Ал' ето време ка растанку дође, Он оправи се, лати се оружа, Још дешто њему тужно злато пружа, И расташе

У тиој тузи тако време прође, Ал' ето време ка растанку дође, Он оправи се, лати се оружа, Још дешто њему тужно злато пружа, И расташе се, не би ни јаука; Ма

83. Узе каву па новине, Све пролети кано вијар, Па да боље време мине, Јуриш опет на билијар. А кад дође до шест сата, Осети се свога злата. 84.

„Ал' сада те нема више! Де ли си ми, де ли сада? Де си, злато?“ он уздише, Не да му се спат никако. Тако дуго време стаде — Но шта ли је ово саде? 108.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МУСА: Причекај, па ћеш видети. Зна се каква је ово игра. Ту ти се никад не зна шта се зна. Ко нешто не зна на време, тешко њему! Ако се нешто крупније није замутило између аге и бега, ево главе!

Овако нећеш ваљати ни себи, ни Богу, ни људима. Треба мало да се притрпиш. Време је највећи лекар. Данас ми изгледаш мирнија. ХАСАНАГИНИЦА: У ово доба дана, светлост ми изгледа као нека милост...

Шта мислиш сутра, кад почну оне кишетине? ХАСАНАГИНИЦА: Може и то да смири. Може и ружно време да буде лепо. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Јес, лепо, али за тугу.

Кад те је просио Хасанага, Ти си хтела за кадију! Алах зна када је чему време! ХАСАНАГИНИЦА: Хтела за кадију... А ти рачунао, рачунао, па израчунао Хасанагу!

Али без тога ти нема свадбе, веруј ми, то ти кажем на време! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма, затворићу ја тебе... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Чекај, како не видиш... Јâдо, шта си то намислила?

Замисле се: шта ли је тиме мислио? ЈУСУФ: Тај ти неће ићи наруку. Ја сам ти говорио на време... ХАСАНАГА: Једва си чеко да ме подсетиш! Десило се да си тачно предсказао, па сад у себи прослављаш што је овако!

А ја пред порођајем.., Па како, после свега тога, да му дођем у планину? Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило? Почела сам опет да сањам кадију...

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Хасанаго, далеко нам је путовати! Не бисмо хтели да те задржавамо и да трошимо твоје драгоцено време... ХАСАНАГА (Јусуфу): А прстен? Види, молим те, прстен!

На сцени остају само аскери.) СУЉО: Ето ти сад. МУСА: А ја све време мислио да је нека политика... ХУСО: Човече, онаква жена! МУСА: Да није умрла, нико јој не би верово.

АХМЕД: Мислиш? Сад тек почиње да се свадбује. Немој да ме питаш где. МУСА: Што ти будала нађе време за шалу... АХМЕД: А ко ти каже да се шалим? Не зна бег ко му је сестру испросио...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе се жене и девојке, и испод великих капија у хладу седе и разговарају се.

Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене. Кад дође време да се иде на гробље, мати спреми велику котарицу и наслаже све: пите, јела, зачине. Нарочити момак то однесе на гробље.

Даде ме у школу. Учио сам се прилично. За све време основне школе и ниже гимназије не беше ничега необичног. А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши.

— Да не мислиш о Николи? (твој, из комшилука, најдрскији удварач а у исто време и највећи опадач). Ти би се тргла. Полако би подигла своје крупне и влажне очи.

лица с којима су стајали у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна склоништа у нашој кући. — Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође!

Не брини и не учи толико, тешке биле те ваше науке?! — Тешке, нано! И испочетка бивало ми је време бављења код куће пријатно. Започињао сам неке радове, учење предмета. Поправљао сам се. Ти си опет долазила.

Иди! — И брзо те опустих и устадох. — Иди, време је! — И заиста први петли певаху. — Страх ме је — говораше ти унезверено. — Ух, каква сам?

— одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш. — Та не љути се одмах. Ти се од неко време баш... — И застаде. Знао сам куда је циљала. То ме жацну, планух и скочих љутито.

Сетих се тебе и уплаших. Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао. И онда за тебе: — Марија умре.

— крикну она сва престрашена и одступи корак уплашено, кад спази себе и околину осветљену од месеца, који беше за то време давно изишао и све обасјао. — Боже мој, Господе! ... Господе Боже, света Богородице... Господе, Господе...

хлеб, со, запаљену свећу на среди и онда остало; донела у саханчићу јела из кујне, да се не би после морала дизати за време ручка.

Ја јој, држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан дан! — Ваистину и с тобом, чедо моје!

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Ја би(х) ти био намах, по пријатију твојега писма, отписао, да нисам судио за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова сестра

ти био намах, по пријатију твојега писма, отписао, да нисам судио за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова сестра сочивица.

отписао, да нисам судио за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова сестра сочивица. Гра(х) и купус земљом управљају.

Гра(х) и купус земљом управљају. Ево време златно и весело, Кад нам није забрањено јело! Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с чловеческог рода.

| Ово сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с

— — — Нек науче — — — то је ласно рећи, али није учинити. Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало!

У садашње срећно време зраци ученија и философије до татарски(х) граница досежу. Не | могу премучати овде велико старање благородни(х) бољара

Ти гледај, те распошљи неколико од ови(х) писама којекуда. Време ће ме научити јесам ли се у мојеј надежди преварио. Ако ли и то буде, нећу се уплашити, нити ћу, оно што је с моје

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

То мужеви? То су жене! Па зар жене против мене? Кад с женама време губим, Волим с женом да се љубим но с женама бити бој.” „Али зашто Филишћанке, мамне танке домишљанке?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Приђемо ли с те стране нашој народној причи, наша љубав за њу наићи ће на не мала изненађења. Ово, наше време, као ниједно раније, у стању је да успостави присан контакт са старим безименим приповедачем.

Застанимо пред чињеницом како он решава простор и време у својој радњи. Читаве планине и царства, па и читаве деценије, народни приповедач зна да пређе у једној реченици,

царева тужна, сузе пролива па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.

Путујући тако дуго време дође и он под онај исти град, где му је брат затворен. Како он дође под град и галија стане у крај, цар онога града

Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива. Царев син, дуго време морем путујући, дође опет под онај град где су му браћа затворена.

Иза цара остане царица трудна, и кад дође време да се бреме има, она роди мушко чедо, и надене му име Стојша. Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало

Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је

Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо. Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев.

Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући. Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа.

А тај пут траје од Ђурђева-дне до Видова дана, те се за то време не виде ни Влашићи на небу. ЗЛАТОРУНИ ОВАН Био један ловац, па кад једном отиде у лов у планину, изиђе преда њ

А то је било време кад нигде нема грожђа. Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина и у марами грожђа. Кад цар то види врло се

Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав је био

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Та пипава је, та млитава је; од кад сам је узео, нисам ручао на време. Ајде, Маго! „Ево сад ћу“. Ево сад ћу, па у том и сат прође. Та ајде, за Бога! Једва ми у зло доба донесе што.

МАКСИМ: Би л’ ти правила бал? МАГА: Ето, право да кажем, мрзи ме. Волим на време да легнем. И тако, ето, по цео дан кланцам.

ДОКТОР: Што досад нису читали, требало би и казнити; но у ово време, кад је критика изишла, заслужују паметнице; подај им бадава, нека се просвете.

ДОКТОР (Шаљивцу): А ви? ШАЉИВАЦ: Ја? ДОКТОР: Што ћутите? Мислите да Вас не познајем. ШАЉИВАЦ: (Сад је време да почнем лечити.) Ја само идем по свету, гледим и бележим што други раде, па ако је то пашквила, моја није кривица.

ДОКТОР: Брег се разговара! ШАЉИВАЦ: Кад може ићи, ваљда се може и разговарати. Но, послушајте! Време се почне фалити како је уставообнародовано, на које сви ударе у смеј, грдећи га што је чуло, да је устав обнародован,

МАНОЈЛО: А што сам Вас служио? ДОКТОР: За то ћу ти платити, пак ти иди, те гледај, да ти време не пролази. МАНОЈЛО (Исајлу): Еј куку, лепо смо се намерили! ИСАЈЛО: Ја нисам никад ишо, да будем учен.

Тек што се удалиш, стотину брига, шта је код куће, да се није разболела, да је није ко увредио, да јој није дуго време самој, а она Бог зна куда витла по вароши. Ја сам моје новце закопао, пак све ми се чини да је рђаво место.

ДАМЈАН: Е, комшо, кад је тако, боље је да закопаш; и ја сам ти сам то исто учинио. Време је чудно, мучиш се и кињиш, пак наједанпут да ти други однесе.

ДАМЈАН: Одмах? КУЗМАН: Зато сам и дошо. ДАМЈАН: Немој, комшо. Остави јошт на неко време, док се промислиш, може бити да ћеш се предомислити. КУЗМАН: Богме, што реко, реко.

Оди да видиш, како се тамо двоје по Калимегдану шетају. СТАНИЈА (устане, па гледи): Куку! За моје време идјаше муж напред, а жена за њим полако. ЉУБА: Оно нису муж и жена, него једно је момак, а друго девојка.

СТАНИЈА: Куку, поноћ ће и бити, кад се тако чини. Ја ти кажем, кјерко, обрнуо се свет наопако. Сад време дојде што певаше људи за земљу Инђију: кадно земља испуца од суше, у њу живи попадаше људи, и Бог пусти тешку

СТАНИЈА: Ћути да те не чују људи, те да те не туже. ЉУБА: Зашто? СТАНИЈА: Ти знаш ко је госпођа. ЉУБА: Е, то је време прошло. Сад је свака госпођа, па макар била и мумџиница. СТАНИЈА (тресе главом): Пуст свет, покварен свет.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (ћуши је): Оћеш да ми једнако идеш уз нос. Је ли ти изишло време, а? Хијено женска! Ни два дана нема од кад си дошла, па већ си ми се попела на главу.

Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите. СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.

Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право.

Нека, нека, биће време, видићемо ко је јунак; срећа твоја велика што данас морају чизме бити готове. (Смотри Султану у постељи.) А гле ове?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Онај што ноћу посумња у време Друкчије дан ће, час по час, да споји — И поштујући прости закон шеме Питаће себе: да л шема постоји?

Играчке сам ти доносио, затим Књиге и плоче које волела си, А све у исто, неко твоје време; Тако ме стално храбриш да те схватим У настајању, нестајању: да си Плод што га роди измишљено семе. (22.

4 Већ годинама знам да нестајемо 3аједно: тако писах још у дане Кад време беше вал са сланом пеном Младости, светлом страшћу усијане; Сада све више знам да нестаћемо Као два позна плода с исте

Касније, испод сунцобрана, Ћутали смо о томе, уз четврти еѕпреѕѕо И цигарету. Но све је било као на длану: Простор и време у нама, рачун на столу, Рим...

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Боже, кад пре израсте ово дете! Како пролети време! Колко до јуче играла се испод стола, ма сећаш ли се? Боже, кад пре израсте! Види је, види само како гази...

), ништа ти не знаш док базаш наоколо без везе, а време лети ли лети, па ваташ последњи тролејбус за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају

“ Е па, у последње време мало је виђам. У ствари, понекад зачујем како се неко шашаво церека да све пршти, окрећем се, тражим је и проналазим

И уопште, то је живот у конспирацији: осећате се као у некој филмчуги о илегалцима за време окупације. А тек њихове приче! Господе! Знате ли оне системе: „Жена ме не разуме! Не слажемо се сексуално.

Још нешто: никада вас не гледају у очи, већ непрестано зиркају лево-десно, као радар на аеродрому, да би на време могли да убију тутањ ако искрсне неко познат.

се тиче њиховог понашања, они се иначе понашају као шефови диктаторских режима — у последњем тренутку мењају место и време састанка да би избегли потенцијалне атентаторе! Стварно вас не масирам?

Али нећете ви, то се не би слагало с оним што пишете! Шта могу, то је јаче од мене! Једно време сам, знате, мажњавала само каранфиндле по кафанама! А што се тиче, старог Фокнера, хоћу да кажем...

Боже, изгледа да сам се нацврцала — ни вама не би фалило да вас с времена на време погледа из фиоке док пишете за лову, мислим, када вам оно излази слика у новинама и све!

Кроз прозор кабине види се река. Иста је као и у оно време када сам била девојчица и када сам мислила да на свету постоји само један језик и да се он зове београђански.

Због тога бих најприје читаоца удавила причом о Јалти, о којој много мислим у последње време. Хоћу да кажем, то је ствар која ме потпуно, али потпуно, излуђује!

У то време, наравно, ја још уопште нисам рођена. Мој матори се још увек зеза, јури лево-десно, шверцује бугарске цигарете „Арда“,

За то време старци деле свет. Нешто мазне један, нешто други, а нешто остане фифти-фифти. И то — ко дели? Три старца који нису

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(Гола, боса, са венчићем од откоса.) Бол у болу. Шта је опет на помолу? Време лаје. Један проси — други даје. Ко не хаје Склања главу са промаје. Седлај коња! Ноћ на брегу, бије тоња.

Ни прам магле ни тринина тринка. ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ Руди време: из поднева дојка сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом,

Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут. Време зри. Црвен, жут мрамор бди.

Сентандреја, Іріѕ флорентина. Као писмо прашно, непослато, жути време по клонулој цвасти, делујући пусто, распродато...

Тмурно тоне придев зиме у окрњак месечине. Скончавају, кроз неместа, ратник, овца и невеста. уз невреме време пузи. Лутај, роде, по каљузи. (Римовање не смирује но нецпећy раскриљује.

Ја мишљах смех су летошње булке, дрхтава плазма по бурном ткању, а то је време, у очајању, распукло било нулине нулке, тај импулс творбен, порфир ништине, чији одсјаји лик ми растуре по илузији

Звоници срца што би да занеме јер нигде нема да истече време кад исток-чаши порумене уста. (Да не деси се да ми крвна свила „Процвили страшном песмом без мотива“?

Мирисно пуцка жаруља рупа. Суши се време - простор палаца. Дивотна главо, умнице трупа, куда те гони, где ли те баца нагон таштине?

Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота. Бели лијандер досаде тупе тоне у време које не тече, чији се калем не гласи брујем него у рђи Месеца смрклог гори у тврђи Камене нуле.

светли мудро, старославно ВИИ Кроз ћубе горја Бели пастир слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу, Док она слути Јагње у незнанцу.

Кроз паук-време да ли назрех слику, где два су бреста оба патријарси, где Рудник љуби руку Медведнику, где глог се клања Чарапићу

Но, незнано је повести где храм је, већ више час је јејина да дрекне: кроз пало време историја храмље, без једног шума и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Ах! Кад би то време скорије дошло! АЛЕКСА (пољуби је): Доћи ће оно, ангелска господична; ја сам и са самим изјавленијем љубови ваше паче

МИТА: Неће, ваше сијателство. АЛЕКСА: Но, ја губим време. (Марку.) Господине, ви сте желили ваш прстен натраг имати; ево ја вам га доносим, и желим да тако шчастљив успјех

Ево и Јеличиног прстена, можете га носити. Ово је соба ваша, у њој будите као у својој. АЛЕКСА: (Но сад је време). Господин Вујић, ја вам тепљејше на вашој љубови благодарим.

АЛЕКСА (на страни): Тај ми јошт треба! 7. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Баш си у добро време дошо. БАТИЋ: Господин Вујућ, не знам како ћу да вам у очи погледим.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Умаче Тоша, задихан, љут, сакри се деди под широк скут. У исто време ево и Жуће, шуља се као зверка, крај воде вреба, упорно кеба јазавца, кума Ждерка.

Да није млина с његовом хуком поља и стазе биле би неме, дан и ноћ постали глуви, на своме точку стало би време. Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а

Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема, никада да се врати. Понекад само угледам сенку пољем се снежним

Само под точком, у тмине неме, капљице броје вечито време. Под врбом кривом, на пустом жалу, Видран се Видрић богато гости, около свуда крљушти сјаје, репови риба, пераје,

Нарашће дечак, постаће човек, време ће најзад повити стас, ал ће се вечно памтити рука, мамине очи и мио глас. КУДА ЋЕШ, МЕСЕЧЕ?

на самој горској коси, у моме селу далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји,

“ Мастило ту је, хартија чиста, перо, слободно време, књигама туђим делија листа, вешто крадуцка теме. Из „Хајдук Станка“ покраде Јанка Кȏ куца туђу кост, Андрићу

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ЉУДИ ГОВОРЕ Садржај И 3 ИИ 34 ИИИ 52 ЉУДИ ГОВОРЕ Ову сам књигу написао за време једног путовања.

— Ова се барка враћа на острво; тако ћу вама уштедети труд. Хтео бих да вас замолим да узмете за пиће. За то време муж и жена су већ у чамцу и ми полазимо. — Хвала, господине, и довиђења. — Довиђења и хвала вама. — Добар провод.

3атим скоро истога дана сви оду; али за то време имамо посла од ујутру до увече. — Ретко је одакле овако диван изглед на језеро.

Девојчице спавају по великој жени као по каквој косој постељи, не сметајући њеним покретима. Оне с времена на време отворе очи да би појеле штошта са својих тањира и опет тону у сан. Чак се и трзају у сањању.

И кад је почело оно право, да сам се само сетио да је то то, да сам се сетио на време... али куд сам могао знати на овом острвцету! Ко би се сетио!

— Али дотле, док то не дође, једна земља не може допустити да је друге угњаве, једино што чека да дође време правога мира. — Сигурно...

а онда други кажу: ми не смемо дати да поједете што припада нама! и тако док се препиру прође време за ручак или трећи поједу све, иако нису гладни.

За време од неколико векова, Ескалона се тако борила са Сарагосом, Монт Паланкиносом итд. Силазим опет на језеро да узмем поштан

Сад видим да је то био најбољи И најсигурнији хлеб. — И ако се језеро смрзне с времена на време? — И ако се смрзне. Мало гладујемо, па ништа. Ове зиме када се смрзло, Председник је послао поклон селу.

Два млада човека ослоњена недалеко на ограду мола гледала су их такође. Пљували су с времена на време. Рибе су се окупљале па затим продужавале пут. — Много рибе ове године?

Моја мисао такође више не ради. Само да закључи да живи и да је ту једина. С времена на време она покушава да полети. Удара се о све око себе као слепа птица. Затим остаје мирна и задихана.

Шта је тај градић? То је сасвим далеко, у лево од Монт Паланкиноса. Како да га нисам видео за време дана, негде, у другом плану иза првих брегова!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Долази ново време. Па каква жеља, какав сан Заноси наше груди, Кад ново доба, нови дан, Годину нову буди?

Положен лежи бритки мач, И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време бајно. Наместо тога покој благ Слободним влада светом, И само лахор, тих и драг, С мирисним игра цветом...

Положен лежи бритки мач И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време сјајно. И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала!

Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше груди, Кад ново доба, нови дан Годину нову буди.

СВЕТИ САВА Над атонским храмом, још у давно време, Подиже се бура усред ноћи неме. И док мрачним крилом за небо се хвата, Неко живо лупну у храстова врата.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

се с дрвеним рукама светаца огрезлим у крв и млеко, гледај у сводовима џамија дрхтање белих змија, подеси своје време по кућним сатовима вечности, сагни се под поноћним звоњавама бистрим и тешким као да ти звезде падају на шлем, у

За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна. Рекоше књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе посеју ко семе.

У ваздуху се цариници бију, принцезе ромејске стукну, неће да се венчају с нама, сине, не гини, прошло је време јунаштву, почињу позни часи, погледај месец како мркне! Овцама нема чобана! Бешчинија!

Мислио сам да сам залутао, но за пут сам знао. О да сам се родио у друго време и могао да се придружим свадби на којој се вода преточила у вино И да сам седео за столом на којем се мало хлеба

дали уочи равнодневице хоће да буде леп кад стане пред златне маљице на дојкама покојне краљице о земљо учини ми то време је за велике слободе за подземне народе земљо ти знаш како ти се радују они којима си ти једина храна који те гризу

би свако могао да је има она се чуди нашим саборима и нашем незнању да лије језик у мисли или мисао у језицима време се продужује каже она време је ту да траје кажи ти њима ко чека да се наслади умреће од глади.

се чуди нашим саборима и нашем незнању да лије језик у мисли или мисао у језицима време се продужује каже она време је ту да траје кажи ти њима ко чека да се наслади умреће од глади.

Онда треба тражити заштиту високо на планини кад време покаже знаке опадања и тарабе се изврну у блато и крену саме да се пењу једва се разазнају сродства и старост

врлине у којој дејствује самоуништавајући ћеф добре су наше шансе ако не питају сваког од нас шта си радио за време мира и ко си ти у ствари тешко је рећи док је ту призор сламања темељан и безобразан као да смо у филмском граду

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТАНАСИЈЕ: Па не може, дабоме! ПРОКА: Ама, оставите се људи празних разговора да не губимо време. Него, дедер, Агатоне, да пођеш ти адвокату.

Није да кажеш да је он хтео да остави пару на путу, него пробушен му џеп па испало. АГАТОН: У старо, срећно време ванбрачна су деца сматрана као незаконита. САРКА: Па зар су сад законита, побогу, брате?

За то сам вешт, то је истина, ал' то је друго. Затвори човек дућан на време, а ти га казниш што је прековремено држао отворен; позовеш га на неко саслушање, напишеш позив, али му га и не

МИЋА: Па ту, дугу жалост. ДАНИЦА: Мени неће бити дуга. МИЋА: Вама, али... И мислите ли ви за све то време трајања жалости да се не удајете? ДАНИЦА: Свакако не, али не разумем шта се то вас тиче?

АГАТОН: Господе, господе, велика су дела твоја! ДАНИЦА (у немогућности је да се одбрани, јер је за све време једно од другога отима и грли): Али, молим вас!

ДАНИЦА: Хвала вам! АГАТОН: Нема ту хвала, то је моја дужност. Још кад сам обишао покојника за време боловања, осетио сам ја да он има нешто да ми повери и све се ломи: хоће ли, неће ли...

АГАТОН: Па ја... АДВОКАТ: Ја вас молим ни речи више! АГАТОН: Сасвим! Симка, пази о томе ни речи више; кад буде време, ја ћу то већ...(Адвокату.) Оставите ви мени, кад буде време, ја ћу већ...

Симка, пази о томе ни речи више; кад буде време, ја ћу то већ...(Адвокату.) Оставите ви мени, кад буде време, ја ћу већ... АДВОКАТ: Разумите већ једанпут, господине, не остављам ја вама ништа.

АГАТОН: Па рекох... ал' ето, и сам увиђам да нема смисла говорити за време жалости. Симка, ни речи више о томе! СИМКА: Боже, сачувај!

Нема слика траје извесно време.) АГАТОН (запрепашћен утиском који је учинила његова лаж, клоне и тупо гледа час Симку час осталу породицу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

За једно кратко време звуци се нису чули... Али наскоро допреше они поново преко неме планине. Око мене сви су спавали.

Око мене сви су спавали. Чобанин је дремљиво посматрао ватру и с времена на време подстицао огањ. Цело биће његово одисало је бескрајном равнодушношћу, која је најзад прешла и на мене, и сан ме почео

Мајка се бринула да ми се није шта десило, а отац, као стари исправан чиновник, размишљао је да ли ћу на време стићи у своју команду. Обоје су се обрадовали када су ме видели.

Отац је разговарао, а мајка ме нетремице гледала и с времена на време тихо и с дрхтајима уздисала. Увиђао сам колико је тешко њихово душевно стање, па ми се чинило: лакше ће бити и њима и

Погледао сам на часовник. — Е... — Шта? — и мајка ме са страхом погледала. — Је ли време? — додаде отац, па се диже, као да жели да убрза тренутак растанка. — Сине, зар идеш? — Мати ми паде око врата.

— Да пишеш и да тражиш одсуство! — добаци ми сестра, којој махнух руком, и онда затворих врата. Ишли смо једно време ћутећи. Отац као да се мучио, хтео је нешто да ми каже. На излазу застадосмо. — Е, сине да се растанемо. Али...

— Ваљево... — Будало једна, па куд си навро за Велес?... Терај то напоље! — нареди војнику. — Кад буде време, јавиће се. Шта је?... За тебе не важи наредба? — обрати се мени. — Опростите, хтео сам само да питам када воз полази?

Осмехивали су се на шале, али је још било сете на њиховом лицу. С времена на време би се замислили и лак уздах, готово неприметан, отимао им се из груди. Само не задуго.

Шетао бих, загледао у прозоре, седео пред оном кафаном, али... време је неумољиво одмицало. Требало је кренути у логор, у шатор на сламу, код Траила, или можда у шталу.

— Ту... код трећака... четвртака... Хја! — и мигну оком. — Кад падне мрак... Ајд сад! — па се окрете мени: — Време је. Извукох се из шатора мислећи непрестано на ову заповест Траилову. — Трубач, свирај збор!

Слушај, разумеш ли, док гамижеш на овој земљи у униформи, то ти је одсад дужност. И увек да ме на време известиш! — љутито добаци батеријски наредник. — Шта ћеш...

Уморан народ завлачио се у шаторе. Живост је замирала и логором овлада тишина. С времена на време чуло се рзање коња, а из поља је допирао метални звук зричка. Звезде су невино жмиркале..

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене! Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији. Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао ...

« Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље. У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији,

Дакле нове колеге! Част ми је... Велимир Крстић... и он се учтиво рукова са Љубицом. За то време Гојко весело узвикну: — Веља, Бога ми!... Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише.

Још да му није ове густе брадурине, — зло! — Шта ћемо сад, чиме да те частимо? рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију.

« И пред њеним очима пролећу сјајне, дивне слике замишљене будућности, она се смеши тим слатким санцима и у исто време чује како јој се другови громко и весело смеју. »Какво зло, мисли она даље : само тек да се тако каже.

За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика

»Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!... помисли она. — Истина, незгодна је та вечита борба са кметовима и одбором...

— Па кад дођете к мени, разговараћемо насамо о томе. Гледајте да дођете још ове недеље, док је лепо време. — Е сад нам можете показати како ћемо наћи пут за вашу школу, рече Љубица и стаде.

дотеран, као што би требало, али је добар човек. Писар за то време непрестано погледаше ћату, Док се овај једва сети, па се одједном диже. — А нама остаде онај дневник онако...

Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди ?... Јок, ја сам то са њима наредио све за четири — пет дана: сто, столица, клупа, табла и т.

Јок, ја сам то са њима наредио све за четири — пет дана: сто, столица, клупа, табла и т. д. А сад је већ време да се почне радити. И јесте ли видели како иде славно : половина већ знају да разликују оба гласа!

Питајте Гојка како он мисли. — Да, славно иде! одговори Гојко одлучно. — Видим ја како се ви мрштите... У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који су се из малена волели, И из једне ситне књиге учили, Дође време да се млади растају! 188.

раздерати, поцепати, искидати, расећи, похабати ношењем раки-сапун = праки сапун - врста миришљавог сапуна који се за време турске владавине увозио са истока роза - ружичаст рози - рогови росити - чинити да се што ороси, прекривати росом;

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

у љубичастом ФИЛИП ТРНАВАЦ, глумац са две маске, испод којих се можда налази и трећа Грађанке Догађа се у Ужицу, за време окупације. Усијано лето.

ПРВА ГРАЂАНКА: Није цвет, него последњи шљам! ДРУГА ГРАЂАНКА: Баш сте ми нашли време за позориште! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Није вас стид! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Ужице се црни од црних застава!

Ја сам Василије Шòпаловић, вођа трупе! МИЛУН (грађанима): Разлаз! ЈЕЛИСАВЕТА: Било је крајње време да нас неко узме у заштиту! МИЛУН: Покажите ми ваше аусвајсе!

ДРОБАЦ: Неком зна, а неком не зна! Како коме! ГИНА: Како то мислиш: како коме? (Јелисавета све време стоји на веранди, и посматра шта се догађа. Од доласка Даре и Томаније, на веранду је изашао и Василије.

А где је господин Филип? ЈЕЛИСАВЕТА: Можда је у Глостеровом замку! СИМКА: Где? ВАСИЛИЈЕ: Није време за шалу! Ту је, крај реке, вероватно увежбана улогу! СИМКА: Зашто га не зовнете? ВАСИЛИЈЕ: Зовнуће га Јелисавета!

СИМКА: Знам шта хоћете да кажем: у позоришту! А зар је сада време за позориште? И не могу се упоређивати пекар и глумац!

ЈЕЛИСАВЕТА: А Филип је говорио Симони, удовици из комедије Последње лето! СИМКА: Он се све време мени обраћао! ВАСИЛИЈЕ: Он у вама није видео вас! СИМКА: И оно се на моју кућу односило!

БЛАГОЈЕ: Шта било... питу од јабука! ГИНА: А кад да развијем коре? И од чега? Од пепела? И где ми је време за питу? Лудог човека! (Утрчава у кућу) БЛАГОЈЕ: И понеси човеку флашу љуте! МИЛУН: Реко си двије!

ВАСИЛИЈЕ (спусти кофере): Забрањено? МИЛУН: Овде је убијен окружни начелник! Сад је време за жалост, а не за позориште! Да је среће, сам би се сетио! А не да ми мислимо уместо вас!

И значи да је цела организација у опасности! И зато треба сазнати о чему се ради, да би се нешто на време предузело! Ако већ није касно! ГИНА: Па ти немаш никаквих осећања! ДАРА: Емоције нас никуда неће одвести!

ВАСИЛИЈЕ: Нас је Дрина раздвојила и поделила! И Сава нас је поделила! Плашим се, само, да је близу време кад ће нас делити Ибар и Морава! ЈЕЛИСАВЕТА: Какви смо, нас и Глуваћки поток може да подели!...

СОФИЈА: Шта је то мало што ти је фалило? ДРОБАЦ: То мало ти је, кад га не знаш на време, млого и велико! Сада је касно говорити! СОФИЈА: Никада није касно! ДРОБАЦ: Да имам иљаду уста, не вреди говорити!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Песме које су ушле у збирку Лирика Итаке песник је писао, и штампао, за време првог светског рата, са пуним својим потписом, у униформи аустријског војника, и официра.

Сем тога и побуна војника, а све су револуције у то време биле само побуне војника. За време рата, ограниченом броју читалаца Савременика, у Загребу, те су песме остале само

Сем тога и побуна војника, а све су револуције у то време биле само побуне војника. За време рата, ограниченом броју читалаца Савременика, у Загребу, те су песме остале само једна литерарна епизода.

Тај Паја Путник био је у време револуције године 1848. на војничким школама и напустио је академију Винернојштата, да би могао да се врати и брани

Ја сам увек био сам себи предак. ЦРЊАНСКИ У ТЕМИШВАРУ Темишвар је, у моје време (1896/1912), био варош раскошна, модерна, са широким авенијама, великим парковима, веслачким клубовима, на водама, али

Порта је била башта, са пљуском јасмина, и липа. Насред Темишвара, сваке недеље, кад је време лепо, свирала је војна музика, на тргу, опкољеном терасама ресторана и сластичара.

На том тргу, најлепши четворопрег терала је жена баруна Рајачића, који је, доцније, за време рата, иако је то невероватно, у мађарском парламенту, поздравио октобарску револуцију.

Кад је, у аустријској артиљерији, код Вердена, за време првог светског рата, његовом сину ампутирана рука и кад је, у исто време, и Србија пропала, Берић се бацио са велике

је, у аустријској артиљерији, код Вердена, за време првог светског рата, његовом сину ампутирана рука и кад је, у исто време, и Србија пропала, Берић се бацио са велике висине трећег спрата, главачке, на каменито двориште.

Ја сам тада, до такозваног испита зрелости, живео, са матером, у Темишвару, као што су, у оно време, живела варошка деца.

Није у томе било никаквог снобизма. То је, у оно време, било уобичајено узимање часова, после подне. Узимао сам и часове енглеског језика, код једног професора коме је воз

Пробудио ме је једном о поноћи да ми прочита новине о потапању брода Титаника. У оно време то се сматрало као фантастична катастрофа.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога. На земљи у оно време беше вечито лето. Небо је било увек плаво и ведро, па и кад би наилазили облаци, у њима не беше ни муња ни громова, из

Грех је заразио и људе и земљу. Прођоше многе хиљаде година а руже су кроз цело то време биле црвене, а белих никако није било.

Поче да живи испоснички, као што су чинили многи у оно време. Хранио се зељем и шумским корењем. Недалеко од његове пештере, у једној гудури, беше извор бистре воде.

СИРОТИЊСКА КРВ На престолу великог Римског царства седео је у давно време један цар, који беше рђав човек а још гори владалац. Он беше човек прождрљив, грамзив и себичан.

У исто време био је епископ Христове цркве у Риму један старац, који је, пре тога, у посту и молитви провео четрдесет и седам година

И тамо је, молећи се Богу и кајући се за учињене грехе, живео до своје смрти. МУДРИ СЛУГА Био на Истоку у старо време богат човек па имао слугу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

и ја честитам речима: — Извините што нисам знао за тај ваш свечани дан, и веома жалим што вам нисам могао у одређено време честитати; али, ево, то сада чиним.

У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сада шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није имао ниједну државну службу, нити икад примао

Управо специјалитет. Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада. Ванредно добра ствар... Пошто још неко време поразговарасмо тако о важним стварима, извиним се господину министру што сам га својом посетом узнемирио можда у

уверењу, најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском изучавању привреде стоструко надокнадити.

Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да, у исто време, сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина.

Сада ће, на сваки начин, поћи наболе, јер је већ за ово кратко време издат читав милион писцима књига о штедњи за народ.

Ја у прво време помислих да сам погрешио и дошао другом коме, али ме униформа вишег официра, што је господин министар имаше на себи,

Цело јутро сам спремао распис свима командама... Ево, баш ћу вам га прочитати: „Како су у последње време учестали упади Анута у јужне крајеве наше земље, то наређујем да се војници сваког дана заједнички, под командом, моле

Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити и о свему поднети исцрпан извештај... У исто време, најстрожије наређујем да обратите нарочиту пажњу на температуру у касарнама, како би био задовољен тај најбитнији

” — То ће на сваки начин имати успеха, ако распис стигне на време? — рекох. — Морао сам журити, те је, хвала богу, благовремено откуцан телеграфом цео распис на читав час пре вашега

Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева. — Имате право!

За кратко време све је то урађено, све припремљено, само се очекиваше Месија. Чак је народ општим, јавним гласањем изабрао и име своме

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину...

То је најстрашније време. Па како је страшно то наступање поноћи на селу!... Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће

— Као што се види, кратка, проста и обична, за оно време, историја... Да ли због његове идеје или због насићености животом, тек он је доцније постао врло смешан и необичан,

Свакога тренутка долазило му је у главу хиљадама мисли... »Ето, дође и то време, — говорио је сам у себи, — и ко би се томе надао!... Видео девојку, допала му се и — држ' за руку... О, часни га убио!

И ето, таква се душа нашла, и само кратко време има да прође, па да он ону лепу и добру девојку назове својом женом... »Боже мој, та то ће бити живот!...

и настају бурне сцене, отрован живот, — пропаст куће... »Не, никада ја нећу себе дотле довести... Било је време, мишљаше он даље, ал' шта ћу кад се нисам њиме користио!

крилата страшила, јурнуше и полетеше по равном и убијеном путу, не знајући ни за препреку, ни за растојање, ни за време... Ако је икакав човек могао познати брзину птичјег лета, то га је господин Мојсило познао...

Од њега је страховало шест великих округа. У једно исто време — сваког тренутка — на сваком месту њега су очекивали и бојали га се: и сељак за плугом чешће се освртао и бојажљиво

« и обрте се кмету: — Ви ћете, кад буде време, право навише, на ону суву крушку, па рудином до Преглавља. Држим да ћете их ту затећи.

Радоња и кмет испричаше капетану цео ток борбе, за које време људи не дисаху, само да не пропусте коју реч. — А онај нам побеже...

За то време Чича преко наочара разгледа ђаке, не би ли опазио кога да се уплашио, те да га прозове првог. Видећи да су девојке

Учини му се да ће рука још неко време остати на том месту, па погледа на прозор. »Што се мисли толико, — рече он у себи, — кад знам шта ме мора питати...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Па нека дође. ПАВКА: Ама, хтела сам баш да ти кажем: не знам да ли си ти намирисао зашто она у последње време долази тако често к нама? ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! Шта ја имам ту да намиришем?

СРЕТА (који је за све то време мислио): Е, чекај сад ти, брате си ми мој, да ми најпре поставимо сваку ствар на своје место...

(Оде.) XВИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (после мање паузе): Сад ми дошла... као да је сад време томе. СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твог питања. ЈЕВРЕМ: Јест, него... (Замисли се расејано.) А Илић?

ЈЕВРЕМ: Је л' се није чуло тамо шта смо разговарали ја и господин Срета? ДАНИЦА: Није. Разговарала сам све време са господином Ивковићем, па не бих ни могла да чујем и да сам хтела. ЈЕВРЕМ: С њим разговарала? А шта он онако каже...

СПИРА: Па кажи, брате, али кад је време да се каже! СПИРИНИЦА: Теби никад није време. СПИРА: Па није, дабоме! СПИРИНИЦА: Да ниси ти такав: те није ти данас

СПИРА: Па кажи, брате, али кад је време да се каже! СПИРИНИЦА: Теби никад није време. СПИРА: Па није, дабоме! СПИРИНИЦА: Да ниси ти такав: те није ти данас време, те није сутра, све би друкчије било.

СПИРИНИЦА: Теби никад није време. СПИРА: Па није, дабоме! СПИРИНИЦА: Да ниси ти такав: те није ти данас време, те није сутра, све би друкчије било. Него такав си за свашта! ЈЕВРЕМ: Де, добро, шта хоћете да ми кажете?

ЈЕВРЕМ: Па... то може... СПИРА: Може, ал' кад буде време томе. СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже. СПИРА: Па то је хтео да каже. ЈЕВРЕМ: Па јесте то, кад буде време.

СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже. СПИРА: Па то је хтео да каже. ЈЕВРЕМ: Па јесте то, кад буде време. Сад не можемо ни да разговарамо о томе. СПИРИНИЦА: То јесте. Него кажем само да знаш шта смо решили.

Скупштина прима к знању овај шамар и прелази преко истога на дневни ред! ЈЕВРЕМ (за све време са чуђењем га посматра): Шта ти је? СРЕТА: Па хоћу, брате, да ти потпуно представим скупштину.

У то име кличем: живео газда Јеврем Прокић! СВИ: Живео народни посланик! ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни, гледајући нетремице у таван): Господо и браћо! Драги грађани и наши бирачи!

Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.) ЈЕВРЕМ И ИВКОВИЋ (за време музике, сваки на свом прозору, клања се напоље. Споља разнолики и због музике неразумљиви узвици.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо. Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.

Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети. Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити! Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.

Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. Тако ће то бити кроз неко време. И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.

Тако ће то бити кроз неко време. И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време. А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. Јесте.

њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши. Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.

Допало му се, па остао. Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил. А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име,

Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе.

— А, је ли сте сас фамилију дошле? — Не, нисам... ја сам нежењен. — Врло лепо и то! Имате време и за женидба. Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде: За женидба неје никад доцкан.

— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу. И у кревету је још неко време

— вели Срета. Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу. И у кревету је још неко време премишљао. Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.

»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна. И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше

Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб! И над гробом његовим светлеће те речи као душа

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Корача, ногу пред ногу, гледа преда се, зна се... Улица је пуста одавде до Тахита. То је време кад се чак и трамваји негде скрасе И кад беспослени ветар по вртовима скита. Ногу пред ногу, па све преда се..

Четири сата? Каква четири сата! Оно јесте, стајала је једно време поред пута, Док су се дечаци-рвачи хватали око врата, И то је трајало — па... једно четири минута.

једно четири минута. СТАРЦИ У ЛЕТО У време годишњих одмора Пландују, ал далеко од мора: Заседну, свако пред кућом У друштву са досадом текућом И све тако,

? — Што је много, много је! И брише старац таблицу до последњег ретка, Па почиње да сабира опет из почетка. ИВ (Време нема ни улицу ни стан, Доконо пролази и низашта не мари. Ко је још видео тај дан У коме човек остари?).

Пред зору, у Африци, ниска дрвета клече, И време тече као река која не тече... Месец опрезно иза облачка израња, И види: племе Рогогу Од лудог ноћног играња Спало

Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море. Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко

Сат мери време између вечери и зоре; Дунав, за то време, отиче у Црно море. Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се

Необријани скретничар поздравља касне возове. Њега врло боле кости: промениће се време. Уопште, док месец небом ровари, Необичне се збивају ствари. Прошле ноћи, страшан се топот Чуо чак до у Сопот.

А шта би било да им се није мрзела родбина, И да им је брак потрајао двадесетак година: Једно време би се волели, а после би Свађали се и мирили, како кад, по потреби...

Савест је у Сартра, а код Жан-Пола свратио гост. Историчар свога времена: опет огрешење! Треба своја, пошто време не представља живо створење. Кад има најмање сумње: о, коза и оваца!

Грађа речника? Градиво! Грађа је нешто друго. Дугим длачицама? Дугачким! А време је дуго, предуго, Нарочито када га — о, Даничићу, о Вуче! — Проводиш с мамлазима који неће да уче!

Дабогда му пресело, ко изусти реч преседан! Није могуће, већ могућно, а од сигурног је боље безбедан. У последње време... чуј само шкрца и стипсу: Из глупости и незнања призива Апокалипсу!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

баре или реке, читав рој ситних глиста које је он сматрао за ситне јегуљице што ће бити избачене у блато кад томе дође време.

Такве је трагове нарочито Сиреви доцније, 1874 године, добро проучио. Међутим, никад нико није у то време, као ни пре тога, у копненој слаткој води нашао полно зрелу јегуљу, као ни ситне јегуљице које би ту биле расплођене.

Јакоби је дошао до ових закључака: 1˚ да је јегуљи апсолутно потребна морска вода за расплођавање; кад дође за то време, она напушта реке и језера у циљу расплођавања, а органи за ту функцију, дотле сасвим неразвијени, развијају се тек у

Та су се питања успела решити тек у последње време и скинута су са дневног реда тек пре неколико година. Онај што их је решио, посветио им је сав свој живот; решио их је

Биолошка станица у Копенхагену имала је у то време за своја истраживања један мали парни брод »Тор«, опремљен и удешен за обична оцеанографска истраживања у близини

јегуље; подаци су одмах преношени на велику карту Атлантског Океана, из чега се имала јасна слика онога што се у то време могло сазнати о питању које се имало у виду.

Међутим, сав је тај рад морао бити прекинут за време светског рата, али је настављен одмах чим је рат био свршен. Године 1920.

За то време данска марина је одлучила и предузела шта треба да се један старији, али добар брод, одређен за време рата да диже

За то време данска марина је одлучила и предузела шта треба да се један старији, али добар брод, одређен за време рата да диже мине по мору у данским водама, претвори у брод за оцеанографска испитивања, који ће се ставити Шмиту на

августа 1921. године, а вратио се 11 јуна 1922 год. после једногодишњег крстарења по океану. За то време неуморног, истрајног рада, сконцетрисаног ка једноме одређеном циљу који је непрекидно био пред очима истраживача,

За то време није уловљена ни једна јегуља, ни млада, ни одрасла, али је похватано милионима њених ларви, које су се из једне одређе

У време кад је пред острво стигао Шмит са својом експедицијом, европски убојни бродови су због тога догађаја вршили наређене им

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Али ће, драга, друго време доћи, И остаће ми, кад дан један гране, Од те блажене и чедне три ноћи Три разјапљене, ко ноћ црне, ране...

СЕТНА ПЕСМА Дошло је време кад нам коса седи, И наша чула постепено грубе. Стојимо тако скрушени и бледи Док нашу старост објављују трубе.

кроз пределе неме, Да обузме сваког неверника страва: ''Јест, само је она лепотица права, А ја њезин пророк за вечито време!'' КИНЕСКИ МАДРИГАЛ Целле qуе ј̓аіме еѕт à прéѕент ен Цхіне.

— Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим и пена, А да ће, још

Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си слатке снове снив̓о. Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи.

душе моје миле, Јадне Прометеје без полета смела! О, ако је тако, драге душе, ако Ви живите сада за вечито време Непомичне, хладне, немоћне, и неме, — Ваш је други живот страшнији но пак̓о.

СОНЕТИ И Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил̓ пушке и мачи. Лагано, а стално, њих мрви и тлачи Страховити жрвањ неизбежне смрти.

И бежао сам из нашега стана Тражећи мира у пољској самоћи. Но то је било само кратко време, Не постадосмо туђи једно другом, И гледасмо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.

А сад полако тече ово време, Постасмо тако туђи једно другом, И гледамо се у ћутању дугом Тупо, ко сито дете шећерлеме.

дамари бију ко чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири

А судбина ће зато да ме смрви, И осветничко време да ме згази, Јер сам ван њега, узавреле крви, И не корачам по утртој стази.

У КВРГАМА У кврге су ме бацили, о срама! Да, то је било у прастаро време. Јесам ли био крив? и зашто? — Тама Ћути, и редом сва створења неме. У кврге су ме бацили, о срама!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Колијевке какве би требале не имаду све наше ријеке; видимо ли ми ова страшила ђе пустоше немилосно земљу? Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал' очеви, — је ли

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Сиротињи | и људима по затворима, за време Ускрса, Божића или славе, три дана морало се слати јело и пиће. Био је строг и прек.

Чак је неке, причало се, и убијао. За све време док би он путовао по Турској, по трговини, а обично би се целог лета тамо бавио — он би се овамо по родбини једнако

А међутим толико је имало да се чује, види и прича! Нарочито у последње време, од када је почела деоба, од када је сваки брат, стриц Софкин, хтео да има своју кућу и све у њој, као што је у

У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа. У њега се она ту, у цркви, слушајући његово

Не зна се баш зашто је полудео. После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије. Онда и полудео.

богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и за судове. Они га призивали к себи, дружили се с њиме.

А највише су падала у она доба годишња када је некада, још као млад, ишао на та путовања и науке. И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба.

И чак за време тих путовања умрли му отац и мати, Софкин деда и баба. И као да га гласник није могао на време наћи, када се то десило, те није могао стићи, да их бар види мртве.

и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.

гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је Овако било, постајало и овако се кретало.

И тако покривена том колијом, држала је тепсију у крилу требећи по њој пшеницу, а у исто време пазећи да у кујни не искипи јело из лонаца што су кркљали око ватре.

После, пред вече, кад се поче дан клонити, било је време да се иде на гробље. Звона већ стадоше да продиру кроз гужву и вреву из вароши.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Сима Пандуровић ПЕСМЕ Садржај И 2 БИСЕРНЕ ОЧИ 3 ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА 5 ПЕСМА ТАМЕ 7 ВРЕМЕ 9 БЕЗ МОТИВА 11 У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...

ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова.

У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова. ПЕСМА ТАМЕ Ноћ.

Тамна липа у тишини мири; Цветови су сузни њени. Прокапљује. Ноћ. ВРЕМЕ Ја видим, ти си најлепше јединство Свих мојих снова од њиног постања; На лицу твоме још сија детињство, У очима

Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? — Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове и боје, — Ланце живота што звече и стежу, – Јер ми смо, можда, сами тако хтели, Рад љубави нам и рад среће

Знаци младости већ не красе Дела ми, која време лагано руши, дроби, Никада можда нећу са добрим снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’

суза вапију и траже Умрлих ружа мирисе што блâже, Умрлих дана спомен који трне Уз куцње срца к’о добоше црне; Који време, живот вечном стану вуку. И свод к’о црни симбол је наднесен Над општу, тужну мочар... Свуда јесен!

И док парк овај тежак мирис кади, Видим, све више, да је све то гробље, Хумка до хумке, које време гради, Под којим лежи оковано робље Вечитим ланцем самотнога мира. Снага, и полет, ведрина и лира — Ништа!...

Она чини тачно све оно што хоће: За нас можда рано, на време, ил’ касно, У људској вреви ил’ часу самоће; Али увек хладно, неумитно, јасно.

У мојој се души, к’о у древно време Обалама модрим освештаних вóда, У часима вере мистичне и неме, Огледа фасада индијских пагóда.

Ја мрзим наше једнолико време Безбојно, сиво, и у њему душе Скомрачне, ситне, пакосне и нéме, Што се у ропству свога страха гуше.

Јер нам сада треба једно време Кад се нова осећа лепота; Када жеље, надања занеме, И сврши се представа живота; И кад звезде, тихо трепећући,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Јока скочи да потакне огањ, ваљда да се увјери спавају ли сви, а у исто време да јој пламен освијетли лице домаћиново.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

У њима је наш народ остварио своју тежњу да разговара у сликама и симболима своје фантазије, и то само у нарочито време У Приморју, Црној Гори и Херцеговини „само уз месојеђе“, у Србији „уз белу недељу“, у Босни и Славонији се „загонетке

Праве профане сценске имитативне приказе имамо највише за време поклада („Беле недеље“), када се јављају „машкаре“ („маске“), кад се воде сватови са невестом (мушко обучено у

Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук. Сучи цев! Сучи цев! Сучи цев! — казује, с јесени, сеница, наговештавајући време ткања.

Сучи цев! Сучи цев! Сучи цев! — казује, с јесени, сеница, наговештавајући време ткања. Ћију, ћију, изјео чича гљиву! — казује жуња у лугу, а на то јој друга одговара: — Није печена! Није печена!

— Несрећа је дугорепа. — Срећа никада до краја не траје. — Не бој се никог, сем своје зле среће. О ВРЕМЕНУ — Време је најскупљи новац. — Ништа није јаче од времена. — Време се за диреке не веже. — Чему земан томе и вријеме.

— Не бој се никог, сем своје зле среће. О ВРЕМЕНУ — Време је најскупљи новац. — Ништа није јаче од времена. — Време се за диреке не веже. — Чему земан томе и вријеме. — Чему време томе и час. — Све у своје вријеме (доходи).

— Ништа није јаче од времена. — Време се за диреке не веже. — Чему земан томе и вријеме. — Чему време томе и час. — Све у своје вријеме (доходи). — С временом и сланом и мушмуле зре.

— С временом и сланом и мушмуле зре. — Мало времена и мало сламе па и од оскоруше буде слатко воће. — Причекај време; време и трпеж и дудово лишће у свилу претворе. — Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна.

— Мало времена и мало сламе па и од оскоруше буде слатко воће. — Причекај време; време и трпеж и дудово лишће у свилу претворе. — Протрчи сад, зече! — По звеку се вријеме позна.

— За злијем се вријеменом добро чека. — Охо мијене вазда је вријеме. — Време гони вријеме. — Време је и мати и маћеха. — Иде време, носи бреме.

— За злијем се вријеменом добро чека. — Охо мијене вазда је вријеме. — Време гони вријеме. — Време је и мати и маћеха. — Иде време, носи бреме. — Време гради низ Котаре куле, време гради, време разграђује.

— Охо мијене вазда је вријеме. — Време гони вријеме. — Време је и мати и маћеха. — Иде време, носи бреме. — Време гради низ Котаре куле, време гради, време разграђује. — Вријеме и родни дан никад се не враћају.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара?” Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо. Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев.

Иза цара остане царица трудна, и кад дође време да се бреме има, она роди мушко чедо, и надене му име Стојша. Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало

Мало време постоји, ал ето ти једне госпе по воду; како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ

” А син му одговори: „Учио сам занат.” Иза тога прође неко време и дође вашар у оближњему једноме селу. Тада рече син оцу: „Бабо! хајдемо на вашар.

а девојка прстен носила, и врло јој је био мио, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, пак јој говорио: „Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.

царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: „Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.

Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију. Змија како се роди од мајке одмах утече у траву и нестане је. Сирота жена једнако је жалила за змијом и

Кад изиђе пред цара, рече му: „Светли царе! Ето твоје сабље, а ево моје главе. Ја нисам дуго време имала од срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да затрудним макар зми | ју родила, и он ми да те затрудним, а

срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да затрудним макар зми | ју родила, и он ми да те затрудним, а кад дође време, роди се змија, и како се роди, побегне у траву и нестане је.

устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, — до седам да- | на било 84 већ грожђе зрело у њему, а то је било време кад нигде нема грожђа. Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина и у марами грожђа.

И тако му проклетнику поможе кривда. 17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА. Био један старац па имао три сина и једну кћер. Кад дође време да старац умре, он дозове своја сва три сина па их закуне да сестру даду првоме ко дође да је проси, макар ко био.

Кад по смрти очиној прође неко време, дође један старац на двоколицама те запроси девојку. Два старија брата не хтедну му је одмах дати, где је стар и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И затим, када се оконча псалам и каже „Алилуја“ по три метанија. Било на вечерњи било на метимону, било за време читања псалтира, било на часовима, било на полуноћницама, на свакој служби када се служи крај, где се каже „Боже, буди

По завршетку овога додавати молитву „Који на свако време“ и остало. По молитви бивају коленопоклоњења ниско до земље за оне који то могу, а за изнемоћале нешто мало чвршћег

и у веселу духовном сну предајте се, све док подеклисијарх, часовник чувши да избија и по томе сазна да је право време, игуману не дође и потребну од њега молитву прими, а потом тихим гласом: „Благословите, свети“, кротко позивајући,

Заповедамо да буде одређено време: после почетка јутарњег славословља, када ће се исповедати сви они који живе у манастиру и они који лечећи се не брину

Све ово има своје време, а сада је време исповести, исцељења душевних страсти. Те ако хоћете да говорите о некој срџби, све поруге и узроке

Све ово има своје време, а сада је време исповести, исцељења душевних страсти. Те ако хоћете да говорите о некој срџби, све поруге и узроке греха, ма какви

О њима ћемо се поучити у синаксару. ГЛАВА 9 О трпези и о чину како треба да бива Време је да се даље и о трпези спомене, и о јелу и осталом што тражи телесни састав.

А за вечеру хлеб да се поставља по мало, а вина такође великим красовољем, јер је жарко и суво време. А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто као и у пост Светих апостола, како онамо указасмо.

Да имате непоколебљиву и неизмењену слободу, која неће никада пропасти. Ако ли ко усхте некада, у неко време, било под којим начином да поработи ово, или да учини под неком влашћу, било од црквених људи, или од световних, или

Ако ли га, пак, као неспособног и некорисног време обличи, као леног у служби и бесплодног, или својим рођацима да даје, или од манастира краде, или развраћа братију,

нешто што никада нису ни чули, ни видели ни окусили, него нека се уздрже и смерни буду, задовољни оним само чему је време и што је могуће манастиру донети, то да им се донесе.

Што слушасте и научисте, то чините, не одступајте. (Флб. 4, 8-9) Браћо, време се приближава, (І Кор. 7, 29) сећајте се душе ваше и нашу смерност не заборављајте у молитвама вашим!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

За све време представе пада киша. Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи

ЦМИЉА: Да ти кажем како сам испланирала! Можемо и ми да сазидамо без дозволе, ко и други! Макар колко за прво време, после ћемо гледати нешто, за стално. Треба и теби нега за ту ногу.

АНЂЕЛКО: Ма је л ти зато замишљаш да ја зидам? ЦМИЉА: Не мораш одма баш да зидаш, за прво време можемо и под кирију... АНЂЕЛКО: Слушај, да се ми лепо разумемо: нема ни зидања, ни под кирију!

ГОСПАВА: Да ти не би да ти ја полажем рачун? ИКОНИЈА: Морам да питам, кад ниси дошла на време! Они зградилишта чекали, чекали, па на крају опсовали и отишли! Ред је да бар кажеш што си закаснила.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Нећу да бата на мене после: какав сам ја твој брат и, како сам знао за то, што му нисам на време казао па да он њега, као што треба, за перчин ухвати... Не може се више, сестро, мора, мора да се каже...

то твоје паре, да се не би олењио, него сам казао да сам од другога, комшије, узео под интерес и да, ако не вратимо на време, да ће нам све продати.

И, нећу душе да грешим, покојник све на време тачно врати, а од тога виде вајде, добро заради, купи баш тај виноград и ту њиву.

Какав теби благослов! Теби не треба. Бог ти је и иначе дао све што желиш. Него, ја, јутрос, у цркви, за време службе, чух, па ево. (Седају на миндерлук.) А зажелео сам те се, одавна те нисам видео.

МЛАДЕН (с друге стране улази са нарамком дрва која је набрао по шуми; погрбљен; журно и обрадовано што је стигао на време): Е, е, стигох на време, стигох, стигох. (Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то.

улази са нарамком дрва која је набрао по шуми; погрбљен; журно и обрадовано што је стигао на време): Е, е, стигох на време, стигох, стигох. (Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

се исправљам, колико је могуће, да ниско и смирено о себи мислим, и да друге, мени подобослабе, људе трпим и сносим. Време младости, у ком крв наша ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо

се и умиривати, не вара ме више с сујетнима надеждама, нити ме чини зидати по воздуху градове; оставља ми моје златно време што ми јоште остаје, у моју власт, и предаје мене мени самому.

ј Зато намеравам различне случаје, који су ми се у време двадесет и пет година мојега странствовања догодили, написане оставити.

упорност, непокорност, сујетно високоумије и луда гордост И проче злобе које узрокују сву несрећу човекову чрез све време живота његова; од који[х] зли[х] обикновења ваља да и[х] чувају од детињства.

Нека се поташте и по[х]ите довести у свој род златно и благополучно време кад ће српске кћери и супруге читати Памелу, Телемаха, повести Мармонтелове и проче овима подобне књиге на свом

Штета | да толики многочислени народ остаје без књига на свом језику у време у које наука близу нас сија како небесно сунце.

Ако ништа, познаће браћа моја усердије моје к њима после моје смрти и то је таман време за које се ваља старати и писати.

ништа, познаће браћа моја усердије моје к њима после моје смрти и то је таман време за које се ваља старати и писати. Време је живота нашега један минут, једно тренуће ока и једно ништа, а по смрти чека нас вечност.

намах при овој прилици нећу изоставити родитељем напоменути да се старају сами са својим повотком деци својеј у време младости њи[х]ове добар приклад дати.

опет, молећи ме да не кажем ништа мештеру, испричавајући се да он није био накањен освојити га, но да ми га је на мало време узео био да види шта ћу ја чинити. После престављенија моје миле и слатке родитељнице остао сам учећи се псалтиру.

У ово време у чаковачкој школи случило се измењеније. Не знам за који узрок Чаковци чинили су доћи наместо старца Добре некога

У садашње време, ко се год калуђери, калуђери се или из незнанства, или да му је лакше живити. Ја сам остарио с[а] свакојаки калуђери,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— О Исусе слатки, о Дивице причиста! Срића да је вра-Брне на време дознâ све! — рече Барица. Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече: — Мој добри

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Од давна ли то слух издваја Шум спор — кад кап на кап пада Ко прастар часовник ван града Што време у себи раздваја. Ако за реч већ нема спаса О дај ми бар успаванку без гласа.

) Плавило ми неба капље низ рамена. Где сам: још у трави ил на неком спрату? Песак који време неуморно броји Да ли је у мени ил пешчаном сату?

Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне цркве и торањ огроман. Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И све време док би га грчила на себи, шапутала би: „Доста си спавао, доста си спавао.“ А тада, тако осмехнут, дуго је без речи

Од његовог даха замагли се прозор. Десетак година је прошло од тада. Постао је великошколац. ,,Вукашине, сада ти је време да постанеш радикал. Ја знам да си то већ постао, јер си мој син. Хоћу да будеш гласнији и чувенији од оца.

— Шта ћеш, господине... Нисмо ти ми београдски кочијаши. Наши путници воле да причају. Брже им време прође. Путеви су лоши... и он, таљигаш, зна Аћимову крв. И каква је то Аћимова крв?... Крупне речи, а сељачки изговор.

Син сам му. И ја бих такав био према свом сину. Не волим га мање него пре неколико година. Нисам се изменио. — Време је бадњак да се унесе — рече Симка. — Време је, идем.

Не волим га мање него пре неколико година. Нисам се изменио. — Време је бадњак да се унесе — рече Симка. — Време је, идем. Устаде и Вукашин, а Аћим му са отворених врата добаци: — Ти не мораш. Кочијаш га довезао.

Зар је време такво да и Вукашина туку? Дошао да се пожали... Не, неће то. Такви смо ми. Тврђи од бреста. А леп. Њему би приличило и

“ Месец се с прозора попео на кров. „Време ти је да спаваш, Вукашине.“ „Не могу. Никад пси нису оволико лајали.“ Знао сам о чему мисли.

Била су то родна и облачна времена. Ако си умео, могао си и књаз да постанеш. У то време само лењи и глупи не израстоше. Сиротињу немој да жалиш.

Тором — вуци, време — наопако. Реци како крв да људску смирим? Да ли буну опет да распирим?“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши сузе,

Само ћеш га обрукати. — То мене није брига. Ја извршавам обавезу према свом родитељу. — О томе ћемо сутра. Време је за спавање. Скини с кревета једну сламарицу. Узми и покривач и лези поред фуруне. Ако ти је зима, ложи.

Кад ти ниси мушко, кад си слепац, шоња, никакав човек“, шапутала је у пласт. Тола се смејао женама. „Предсказују време.“ Она је ћутала, виле јој се окретале у рукама, па је навиљке често испуштала и растурала.

Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега. Време промиче с јесењим сунцем његовим жилама.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Време је да Златопрста пређе у моје царство — рече једнога дана Царица Источног царства, с чијом се моћи нико није могао мери

Птица је једва дисала. Шта је могла осим да јој превије крило и нахрани је мрвицама хлеба? А онда потече време као киша низ олук, али врабац се споро и тешко опорављао. Већ.

Тек трећег дана слете на прозорски оквир и рече: — Хвала ти, а сутра ме чекај у исто време! — Шта је сад ово? — девојчица се запрепасти. — Да не сањам?

Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време? Иза окна су већ промицале прве пахуље снега, а из семенке ништа да никне. »Можда сам ја врапца само сањала?

»Хоће ли се икада распрснути?« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно. Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете

— Мој врабац био је сив! — Био сам сив тамо у граду. Ово је Земља Плавих ветрова. Овде су врапци плави, али моје време измиче: узми прегршт семенки и иди, много је болесних и несрећних на свету...

Али, ко је у праву нико не зна. А и што би? То је била, па и нека остане, Звезданова тајна. ПЛАЧКО И СМЕЈАЧКО У време кад су светом летеле сребрне пчеле, у Улици кестенова расла су два дечака.

Постао би богат... — Шта ће ми богатство? — прибра се дечак. — Последњи пут те питам, јер већ истиче моје време: шта је то што желиш изнад свега на свету? — Да будем виши! — кликну дечак и занеме од узбуђења.

ЗЕМЉА ВЕТРОВА У време када је земља била још млада, а облаци се тек рађали, два моћна цара утркивала су се ко ће бити богатији и јачи, ко

— Ко каже? — као жива ватра плану цар Пелетин. За кратко време и царевина Пелетина би ограђена још вишим, још стрмијим зидом. Једва би га птица прелетела. Такав је био тај зид!

Овде је тако самотно, тако тихо: ни човека, ни пса. Време ми је да пођем... — Па, пошла си! — јајетова љуска се насмеја, а лепотица закорачи низа стрмину, не осврћући се.

Цар Жуто Ухо био је мало наглув и свирка га није занимала. Али ако је отмено да другима свирају музичари за време свечаних вечера, што не би и њему свирали? Запрепастио га је и разочарао изглед малих свирача. — Па, то нису свирачи!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Некада, у старо време, тако се називала она четврт Београда испод данашње Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком XИX века, била

Иста је војска (да ли иста?) пролазила, десеткована, и у повлачењу, а по калдрми Позоришне улице, као и некад, у време Кочине крајине по палисаду шанца, ударале су аустријске гранате. Истина, ове из 1914.

И то у време када су Обреновићи изгнани, а Јеврем умро? (Капетан, при том, и није био баш за Карађорђевића.) У тај су Конак, касније

За то је време Кнез, који о таквом тумачењу сопствених склоности није имао ни појма, самовао у свом Конаку, стално под присмотром.

Као „немачкари“, у његово време, али ово је други свет. Кад xоће да их схвати, гледа им у лица и све му бива јасно јер су им изрази готово исти као и

Када га је пре три године, у мају 1839, за време своје прве буне, Вучић домамио у Крагујевац, оптужио пред народом а онда бацио у окове, Господар Јован је схватио да

прве буне, Вучић домамио у Крагујевац, оптужио пред народом а онда бацио у окове, Господар Јован је схватио да долази време испаштања. Одавно је слутио да ће доћи.

Крочи на Брег за размишљање, зађе у сенке и наслони образ уз једно дрво које је било младо 1870. Неко време стоји тако, не размишља, слуша: дах сокова, ход мрава, ковитлање облака над безданом и, нарочито, сенке како це

Онда, врати се у своју сенку, тамо. СИМИНА УЛИЦА Данас би се рекло да је Сима Нешић симултани преводилац; у његово време звали су га Сима терџуман. Разлика и вије тако велика, јер терџуман је тумач.

Свако преподне, око десет сати, Сима терџуман стоји на углу Симине и Капетан-Мишине улице, где је у његово време, по прилици, пролазио сокак што је делио српску полицију од турске. Ту је Симина улица пуста и утихла од сумрачности.

А журба је била у њему. Тако је било када је у време Кочине крајине отишао у добровољце или, како се то тада звало, у фрајкоре. Он се тукао а други су гинули.

У цећању му је само след црних расветљења у којем се дани не разликују од ноћи и у којем време стаје па нестаје. Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана Ђ.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И бежао сам из нашега стана, Тражећи мира у пољској самоћи. Но то је било само кратко време; Па постадосмо туђи једно другом; И гледасмо се у ћутању дугом, Тупо, к'о сито дете шећерлеме.

А сад полако тече ово време; Постасмо тако туђи једно другом; И гледамо се у ћутању дугом Тупо, к'о сито дете шећерлеме. М.

дамари бију к'о чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири

песму горâ када јутро руди, Агонију воде у вечери неме; Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.

Ал' је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене ноћи.

М. Ракић ЦXXВИИИ У КВРГАМА У кврге су ме бацили, о срама! Да, то је било у прастаро време. Јесам ли био крив? и зашто? Тама Ћути, и редом сва створења неме. У кврге су ме бацили, о срама!

М. Королија ЦXЛИИИ САН ВУКА МАНДУШИЋА Прошла је поноћ блага и ведра, К'о пучина мора у време ти'о, Дубока, нема. Без даха и крета Ваздух је ћут'о, док је кроза њ лио Мистични месец маглице танке Преко цветова,

Јер ми смо давно, верна драга - је ли? Искидали конце што нас вежу За простор, време, тонове, и боје, Ланце живота што звече и стежу; Јер ми смо можда сами тако хтели Рад љубави нам и рад среће своје.

“ В. Рајић ЗАВРШНА ПЕСМА ЦЛXИX ПЕСНИК И ПЕСМА Не копкај силом пером по срцу! Нема ли цвета, није му време Храни заметак брижно у груд'ма К'о добра земља пшенично семе.

Треба л' да рађаш, зашто се бринеш? Он ће послати Духа с далека, Да цвет потера... Травка не ниче У зимње време, већ сунце чека.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

„Ево, - рече слаткогласни ангел - сад ће време бити од одиха, што ви код вас ноћу називате.“ Напријед ми расказа јављења која ће се у њем показати, док одједном

За њом време са великом хуком на зефирна сљедоваше крила у широке своје коловрате, неће ли је како ухватити. Радимости ове

Колико сам ја посла имао док сам време отео мракама из њинога ланца и тавнице, пуштио га да лети свободно по опширној држави вјечности и по царству

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

о томе имали да кажемо је да су наша два светска грађанина провела цело вече и добар део ноћи у разговору, да им је то време изгледало сувише кратко и да при томе заборавише абдерићане и разлог због чега позваше Хипократа“.

За кратко време написах то поглавље у хумористичном стилу Виландовом, из чијег дела позајмих неке комичне личности абдерићана.

Услова за научни рад великог замаха није било за време немачке окупације. Па и касније, када се непријатељ повукао из Београда, нису се прилике поправиле, јер последњег дана

Но највећу благодет тог свог споредног занимања осетих за време немачке окупације наше земље. Онда сам био избачен из нормалног колосека свога живота и позива, а све време провео у

Онда сам био избачен из нормалног колосека свога живота и позива, а све време провео у својој соби, да не бих гледао подјармљену варош и земљу.

За кратко време стекао сам сва знања и вештине, потребне за тај посао, а вредноћом и поузданошћу скинуо свом господару сав посао и

„Он ме дочека пријатељски, а кад ме упозна изближе, прихвати ме оберучке. За кратко време постадох, као што он сам рече, његова десна рука и његов очни вид.

Њени хронолошки утврђени догађаји обухватају временски распон од преко три хиљаде година. За то време одменило се на престолу Египта двадесет и шест династија са преко стотину владара.

Писац његов, назван Ахмес саопштавао је у њему да га је саставио по узору старих списа, написаних за време Аменемхета ИИИ, саградитеља славног Лабиринта.

Сви остали наши појмови су нејасни и нестални, а бројеви су вечни, нестворени, непролазни, непокретни“. За време говора Питагориног обавили су се Брутијски Брегови плаштом тамних облака, који су прекрили и суседне делове неба.

„Да“, рекоше ученици, „тако је! Он, учитељ је рекао“. Он их остави да још неко време посматрају ту, њима несхватљиву, небеску појаву, а тада им рече: „Време је да пођемо кући, иначе ћемо покиснути до

Он их остави да још неко време посматрају ту, њима несхватљиву, небеску појаву, а тада им рече: „Време је да пођемо кући, иначе ћемо покиснути до голе коже“. Они се дигоше и пођоше низ брег.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И заваљен тако угодно стадох размишљати о побратиму коме идем у госте. Другови смо из детињства и за све време ђаковања били смо нераздвојни, најбољи другови.

А за то време и док смо ми унапред замишљали како ћемо у пријатном разговору провести на путу, ја приметих: како нека мршава прилика,

— Не признајемо небиране посланике, нити привремени парламенат — прекиде га, у исто време, она прва прилика што нас је пронашла.

руке као што си скрстио, трпи, шкрипи зубима и гледај шта се ради — одговори му крезуби студент, који га је за све време пажљиво слушао иако у њега ниједанпут није погледао. Кад би сви говорили као ти, шта би било? Срећом не мисле сви тако.

Тип ратног богаташа. Студенткиња потврди главом и скоро гласно рече: — Заиста, тип ноувеау ріцхеа. За то време ја сам крадомице погледао да се уверим: спава ли човек наслоњен на женино раме или се претвара.

за мене није било никакве сумње да се он само претварао да спава, јер сам и раније био опазио како је, с времена на време, крајичком једнога ока, контролисао стоје ли његове торбе од фине жуте коже где их је оставио.

А кад је било време јутрења одосмо у цркву. Сећајући се и сад оних свечаних тренутака церемоније, једне од највећих и најсвечанијих

И, најзад, кад би време за полазак одосмо на станицу. На растанку, најсрдачнијем који сам упамтио, обећасмо скоро, поновно виђење и кад воз

сунчане зраке, узбуђује и позива на игру дете, а оно на очима осећа сунце и уверено у лепоту дана ипак пита: „Какво је време, мамо?“ И подсећајући се тога утиска, помилован овим дахом детињства, ја се повратих.

Они дакле живе и поред свих несрећа и само нас простор и време деле. А она расте, напредује, расцветава се, постаје свесна и разумна, она је на путу да постане оно што сам данас ја.

А затим, сећам се како није било питања у коме се ми, у то време, не би сложили. Једном речи, ми смо били једно осећање, једна душа, једна мисао.

Тамо ми показаше једно засебно одељење, одакле је допирала паклена свађа. Ја застадох да ослушнем, оклевах опет неко време држећи кваку ла се нагло одлучих да отворим.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али попа му разгали срце... И чудно је то срде, које се радује меденици на црквеној литији, и у исто време мисли о јаловицама!..

Али ту би се већ морао борити против природе и против себе сама. Жудио је за лепим женским светом. Још за ово време, под утицајем каквих лепих очију, он се могао изменити, могао је постати други човек. Али такве га очи не погледаше.

шуму и ливаде, девојке се пригрчише једна уз другу, па почеше оне обичне приче о вампирима и вештицама, које се у то време најрадије причају. Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу.

Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.

За један тренутак узбуни се цела среска кућа. Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у

се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради. Свану му кад дође Вујо. — Камо се, за невољу?... Хоћу полудети ’вако сам.

У таквој неизвесности прође му дуго време. У неко доба ноћи дође Вујо са два човека. Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим

Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао. Али време протицаше брзо... Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.

Браћо моја!... — Дижи то! — викну Пантовац. Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.

— Мораћемо, ја како. Сви смо се добро истањили. Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. — Кад буде време само ми јави. Пријатељи се руковаше и растадоше. ВИИИ »Шта ово би са мном ?

Сви смо се добро истањили. Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. — Кад буде време само ми јави. Пријатељи се руковаше и растадоше. ВИИИ »Шта ово би са мном ?

Није могао да се прибере задуго... Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати. Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ. Да му је само неколико капи хладне бистре воде!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо. Онда му царев син захвали, па пође унапредак и једва једном дође у град змајев.

тужна, сузе пролива, па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби, па се не бој.

Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав је био

А то је било време кад нигде нема грожђа. Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина и у марами грожђа. Кад цар то види, врло се

Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући. Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа.

А син му одговори: — Учио сам занат. Иза тога прође неко време и дође вашар у оближњему једноме селу. Тада рече син оцу: — Бабо, хајдемо на вашар.

а девојка прстен носила, и врло јој је мио био, јер је дању био прстен, а ноћу леп момак, пак јој говорио: — Кад дође време да ме узму од тебе, не дај ме никоме у руке, него удри мноме о земљу.

ОЧИНА ЗАКЛЕТВА Био један старац, па имао три сина и једну кћер. Кад дође време да старац умре, он дозове своја три сина, па их закуне да сестру даду првоме ко дође да је проси, макар ко био.

Кад по смрти очиној прође неко време, дође један старац на двоколицама те запроси девојку. Два старија брата не хтедну му је одмах дати, где је стар и

Послије он ту остане цар, и од свога дједа отме царство. ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ У време Косовске битке пошао је и Марко да помогне кнезу Лазару у борби с Турцима. Узео је најкраћи пут за Косово.

Доцкан увече стиже и домаћин, те се погодише да му он да ћерку за сина. Кад је било време да воде девојку, дођоше сватови, улегоше у дом и почеше пити и певати по старом српском обичају.

— запита га она, а кад јој он опет одговори да није, она му рече: — Кад није, нека ме гласе. Кад већ дође време да се сахрањује, опет јој муж пришапће: — Устај, сад ће доћи поп и ђаци да т е прате у гробље. — А је ли мој предњак?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Све то стоји на гомили тренутака У нереду, по прошлости разбацано, Док њу време вуче некуд, некуд носи И односи без отпора и лагано.

Гледећи како изумире време Слепоме телу, што га инстинкт крепи, За огледало се поглед нагло лепи: Да види уста што ће да занеме, Мада још жедна

откривања његовог споменика 1903) Снев'о си о срећи коју човек нема, У мислима својим пратио си дане Изумрле давно, и време што спрема Да разастре покров свуда, на све стране. Глед'о си у прошлост за тобом што спава.

Када се пробудих, удараху звона, Уз очајни ропац умираху греси, Купљени животом: то мре васиона, Земља, њено време. Умираху боје, С њима душе људи и гробови њини: Сазреваху звезде, ал' да их опоје Не остаде нико, ни ноћ у црнини.

Ноћи где не беше већ тол'ко столећа? То је земља њене лепоте и маја. Земљу где дан, ваздух и цвеће мирише, Чије време нема будућност ни сате, Где су венци, боје — да л' ту земљу знате? Да ли знате и то да ње нема више?

О куку, куку, зар живота треба За оног коме свет је већ изумр'о. Падај, животе, с јауцима мојим. Цепај се, време. Нек ветар и вече Покупе боле и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је

Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте. И црнило обавило тужно Кору, видик, време и минуте. Бол клонуо; магла и брегови Носе мис'о...

За мртве немам молитве, ни боле. Посматрам, гледам; моје време тече. Не жалим себе, и не жудим доле; Не жалим себе, чекам своје вече, Миран, без жеља и нада на боље.

Смрт и време под покровом, Свуд се хвата дремеж сиви И меша се са отровом И задахом свег што живи; Све је дубљи јаз падања Без

Ту су били умрли облаци, Мртво време с историјом дана, Ту су били погинули зраци: Сву селену притисну нирвана. И нирвана имала је тада Поглед који нема

Када испустим и те очи своје И срце, што се у камен претвара, Време, и везе простора, и боје, И сан живота, илузија стара, Пашће, к'о сада мртво море што је Пало на гробље, вечно га

Ја данас не знам за ноћи уморне. Ја данас имам једно труло време, Маскиран порок, разврат и незнање: С висине блуда допиру ми теме За суверено једно распадање.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али, уколико се рад схвата као одређено деловање у одређено време према строгим правилима, онда сам ја вероватно један од највећих доколичара.

Њеног оца су били позвали да обави последњу причест болесника на умору, а за време његовог одсуства она је сама отишла да помогне једној породици у суседству, коју је такође напала та страховита болест.

Убрзо сам открио да је моја најбоља утеха била да једноставно идем даље у својим визијама стичући утиске све време, па сам тако почео да путујем, наравно - у својој машти.

Када ми је други пут био упућен позив одговор је био изричито НЕ! Ови светлосни феномени се још увек с времена на време јављају, као онда када ми сине нова идеја са мноштвом својих могућности, али они нису више тако узбудљиви, пошто су

После завршених студија на Политехничком институту и универзитету доживео сам потпуни нервни слом и за време тог свог боловања запазио сам многе необичне и невероватне појаве. ИИ.

Жвакаћа гума помаже кратко време али врло брзо суши жлезде и доводи до трајног оштећења, а да не говоримо о одвратности коју ствара.

За све то време моја тежина се није променила ни за фунту. У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери

У близини града у коме сам у то време учио налазио се млин за брашно са браном преко реке. По правилу ниво воде у реци је био само два до три инча изнад

Знао сам да ће пре или касније да ме понесе, пошто никаква помоћ није могла да стигне до мене на време, чак и да сам привукао пажњу.

јер када би једном почела, више нису имала осећај да се зауставе и настављала би да се обрћу сатима и што је време бивало топлије они су све више радили. Све је било добро док се није појавио један чудан дечак.

Али, уколико се тачно сећам, после тога сам почео да дељем мачеве од комада намештаја које сам могао добавити. У то време био сам под утицајем српске народне поезије и пун дивљења према подвизима јунака.

У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић. Промена места становања за мене је била права несрећа. Готово ми је срце

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Све до почетка осамнаестог века турске најезде су стално узнемиравале аустријску империју. С времена на време, турска војска би прелазила јужну границу коју су чиниле Дунав и Сава и упадале дубоко у аустријске покрајине.

Светом ради тога што је ту проливена хришћанска крв у време битака Срба из Идвора против турских освајача. Свака посета том старом селу освежавала би приче о херојским

и 1849. године, а године 1859. и 1866. бранили су Аустрију од Италије. Војни подвизи Идвораца у време ових ратова били су изванредна подлога за многа предања у Идвору, сачувана у многим причама и узбудљивим песмама.

С времена на време, запевале би младе жене по неку песму која је била у вези са поменутим догађајима. На пример, када би неки од старијих

Средовечни људи били су у борбама за време мађарске буне, а млади су тек прошли кроз походе у Италији 1859. и 1866. године.

Говорио је као гуслар. Не само да је врло сликовито описивао шта се збивало у Аустрији и Русији у време Наполеонових ратова, у којима је и сам учествовао, него је очаравао своје слушаоце причама о аустријским походима

За време рецитовања његово сухо и наборано лице би озарила нека нарочита светлост; то је било лице пророка по мом сећању.

Онако како га и гуслар описује, Краљевић Марко је истински борац за права и правду. Некако у то време се био завршио грађански рат у Америци и кад год би Баба Батикин поменуо име Линколново, наметала се мисао да је он

Ново сазнање ме је усхићивало; све је то било тако ново и тако једноставно, тако ми се бар тада чинило, а у исто време било је тако опречно свему што сам до тада познавао.

Као и остали Банат, Идвор углавном живи од пољопривреде и у време жетве у њему врви као у кошници. Стари и млади, људи и стока, сви се усредсређују на жетвене радове.

више у Банату Он пооре све њиве у пролеће, он превезе сазрело жито са далеких плодних пола на сеоска гувна, када дође време жетви.

Сеоским дечацима, још недораслим за рад на гувну, поверава се да за време летњег одмора чувају волове на паши. Школски распуст дечака поклапао се са одмором добрих, старих волова.

Ћипико, Иво - Приповетке

Домало ваздух је прозирнији и хладнији. Полегоше да се одморе, ако ће и за мало време. У свикнуће нашли су се пред господаревим двориштем. Жупан прикупљао је тежаке да с њима пође у поље.

—И сутра је лијепо време, док сунце крваво залази, — примети неки старац. Сви погледаше на запад. Овеселише се што ће и сутра бити зараде.

Него, човек снује, а бог одређује! Изненада обрну време. Радећи преко дана, опазише како се небом к северу вуцаре светли облачићи што су изгледали као рашчешљано руно.

Испрва су се заклањали испод крошњастих стабала и уз гомиле, мислећи да ће поросити, па престати. Али узалуд: време се погоршало. Тркимице, прокисли, измакоше испред већег пљуска до у кућицу, да се при ватри огреју и осуше.

Залуду уфање. Време није кренуло набоље. Опет се размахала југовина и запрети новом кишом. Још два дана радило се до подне, затим је

А она је напремила да пође. Ко зна кад ће време умекшаш. Знала је добро колико треба да плати за пароброд. Таман онолико колико је платила до амо.

Ипак јој се учини као да су комшије и придружи се њима. У разговору једно с другим жена се изјада, тужећи се на рђаво време и никакву зараду. —Ето, не прикупих ни за превоз! —Па како ћеш? упита је преко воље неки из друштва.

Хтела би да пароброд заустави. Унутарња нека сила подиже јој руку. И та рука, за неко време, остаде испружена у ваздуху. Наредни дан иза олује освануо је ведар и море се утишало.

— Говори ти што хоћеш, кад си одумио! Ја не знам ништа, — опет се јави жена. —Мучи!... Умукоше за неко време, и рекао би да је стара опет задремала, док домало зачу се раскидано женин глас: —Е, нећеш што си намислио!...

Кад стиже мала с бременом, обеселише се, а већ је и време, јер је сутон пао и студеније је. Отац и кћи ложе ватру, а стара испод покривача једнако јеца.

Одморивши се, силазе ногоступом... Јутрос у зору подранили су да на време стигну на свету мису што ће да се служи у пољу, пред кипом светога Рока.

Тек пред подне доврши се служба, а било је време, јер светина махом се разбеже по дубрави. Још неко време митокласи се народ поред високих дрвета и намештених пуних

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Стога није нимало случајно што су у наше време, кад су потребе за међукултурним општењем нарасле, а упоредо са њима и проблеми који из таквог општења проистичу, што

међукултурним општењем нарасле, а упоредо са њима и проблеми који из таквог општења проистичу, што су, дакле, у наше време неколике творне идеје у књижевној теорији, лингвистици, психологији и антропологији поникле као откриће крајње

Отуда се и код Станковића време, чак и композиционо гледано, редовно посувраћује у прошлост. Гласовити Станковићев конзерватизам у том погледу није

Настасијевићеве песме – настале у време међуратне књижевне авангарде – несумњиво припадају модерној поезији. Али је занимљиво да се неке од тих херметичких

Сразмерно често се писало о кашњењу српског романа, и до Првог светског рата и у међуратно време и убрзо после Другог светског рата.

Много мање недоумица има у поезији. Она је у време Караџићеве реформе једноставно узела стиховне облике из усмене поезије и језик којим су ти облици испуњавани.

На белој полеђини карте, свакако за време самог путовања, он је уграбио да запише песму митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице: Сунцем главу

јула 1820. г., у седам часова изјутра, полазила из Беча за Земун, и свакако да ју је у то време и негде на томе путу и забележио; песми је наслов накнадно дао, а штампао је у стиху 6: А звездама м. Звездама се.

особе Вук песму забележио, али нам понешто говори већ и сама чињеница да је то, по свему судећи, био неко ко је у оно време могао дилижансом да путује од Беча до Земуна.

На томе дугом путу кроз време у њима нису само с колена на колено и од једног до другог песника (или групе певача) старије слике преслојаване

Писано је, по свему судећи, да би се дала нада и пружила утеха немилосрдно прогањаним и злостављаним хришћанима у време Неронове и Домицијанове владавине, што значи да је настало или 67“68. године или око 95.

Дуго је наша критика само део по део захватала из Дучићеве поезије, да би је тек у последње време могла да сагледа у целини. Јер ми нисмо постепено и дуго откривали само Лазу Костића. Откривали смо и Дучића.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА: Несташан, много несташан! ЖИВКА (за време обе сцене она мери и кроји): Не може да се стигне, бога ми! Не прелива нам се, забога, већ једва везујемо крај с

И лепо је учила школе, али – помете се некако. Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру. И после тога готово да дигнем руке, кад једног дана – ти одскочи и ускочи у

ПЕРА: Хвала лепо, љубим руке госпођи министарки. Уосталом, није ни потребно да губи своје драгоцено време због мене. Будите само добри па реците госпођи министарки да сам је хтео умолити само то да ме не заборави.

Ти видиш и сам, паметан си човек. Дара није више дете, прешла је, откада, двадесету годину па време је да се мисли на њену удају. ЧЕДА: Ама, каква удаја, побогу човече! Па зар није она већ две године удата за мене?

Он је чак послао и проводаџију у кућу, да проси бабу у исто време кад је један кинески смрдљивац, неки Ка-ра-гуа, долазио да проси њену удату ћерку”. (Говори.

(Плаче.) ЧЕДА: Па зар ти не увиђаш, бога ти, и сама, да је већ крајње време било да се тој жени стане на пут? Зар не видиш да је направила лудницу од куће?

Ви то, ујка-Васо, не можете да разумете. ВАСА: Не могу. ЧЕДА: Некад, у старо време, род је род; данас су се измениле прилике, па род може да буде и фигуративни род.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

контекста, за два периода у развитку српске књижевности: Нечиста крв је писана током прве деценије овог века, у време српске модерне, а Сеобе у другој половини двадесетих година, у време српске авангарде.

крв је писана током прве деценије овог века, у време српске модерне, а Сеобе у другој половини двадесетих година, у време српске авангарде. Стога се они не могу доводити ни у нешто ширу заједничку припадност истородним стилским струјама.

Авангардно рушење традиционалних књижевних облика, у чему је Црњански једно време имао улогу предводника, морало је на крају довести до слабљења жанровских раздеоба, па и до одређеног померања

Праобразац је, дакле, садржан у раном дечјем доживљају. Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази

Као и у приповеци Стари дани, у првој верзији Нечисте крви време тече уназад, од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у

ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у ванкњижевни свет, а прошлост је време одигравања књижевне радње.

године, која сада разматрамо, видљиво оно што је касније делимице укинуто, делимице прикривено: да се време у тексту степенасто враћа назад.

Чак и паше по својој вољи бирао и намештао. Па о оцу, који је у турско време од свих ага и бегова био бољи. Боље говорио турски, па чак и арапски; бољесе носио.

служити као мотивациони чинилац у организацији композиције, али га понекад налазимо само на нижој равни: с времена на време проткива описе који се дају у ауторово име.

тек у главнини романа, од В до XXВ главе, од доласка очевог гласника, па и самог оца, до просидбе и - а ту се већ време згушњава, успорава, као да је на тренутке закочено - до свадбених свечаности, до удаје Софкине за малолетног Томчу,

Штавише, и аутор нам то с времена на време даје до знања. Рецимо уз овај опис ноћног легања тетке Марије, за који се одмах по стилизацији види да припада дечјем

Тако је веома индикативно што се примедбе упућиване Борисаву Станковићу приближно у исто време кад пише Богдан Поповић, и то све заједно узете, лако могу подвести под Поповићеве карактеристике „декадентног”

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Управо као поручен за строга буљугбашу и, у исто време, за отмена царска измећара. Соко. Али наступа кроз светину некако поткошено, без снаге и воле.

Није имао снаге да је одрече проти и кнезу. За кратко време је постао од Ивана Сефер, па Сефер буљугбаша и дошао у Колашин да под тајним руковођењем вешто баца прашину у очи

Њу је обичај искључивао, поред тога што је завештавао да се у великом селу све уради брзо и на време. Даље, старина је оставила правило да прваци код Шедрвана одлучују почетак и завршетак бербе: према години од пет до

Та се одлука на време објављивала и после завршнога дана било је допуштено да у туђе винограде улази ко хоће и бере колико може, па чак и

Као по каквом заверавању, цео посао је обављен плаховито и на време, на највеће Хамзино задовољство. Ето, због овога је ораховички силник на својој кули приредио опроштајну гозбу не само

Прса исправи а главу пови нешто у страну ка гуслима и поче колашинску песму о несрећном боју на Косову. За све време трајања дугога увода зашто се изгубило царство, глас му је био једна језива тужбалица док се војске не сударише: он

Јер време бејаше страшно Младо–Турци беху одлучно наумили да нас излече од косовске бољке. Школе нам се затвараху, свештеници хап

Он осети да смо слабији од њега и да смо ганути његовом причом. — Неје време за плакање, мој синко!... Ја сам дошаја код вас не да жалимо моје синове и да кукамо овде, но да тражимо нека врата,

Али у исто време поп спази досле незапамћено чудо: нико му од гостију не прихвати поздрав, нити се покрену из свога положаја.

Млађа је задржана. У неко време секнуо се од своје бабе да пође назад и погине за свој образ... — Али, Новице, ваљда стотину Анадолаца стојаше испред

Није остарео, али се преобразио. На њему ни реденика, нити за појасом револвера, који је само за време службе спуштао на жртвеник. Одело, иако ново и чисто, опет просто н веома сељачко.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Сва рајска сладост што је живот даје У тебе стаје. Паклене муке, отровне, љуте Сместе се у те. Време са благим мелемом својим Замаже зјâпе ранама твојим.

»Невен« 1881. ДИВНА ЗВЕЗДА Црна ноћи, ко те води Кад је време да се шириш, Да болнима мелем пружиш, Да уморне сном закрилиш?

Очај не помаже...“, топлим гласом дода: „Измениће с’ време, биће бољих года, — На гранама мојим биће друкча рода“. »Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ...

ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ (Опет, после тридесет и толико година) Хе, давно је то било, кад ти певах млад; Оседело нас време и још нас кињи јад. Своме смо јаду вични, он је већ испеван, Ал’ ране српског рода тиште нас сваки дан.

И ја волим једне боле Нег’ усклике разне, ситне. Боље ј’ да још неко време Једним болом уздишемо, Него да се, расцепкани, Сваки за се радујемо.

Будилници свести и намере красне, Носиоци мисли тако горостасне, Ви сте сада мртви — време напред уји, А ми изложени вихру и олуји. Над здруженим гробом ту стојимо немо, Ту стојимо немо, само уздишемо.

“ И ја лебдим око флаше, Јер ми за њом срце вене; Доћ’ ће време, па гле нема Ни флаше ми, па ни мене — Само суме неплаћене. »Стармали« 1884. НЕБАЛАДА (по „Фл. Бл.

Сад је време бербе (ако филоксера Рачун не поквари); Не буде ли ништа, ти се теши тиме: И Новембар уме даре да подари.

Ратар зором урани, Оре, сеје, влачи, А горчило бележи Где ће жетве наћи. Лађар весла, не мари Што је време бурно, А Чивутин дукате Обрезује журно. Шваља седи до зоре Да заради пара, А бирташи претачу Пиће из бунара.

И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где зверове вешто питомити знаду, Публика је радо у некоме цирку Проводила време уз добош и свирку; Највише је ишла ради једног лава, Што ј’ укротитељу био дика права.

»Стармали« 1880. 2. Кад је написао стоту „Шетњу“ Ма да није време шали, ма да нам је жучкаст смеј; Ми морамо данас славит’ један мио јубилеј. Бŷните се, бŷните се, и питате: Зашто то?

тип (грч.), штампарско слово. тлени (цркв.-слов.), трошни. тмора, мутно време. тисак, штампа. трабун, бунило, несвест: говорити у трабуни, трабунити. трубадур, песник.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Да би пак дјело ово — какво је такво је — у мраку не лежало, предузео је сочинитељ Ружичићу невинију ролу дати, и то у време кад је нечајном жалошћу оптерећени дух свој с отим разгалити мислио.

ВАСИЛИЈЕ: Ништа је то, Евице, само кад ти мене милујеш, доћи ће време те ћемо бити заједно. ЕВИЦА: Ах, мој Васо! Ти ме нећеш моћи узети. ВАСИЛИЈЕ: Зашто, гди ме је твоја мати отерала?

САРА: Видите, колика и каква разлика између ње и њене кћери. РУЖИЧИЋ: Дође мило време, Да волшебница бреме Са Хекубе свуче И у грацију обуче.

ФЕМА: Ја морам или другу кућу начинити, или гдигод за време под кирију узети. Шта мислите ви, ма шере, кад ми дођу мадаме на визиту?

О, мој драги! Лако ћу ја без вас живити, али како ћете ви без мене? Доћи ће време, љубићете ви мене у руку и молићете да вас познам. Марш, такво ђубре мени не треба! САРА: Шармант, шармант!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ Али не, то још увек није време. То је једно место које препознајем у простору. Мртве су горе одакле та реч дође.

глас који лута под дивљим небом где те песма оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не постоји време, где једна светлост жута негде у висини чува отисак твога лица. Човече тајно феникс је једина истинска птица.

О сјај на тебе њен док пада нек је и сакрију Ти ћеш наћи улаз два мутна пса где стоје. Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим.

Винаверу Зимска музика свира Особино праха и кремена Опроштај сна иза темена Када ме покојем дирала То време узме и остави Ту горку шуму да се плави Усред вечности на домаку Нестварности птици и облаку Прахптицо сунчевог

Заборави, заборави сваког дана по мало. Једно је име узрок томе сну. Руке које употребљавају камен и време стало на померљивој линији између два времена, где мру два гласна камена и отворен је пут, нека узму пустињу за

Нестајем бдијем постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога

Ослушкујем пун наде стране света. Залази за месец време. Непокретна Реч је над светом за речи остале. Дан слепе љубави мину полустваран.

У дну је сунце и време је ватра. Ждрале, Где му је одјек у срцу ил смрти? Поразни Сведоци мора и промена испразних Уснуше мир и скаменише

Поразни Сведоци мора и промена испразних Уснуше мир и скаменише вале. Свет претворен у време отет зломе змају Мировањем ватре и болне нејасности.

Простор и време између свега што бива Безгрешним говором превазиђе у светлости Кад горе градови у самоодбрани. Он је звезда над

У подножју ветра немерљива сен охолости Нестаће у пепелу оних што више не постоје. У пусто срце у мртво време ме зови, Минула чежњо, да се свет понови.

Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих током звезда под којим сам у заносу пао.

Краков, Станислав - КРИЛА

Карактера затвореног. Интелигенције слабе. Непоуздан. У служби му је потребан надзор. Не одговара на време својим обавезама. Препоруку не заслужује. 2. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ класе Будимир Краиновић из Шапца.

— Није време за шале мајоре... Но ни старом командиру није до шале било, јер су му дрхтала мршава колена. Преко гребена су већ

— Контра—напад непријатељев, изгубљени ровови... Време је пролазило. Плави ађутант је писао на маломе блоку неке заповести, што му мајор казиваше, потом кад то заврши он

му мајор казиваше, потом кад то заврши он стаде нервозним рукама резати име на бранику свога свега изгруваног шлема. Време очекивања и нервозе. Мрачило се. Сунце је већ давно ишчезло.

Петровић, Растко - АФРИКА

Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.

Људи са масом голишаве деце, са женама које цело време леже на асурама, дојећи четвороножну децу, као зверчиће, ћутљиве, са дивним косим меким овнујским очима.

С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима. Разгледамо бродски дневник. Ево како у њему изгледа наше пловљење до

Лет им је најмање од по сто метара. С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист. Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет

Огроман смех. Кејови непоплочани, неограђени, земља засађена дрвима, свакако бескрајно блатњава у време кише. Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу

Трговци су често и само форме ради узимали краљевску кћер к себи за све време свога бављења у племену. Разумљиво је дакле зашто, кад најпре уђе један од њиних црних тркача да прво избаци мушкарце

С времена на време појави се његова црна глава, да удахне ваздуха, док се са тврде, коврџаве, и масне косе вода одваја одмах као од нечег

На малим случајним плажама спавају пироге, грубо издубене у стабла. Људи и жене перу неко биље. С времена на време пловимо поред урођеничких насеобина подигнутих на високим кољима крај саме ивице воде. Риболови. Плетена ловишта.

Обрадова ме та идеја. Нису ли нам за време повлачења становници Андријевице са поносом причали како је кнегињица Ксенија сматрала да је Андријевица Париз у

Цела она чаробна каскада боја, измаглица и треперања, која у Европи траје по читав сат и на северу недељама за време заласка, овде се као у магновењу сручила низ тропско небо.

Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.

И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло. Ја сам се у последње време толико спријатељио са Вуијеом, са његовом пажњом, огромном ерудицијом, срдачношћу и простотом, са свим оним што га

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: Али је време пуно бремена! Пуно несреће!... Три дана има Откако лутам овом планином; С образивошћу мачке дивије, Бежô сам с

Ал’ он је добар... једно узима, А друго враћа мајци несрећној!... Ал’ краја нема празном говору, Време је давно да се путује... Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје!

Скелеџија од времена на време виче: „Брже!...“ „Вуци!...“ „Приони боље!...“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...“ Радак ложи ватру.

(Виче.) Скелеџија, жури се!... Време пролази! ЈАЊА: Сад, Раде, сад! Још мало нагни!... Тако!... Загази, Те боље опри, не би л’ дотерô Ту другу полу

ЋЕРИМ: Што нисам хтио; јер сам у себи друго нешто смишљао. ХАСАН: Па, дела, казуј, Да се не троши време залудно... ПРВИ ТУРЧИН: Кажи, Ћериме, Да се са бруком не повраћамо: Дван’ест Турака с дели-Ћеримом Једног хајдука

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

17 јула удари на Хрватовића Хафис паша од Грамаде са 8.000 људи, а у исто време крене се и Сулејман од Пандирала такође са 8.000 бораца.

Истина, код Тешице подигнути су још у мирно доба за време логоровања неки шанчеви, али то је само једна линија и кад би она била пробијена, Турци не би даље наишли ни на каква

једна линија и кад би она била пробијена, Турци не би даље наишли ни на каква утврђена, ако се не би на брзу руку у време саме борбе подигла. Ето дакле како сад стоје ствари.

Ту се заустави неко време и учеста паљбу, па онда опет један по један истрчава напред, И опет се помиче цео ланац. За ланцем се примицала и

Он ће примати наредбе од самога ђенерала Черњајева који ће за прво време борбе бити у селу Прћиловици, куда треба слати сва извешћа. У случају повлачења зборно је место Прћиловица.

Како у рату задивља нарав! Како је ту човек бра на зло, па и против рођенога брата! У мирно време на просту заповест једнога старешине овако се што не би могло десити. У шуматовачком шанцу нађем цео штаб.

»Ура«... први је јуриш срећно одбијен. Ово је било у три часа по подне. За време првог јуриша изненадила ме је хладноћа и присебност моја два комшије, на које сам био наслоњен.

Кад се отпоче овај други јуриш, ја узмем једну залишну пушку и чинио сам моју дужност за време целога другог јуриша. Пуцати, забавити се каквим послом који привезује сву пажњу — то је најбољи лек за људе који, што

То је требало да буде за време овога другог турског јуриша, и да је овај побочни јуриш извршен — катастрофа би била неизбежна.

зар сам те зато учио да ме сад овде исеку Черкези?!... У ћутању прође још неко време. Борба је једнако трајала. Турци су припремали трећи јуриш; ђенерал устаде и поче ходати.

Он приђе ђенералу и поче га наговарати да је већ крајње време, да он — ђенерал — иде из шанца. (Наравно, др. Владан је знао да се ту ради и о спасу микроскопије — ђенерал се не

— понови ђенерал. Опет ћутање... но у томе нам притрча Димитрије Антоновић Холштајн (он је ту био у шанцу за време првог јуриша искакао је на бедем и говорио војницима: »Ето, видите, јунаци, Турски куршуми не бију!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

На то мени срце: Добро ј’ мени туди, Ал’ би време било Да променим груди. Здружиће се срећа да ме тамо прати, Одакле ћу теби Нову срећу слати.

Уједаред, изненада Може куцнут’ час, Јунацима на милину, Врагу на ужас. Викне л’ време да скидамо Старе окове, Неће требат’ нико да ме Двапут позове.

ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ И Све што даље време хити, Све се већма прошлост грли, Све се већма моји мртви Мени чине неумрли.

Све више копрена на ранама леже, Ту на левој страни; Тај живопис божји и време га чува И време га храни. ЛИX „Видиш ону звезду горе“, Астроном ми један рекô, „Мозак стане, кад помислиш, Како

Све више копрена на ранама леже, Ту на левој страни; Тај живопис божји и време га чува И време га храни. ЛИX „Видиш ону звезду горе“, Астроном ми један рекô, „Мозак стане, кад помислиш, Како ј’ звезда та

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Било је ту бивших комита, који су за време турског режима штитили наш живаљ огњем и мачем од крвожедних турских јаничара и Арнаута. Имало је доста граничара.

Имало је доста граничара. То су они који су за време мира као будни и опрезни стражари даноноћно чували нашу границу. Њихов поглед и слух развијен је као у дивљачи.

Ми смо извучени из једне борбе. Маршујемо напорно цео дан. Сад треба ићи целе ноћи у непознатом правцу. За време рата између човека и машине од челика не прави се разлика. Долиј мотору бензина, и терај даље.

Спустила се ноћ. На положајима су припуцале пушке као по команди. Време је споро одмицало. Хтели бисмо да смо што пре горе, у својим заклонима. Ово мучно стање ишчекивања не долази од страха.

У здравље! — и трчећим кораком оде. — Пријем и предаја дужности у рову! — смеје се капетан Радојчић. — А за време мира прописан је читав поступак како се смењују страже. „Овем ти предајем дужност, да се ники не приближава“...

Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима. Било је прошло одавно време откад је требало да се врати. Већ сам се био забринуо. Али десетар ми рече: — Не брините.

На овом месту смо преноћили и остали и сутрадан, четрнаестог септембра. За то време наш командант пука обилазио је положај да се упозна са стањем. Са њим је био мој командир чете.

— Али увек, у „четрдесет и пет“ — дира га Мишић. — Овде тако пише, молим... У то време, дакле, изиђу на положај наших шест чета.

— Овде тако пише, молим... У то време, дакле, изиђу на положај наших шест чета. За све време док смо прилазили рововима, и за време саме смене, трајала је пушчана паљба. У мојој чети рањена су два војника.

У то време, дакле, изиђу на положај наших шест чета. За све време док смо прилазили рововима, и за време саме смене, трајала је пушчана паљба. У мојој чети рањена су два војника.

Мој добровољац Крста не могаде више, већ скочи са бомбом у руци и викну: — Напред, браћо! За мном! — Још није време! — Назад, назад! — Трубач, свирај јуриш! — викну неко. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!“ — Ура! Ура! Ура!

Једну смо јој главу дотукли, али је сад ова друга још жешће палацала. Кад је ведро време, са Сиве Стене влада се унеколико кајмакчаланским врхом... А, сем тога, треба знати и ово.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ЉУДИ 285 ОБИЛНИ 287 НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ 295 КАРНЕВАЛ 297 БАЛ 299 РЕЧ У СВОЈЕ ВРЕМЕ 302 ПОКЛАДНИЦА 304 ПИТОМИЦА 308 НИКАНОР ГРУЈИЋ 312 ПРСТЕН 313 ИДЕАЛУ 315 ВАРАЛИЦИ НАДИ 317 СИВА МАГЛО...

њиме заклоњени период песничког развоја код Срба, а који је трајао безмало такође читаво једно столеће, јесте оно време када се зачела и у правим порођајним мукама, уз врло нагла и немирна смењивања најразноврснијих а оштро различитих

Њихова је и чар и недостатак истовремено што своје време редовно упрошћавају и улепшавају јер им прећуткују баш заблуде и слабости, а не само разноврсност непотпуно изражених

Оне дакле своје време не приказују сасвим истинито. Лажу антологије. Ни ова овде није без тих недостатака. Зато, ко би само по њој хтео

) Између осталих, и ово је један од узрока што их је време тако немилосрдно прегазило. Можда и има неке психолошке дражи живети у противречности између слављења Аустрије и

поетских текстова проширивао и даље: узео сам у обзир и баладу, и песничку приповетку, тако карактеристичне по то време; унео сам и прегршт сатиричних песама, затим, тако разумљиво по себи, и еклогу.

спуштен до попуштања која би ову књигу могла унизити: и мени је, као и свима антологичарима, пре свега било стало да време које обухвата ова Антологија сине и лепотом и обиљем разноврсности и хармоничног унутрашњег склада — колико год је то

Захарија Орфелин МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ Дично време нам приходит, зима прогоњава се, что пролеће већ доходит, љето приближава се. Небо чисто нам јавља се.

А како ћеш и ти време проводит своје? Као и грлица кад изгуби своје. Видиш, птица жали, неће да поје Кад се лиши бедна љубави своје.

Зато желим, серце, видети време, Да би скоро сије жалости бреме Одложити, и видети тебе ја здраву, Волео бих неже л' римску целу державу, Или словом

Милоје Обећ'о сам, заљубљени, пјесну сам вам дужан, — Човек ничиј, свога слова ваља да је сужан. Ја бих пјев'о оно време, искони у свету, Што возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и стадо, и древо, Источници по горами,

возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и стадо, и древо, Источници по горами, тамно земље чрево. Време мило, мог достојни гананија дани, Да вас пастир у долини, птичица на грани, Да вас тежак с њиве своје восклицајућ

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— А Станишу!... Њега, кô брата свог, Још неко време морам штедити За љубав света — јер га поштује — А после — видећеш! Сад збогом!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

дужину (између 65 и 75 см) аскер — турски војник асли — сасвим, потпуно ат (хат) — добар коњ бабина ука — олујно време кад крајем марта удари снег бадањ — „велики шупљи трупац кроз који вода пада на воденички, млински точак“; дрвена

— беседити, говорити бива — ваљда, можда; дакле, значи; управо бивакарце — види бива бирземан — старо, давно, време бирземаниле — одавно борија — труба бркљачити — мрмљати брњаш — коњ који има белу пегу на њушци букагије — негве,

букати — мукати, рикати бурунтија — писмена заповест, указ вакасуз — невреме, незгодно доба, у невреме вакат — време, доба валија — „султанов намесник, гувернер покрајине у турској царевини“ варићак — „дрвени суд за жито; житна мера“

мртвима; божја служба за покојника заптија — жандар, стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако, много; силан, жесток; наочит;

„стринска мера за течност; политрењак“ пландиште — хладовито место где пландује, одмара се дању стока попасно доба — време кад се музе стока после попаса — кратког јутарњег или вечерњег напасања стоке пре муже поримити — покатоличити прáва

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1910) ОНИМА ШТО ПЛАЧУ Ја хоћу да радим не губећи време, Да не кукам после како немам среће, Како је за борбу слабо моје плеће И како су људи стене глухе, неме.

Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми недра, Сув језик приону за увело грло. Тисуће иноча стезаху ми бедра.

Јануар фијуче у сутонској студи, Бичевана река модри се и пени. Јаук голих грана мртве из сна буди: Кикоће се време у вечитој смени.

Он, гробар џиновских угаслих ватара. (1912) ХЕРОСТРАТИ Умрло је време покопало барде, У разритом врту нестало је стаза, Спавају хероји, труну алебарде, А с магленог врха крупан снег се

Окружена плавим висовима, слушаш Шумор снажних река, јер су твоје чело Браздале године и време је плело Златан венац којим невернике кушаш. Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра.

И Васељена њива наша поста За семе части — које сунцу сиже. Господе, казне зар не беше доста? Време је жетви, дан косидбе стиже, Време да плоча с гробова се диже. Кô луталице, које патње прате.

Господе, казне зар не беше доста? Време је жетви, дан косидбе стиже, Време да плоча с гробова се диже. Кô луталице, које патње прате.

Море пролазности дан свирепо гута Хладно за бол душа што у њему плута. Страх ме од самоће кад време корача. (1917) XXXВИИ Немој да се кајеш кад ме будеш срела На светломе друму, ка Великом Храму, Кад те мимоиђем

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Какво место? МАРИЦА: Па тако. Сад девојке заказују састанке у кафани, а у твоје време су на тавану. АНЂА: То није истина. А и да је истина, опет је то друго. МАРИЦА: Не знам по чему?

при каквој већој лицитацији, при каквој процени за зајам код Управе фондова или тако што; али је он почео у последње време да се напија и код најситнијих услуга које врши грађанству.

” ЈЕРОТИЈЕ (за време читања посматрао их је важно): Јесте ли чули, господо? Увиђате ли колико је ово важна ствар? На нама је да спасемо

А време пролази и сваки је тренутак изгубљен за отаџбину. XИВ АЛЕКСА, ПРЕЂАШЊИ ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА, МИЛИСАВ (једновремено кад Але

МИЛИСАВ (развио је за то време фасцикулу и тражи по њој нешто љутећи се што не може да нађе. Уређује опет фасцикулу, увезује је и пење се на сто па

ЖИКА: Шта ћеш, брате, нема канцеларије у којој то не бива. Како би друкчије прошло време? Дођеш ујутру у осам па до подне, па онда у три по подне па до шест, не избијаш из канцеларије.

Па како друкчије да се убије време ако се старији са млађима и друг са другом не пошали? Али зато, брате, не мораш да се гађаш државним стварима.

ЖИКА: (и не обраћајући пажњу на Миладина): А Вића? МИЛИСАВ: И ја и господин Вића стигли смо у исто време. МИЛАДИН (који је пришао столу Жикином): Овај ... господин-Жико, отишао је гоподин капетан.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У рударству, којим су се у оно време бавили насељени Немци, тзв. Саси, преовлађивали су немачки изрази. У многим повељама, нарочито у даровницама

Све се то одлично уклапало у општу културну оријентацију Срба у оно време. Природно је што је у књижевном језику Срба остало много мање црквенословенског наслеђа него код Руса или Бугара.

и 20. веку чиниле су оне интернационалне, изведене из грчких и латинских корена, често тек у новије време. Структурална сличност српског језика са два велика класична језика омогућава да се такве речи сразмерно лако уклопе у

Све, дакле, дела која су се у исто време ширила Европом на њој заједничком латинском језику. Посредством ове литературе Срби су, заједно с осталим православним

Створио је широку приповедачку реку и јарким бојама сликао време, људе и њихове односе. То је једна динамична фрескослика Србије 13. века. Његово дело је први српски роман.

У време пуног успона српске државе, али и честих насилних смена на српском престолу, наслањајући се на Доментијанову поетику, п

У исто време јављају се нови облици, траже се нове литерарне форме, ослобођене историјског задатка, као што су учене посланице,

У крилу цркве одвијала се обимна књижевна делатност, у првом реду обредна поезија, која је читаво време пратила успостављање светачких култова, а с њом и њен саставни део, кратко житије. У другој половини 14.

Међу њима је Григорије Цамблак, који за време свог кратког боравка у Дечанима пише Живот Стефана Дечанског (око 1405) као великомученика, потпуно у традицији

Тиме, а не небеском заштитом, он је јунак новога времена. А то ново време види се и у другачијем, објективном виђењу људи и догађаја.

Појавивши се у Европи, у време пуног процвата романтизма, српска народна поезија доживела је изванредну рецепцију. Обелодањена у антологијским

Његови веслачи, рибари испоставили су се, наиме, као врсни певачи, и у доколици "за време минути" казивали му бугарштице: "... Сарбским начином....

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

тамни дуварови Горостасне сенке диже, Кô да ј’ рада из прошлости, У ватреној занетости, Витезове да наниже И тим време доба давна С нашим даном да изравна. Дружба ј’ мала... Пет стражара...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

СЕЋАЊЕ 1 У тиху собицу моју ђурђевак унесе неко. И осетих на души слој заборава сив, прахом кад време поспе затурену твар.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто осећало како подне, време иде, пролази дан, мрак наилази.

ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: — Још седе баба-Станини! Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.

И што се приближавало крају вечере, време дизању, одлажењу, оне би собе, цела кућа чисто биле све хладније. Истина се и даље ложило и даље послуживало, нудило,

Једино што би се примећивало да она зна, то је било за време ручка, када за софру сви седну а отац лежи. Од горчине, бола, њој би чисто залогаји у грлу запирали.

Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје.

И он, још у мраку, већ је био осветљен. Баба једнако се тамо пела, силазила доносећи шта треба. Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али

Брижна, у страху: да ли ће се он сада, када је време, пробудити, да га не би она морала будити и опомињати. И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао

Дућан, трговина, целог дана тамо седење, продавање, није му ништа било. Брзо, за кратко време ушао је у све послове. Цене свачему већ је знао.

Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини. Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да

У исто време из механа, такође из краја чаршије, неки његови вршњаци одлазе, а увек међу њима Стојиљко, друг његов, син попа Косте,

А за све то време испред дућана, на тезги, седи стари ч̓а Михаило, другар оца му, који никако да се одвикне од њихова дућана и тезге, на

почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време. Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»Који не једе б. л., сматра се за вештицу«, СЕЗ, 32, 41). За време »некрштених дана« њега носе за појасом »као предохрану од сваке нечастиве силе« (ЖСС, 177); о Белим покладама сви се

непогода, сељаци су корен и један део стабла вратили на своје место, а остало дрво резервисали за иконостас у цркви (»Време« од 7. јуна 1932).

(СЕЗ, 17, 35). У источној Србији, за време док врачара, вршећи »црне« враџбине, »изводи ђаволе«, многи не смеју ни да се макну из куће без б.

У води у којој је потопљен б. купа се породила после порођаја (СЕЗ, 19, 93), и новорођенче за време првих 40 дана (СЕЗ, 14, 117; 19, 97); на Ускрс се у таквој води купају сва деца уопште (СЕЗ, 14, 50). Б.

Када се, за време епидемије, вади живи огањ, провлачи се стока испод б. жила (С. Тројановић, Ватра, 97). Б. се употребљује и у

У подизању и кићењу учествују сви који са тог бунара носе воду. »Мајум« стоји ту за време целог маја (ЗНЖОЈС, 18, 77).

Православни у Гацку (Херцеговина) мећу в. више кућних врата, »да болест не би могла ући у кућу« (ГЗМ, 6, 370). За време заразе врше се кађења с. (С. Тројановић, Ватра, 188). Кад постоје опасности од заразе беснилом, вади се живи огањ из с.

доцније, ако запрети град, крсти се тим гранчицама пут облака и говори: раступи се (Беговић, ЖСГ, 121); такође се за време града кида врбица и унакрст баца у ватру (Беговић, 223).

У селу Чичкови, срезу ариљском, био је пре две године један вампир такође глоговим коцем прикован за гроб (в. »Време« од 31. XИИ 1933). Упор.

»Постоји, наиме, стари обичај да се змија мора спалити, јер иначе она оживи« (»Време« од 26. марта 1933). Овај интересантан обичај може послужити као нов доказ за теорију да је спаљивање, код разних

стране, приноси жртва (погачица, вино, вода, со, цвеће), да би се одобровољили и са њима начинио савез, али у исто време, као да ничега није ни било, они се магичним начином терају (јер се од потковице, и од метала уопште, а нарочито

Негде девер баца јабуке или новчиће преко куће, а деца трче н грабе их (Стражилово, 6, 539). За време ручка сватови у ј.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак.

Дуга жута коса прекрива му очи, па мора да је склони да би ме видео. Био је наг, опаљен сунцем. Ћутао је неко време, дубоко дишући, отирао браду и равнао бркове. Тад упита за манстир Вратимље.

Нисам знала шта да радим. Бунцао је, хладан зној му је влажио чело, усне су му биле беле и скореле. Једно време је правио трзаје као да ће да устане.

Љубимца није било. Када је жега мало попустила, узјахао је магаре и одмилео према Кули. Пратио сам га погледом све време.

Димитрије Најзад се и Доротеј вратио. Испричао сам му подробно све што се овде збило. Он се забринуо. Ћутао је неко време, гледао у глинену чинију из које није хтео ни да окуси чорбу коју сам му донео и онда је рекао како ће сутра рано

Кирча се врати носећи воду у бакрачу. Калуђер покваси крпу и стаде да пере рану тако вешто и пажљиво да бих то све време гледала да сам могла поднети грчење Лаушевог лица. Поново сам наставила да гледам кад се Лаушево јечање мало стишало.

Главно славље наступило је пошто смо из трпезарије, где смо по обичају морали да ћутимо за време обеда, изашли у двориште и поседали на клупу под липом. Ноћ је била звездана, јасна, пун месец је лагано пловио небом.

Поклањао нам је храну у неродним годинама и дрва за време дугих зима. Дао нам је имање у Карчу, засеок Палиће, сазидао капелу, о његовом смо трошку поправили конак.

Но Јевђеније је био човек кога није лако отерати. Познавао је он добро људске слабости и пустио је да време ради за њега.

Припреме су потрајале пола године и за све то време Јевђеније се гостио у Кули као какав краљ. Није било лако пронаћи црног јарца без иједне беле белеге, још теже девицу

Дошла је и та ноћ. Јевђеније с којим сам се спријатељио, рекао ми је место и време, где и кад ће обавити скидање чини. То сам искористио да бих кришом присуствовао догађају.

Затим је пришао Јевђеније са стрелом чији је врх усијао на пламену, мрмљајући све време неке неразумљиве речи. Гурнуо је потом стрелу у засек на јарчевом врату и додао је Јањи.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И ти јоште живиш!... Твоју седу главу Не положи у гроб тако бурно време! Можда чекаш снова поништену славу, Тај блеђани призрак будућности неме? 1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО!

блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док песма тоне у бескраје неме... Све стрепи, слуша...

О, какав умор! Милу сен Залуду срце снива, И заман тражи облик њен Њу време маглом скрива. Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све

ИИИ Све што год живи - свом се паду клони; Променом време означава ход; Оно нам даје веру и обара, Слаби и снажни цео људски род.

и с травног свога пута Туђинац хитам блед. Гле, на том суром стаблу њезино драго име Још време штеди зар? Срце се моје буди, и моја прошлост с њиме, И мог пролећа чар Али ње нема више.

Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах! - занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време! Све то преста Кô слатки санак, слаби клик, „Плачевне“ страсти давно неста, А с њоме оде бледи лик!

Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах! - занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време! Све то преста Кô слатки санак, слаби клик, „Плачевне“ страсти давно неста, А с њоме оде бледи лик!

Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном, Јер старост већ је дошла. Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с њоме.

А твоје песме бајки сан, Док туга дух нам мрачи, На лепше време, лепши дан, Надежду нека значи! Кô после буре ветар млад Што вртом тихо креће, И тужно гледа цветни сâд, Сломљено

И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије сад, И немо, гордо време. Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира!

Тамо где мирта шири хлад И време блажи груди, Љубишин призрак свêтô, млад, Спокојно, тихо блуди. Кô српских гора млади бор, Приморја чедо мило, Походи

И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме Њих густа трава крије сад, И немо, гордо време... 1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ХАЏИЛУК У ВАСИОНУ 203 XXXВИИ ОПРОШТАЈ СА ОЧИНСКИМ ДОМОМ 209 КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ ПРЕДГОВОР За време летњег одмора 1925 године, проведеног на семериншким планинама, учинио сам први, дотле непредузети покушај да развитак

Оно је, одлично опремљено, изашло 1936 године као издање књижаре Келер и Амеланг у Лајпцигу. За кратко време доживело је оно и друго своје, данас већ растурено, немачко издање.

Зашто, дакле, да се устручавамо њима послужити се, када могу да преброде и простор и време. Желите - а то је за мене заповест - да у писмима наставим моја расматрања и причања.

Да ли би Вам се она допала? Време је да завршим. Сунце је већ зашло под хоризонт а ја то нисам ни приметио, задубљен у ово писмо, и благодарећи

Ето, тако ме је померање у простору бацило у далеку прошлост. Јасно ми је да су простор и време толико међусобно повезани да их је немогуће сасвим раздвојити.

То је основна замисао модерне теорије релативитета, која, као што је то Минковски први замислио, време и простор стапа у један четвородимензионални континуум.

према томе, имали знатно више прилике да посматрају звездано небо него ми, становници севернијих крајева, где је за време хладних годишњих доба боравак под ведрим небом отежан, а летња ноћ кратка.

Он пипа електрични упаљач, мислећи да је прегорео, и саопштава ми да је време да пођем на седницу факултета. ИВ ПЛОЧИЦЕ СА КЛИНАСТИМ ПИСМОМ, ХАЛДЕЈСКА АСТРОНОМИЈА И АСТРОЛОГИЈА

“ - „Може!“ - „Шта кажете? А Ви сте ми некад говорили о астрологији са омаловажавањем! Но она је, јел’те, у последње време дошла опет у моду, и многи верују у њу.“ - „Мода! Законик жене!

Са обе стране дува ледени ветар да би ме отпирио одавде, а можда и са овога света. Крајње је време да средим све своје списе, а недовршене довршим.

Крајње је време да средим све своје списе, а недовршене довршим. Већ сутра даћу се на тај посао, а ти ћеш за то време прегледати моју осталу библиотеку и довести је у ред; данас сам је претурао и збрку начинио.

Све важније небеске појаве које су за то време опажене, ту су прибележене. Помоћу тих списа могу се пратити покрети небеских тела и испитивати закони тог кретања,

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

век, у европско време појаве и поступне артикулације“ књижевности за децу. Доситеј Обрадовић свакако представља најзначајнијег аутора

Зорана Опачић ПЕСМЕ МЕЛОДИЈА К ПРОЛЕЋУ ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН Дично време нам приходит, зима прогоњава се, што пролеће већ доходит, љето приближава се. Небо чисто нам јавља се.

“ Лав се сам насмеја, па отпусти миша Миш весео оде испод суха лишћа. – Прошло неко време, а лав се ухвати У ловачку мрежу и поче урлати; Од лавове рике јечала сва гора, Миш позна по гласу свога

У нас вера тврда, У нас пуне чаше, Гостољубље наше Време не похрда. Мило моје село, Буди ми весело! Нема сиромака, А кад је за село, Село скочи цело, Слога наша јака.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Сада сте поздравили вашега тату. СТАНА (одводи децу). ТАШАНА (слушкињама): А сада идите ви. Само брзо, да на време стигнете на гробље! СЛУШКИЊЕ са корпама одлазе. ТАШАНА остаје сама. Мрак пада.

КАТА Па како и где да те оставим? Ако дан, два не дођем, а ти плач и грдње на мене: где сам за толико време, што те остављам саму; а кад дођем, ти опет: да идем од тебе, да те оставим!

(Услед свежине воде, Ташана се сасвим умирује. За време читања, Ташана, ослоњена на његову руку, готово заспи.) Улази Стана и износи малопре унету воду и босиљак.

И зато, док је он био овде, морала сам да кријем, а после кад оде, док га опет подгрејах, уредих, толико ми време прође! (Показујући на софру, Ташани одушевљено): А ти, снашке, ово са дедом да једеш!

Ћути! Зар није било грех да ти, који си онолико са покојником друговао, његов хлеб и со јео... у исто време... САРОШ (отворено): Зашто грех? Рекох ли ја то коме? Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба?

Што неси увек, мори, весело? Да ли ти је жалба, мори, за мене, Што не смем, туго мори, да те земам? За време певања сви раздрагани, само Решид бег дубоко замишљен. При крају певања Јусуф бег се обраћа Решид-бегу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Гроб је и био сиромашки, а одувек су га још газила деца кад дође време зрелим орасима. Сиромах Коста Земљотрес. Нити је у време његове сахране дрво било овај царски орах који је сада; нити

Сиромах Коста Земљотрес. Нити је у време његове сахране дрво било овај царски орах који је сада; нити је велика грана баш његову гробу хтела правити присенак;

Ипак је све то изашло на добру прекретницу у животу Костину. Још неко време је остао код старог газде, али сад је он кројио, звиждао и хитао искројке.

А мајстор Коста брани децу и своје уживање: „Нека их, није ово саборна црква?” Мајстор Коста се у последње време некако све више и више у сликама изражавао. Мало срећа, мало читаоница, човеку се машта потхранила.

Мајстор Коста скаче из постеље, гледа јесу ли сва деца у кревету; па се онда сети да су људи још у оно време говорили да суд није право судио; и сети се да је Савин син давно умро, и да никаква правда не може бити учињена.

служити војску ни као болничар; мајка, слушкиња; брат, пева тужне песме на уво несрећнима; сестра — то се у последње време говорило у варошици — удата за столара који прави мртвачке сандуке. Риста је независно од свега водио своју судбину.

Све новине, мађарске и српске, забележиле су случај и казну. У оно време, белешка у новинама била је страшна ствар. А и без новина, куд ћеш већег ужаса: син на робији.

Све више чудачки, штедљиво, мало запуштено. Новац од кирије су скоро сав носили у штедионицу. С времена на време су слали понешто Ристи, понешто Секи. Али дописивали се скоро више никако нису. Једне зиме окашљаше јако обојица.

Нико не зна и не види откуда долазе сенке, али оне долазе. Причало се у своје време дуго по паланци како је госпа Нола усвојила Тотицу Паулу.

Знала је, наравно, где је исток. Али од раног пролећа до дубоке јесени, она је у време изласка сунца обично већ била негде на друму, возила се до својих њива и стаја, и врло често дремала од самог седања у

— Једне вечери је ипак успео да се пробије до госпе Ноле и гос-Тоше, за време јела, надзорник са салаша. — А што ћемо куповати нова кола, кад су стара још добра — одговара преко залогаја госпа

Никада се није могло све извадити и претрести; само се с времена на време избацивало на ђубре оно чиме се „ето, неки сиромашак могао сит накористити, али, шта ћеш, пождерали мољци,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

од седам година и трудим се дознати што се год дознати може, али о музама не знам ништа постојано казати, јер ја у оно време нисам био на свету кад су музе и грације, и Јупитери и Аполони на Олимпу владали.

Да је какав стихотворац у исто време у том селу живио, знам да ни једна богиња не би остала с којом је не би сравнио, и јамачно би нокте сви десет прстију

Он таки Романа начини најстаријим ђаком и преда му прут с којим ће осталу децу у поредак доводити. За кратко време Роман течно научи читати, и свештеник размишљавати стане шта ће даље с њим почети.

најбоље за човека увеселеније, и — Роман, ионако склоњен на то, тако се заљуби у читање романтически књига да се ни у време ручка од њи раставити није могао.

Његов поочим помисли да је доста код њега био, и да је време да га сопственој његовој судбини преда. »Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније

Он се к мени приближује, даје ми разумети да ме познаје, да га познајем. »Ах, ви сте, г. циникер, откуд тако у ово време; шта вас је приволело да из вашег мирног бурета изиђете? — О, добро разумем, вас је моја реч о аљинама возбудила.

Он само гледаше свој мач, увесељаваше се с њиме, и почем се неко време шта ће у будуште чинити забави, надвлада га сан. — Он легне на десно уво и јуначки поред свога оружија зарче.

Но будући да у ово време устајати код њи није обикновено, премда је сунце јасно сијало, опет један по један поред музике тихо поспи, и не

Заповеди сослужитељма да од једног до другог зађу и јаве да је време јести. Ово добро за руком испадне. Господари, премда срдећи се, намажу очи пљувачком, и тако пре нег’ што по сата

Њиово закљученије није на меканој даски основано било. Јер не дође време ни до печења кад се неки људи гологлави укажу. Зашто баш гологлави, ја не знам, може бити гди је велика врућина била.

Зашто баш гологлави, ја не знам, може бити гди је велика врућина била. Но како је год, доста што они у добро време дођу, јер се баш Роман спремао да провали врата и своје непријатеље накраће очепа.

Овом похвалном примеру и ја, премда сам мал братији мојеј списатељ, желећи време, које ми је на други удешај душе, или Стіммунг дер Сееле (тако се код нас с немачког преводи), опредељено, без ползе

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

златних птица под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку руке Дивно су клекли облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг

сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука сунца Зографе Докле твој

се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених путева Лево од њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На

рамену петао му пламти У руци штап премудри пева Песму укрштених путева Лево од њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На зеленом обронку Помаже

се хватамо за последњи дах За шта да се ухватимо Ни облак да нам пружи руку Ни камен да подметне раме Ни време у помоћ да притекне Ко још смрти зубе броји Нико црна преостала крви Уједи страву за срце Уједи и облак и камен и

у помоћ да притекне Ко још смрти зубе броји Нико црна преостала крви Уједи страву за срце Уједи и облак и камен и време И отвори црну ружу у ваздуху Је ли ово наш свет или није ЗАПЕВКА Водама вас расплетеним нису дали Хумкама вас

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Аутобиографију сам завршио женидбом, налазећи да после женидбе човек и нема аутобиографије. Уосталом, време од рођења до женидбе и јесте један период (са много потпериода) у историји човековој.

Онако, отприлике, као што у историји Срба време од досељења на Балканско полуострво до пропасти царства на Косову чини један велики период са много потпериода.

сећам биографије једнога нашег заслужног човека, признатога научника, професора Стојана Антића, која је у своје време била сасвим уљудно написана и коју је, као што сам чуо, и сам покојник, док је био жив, прочитао у једном календару и

Она у своје време није била тако седа, али сам јој ја, још кад сам јој први пут био представљен, почупао црне власи, те да би умирио

Једанпут сам опет, за време вечере, на којој су били окружни прота и све моје тетке, упалио под столом ракетлу те се направила таква једна гужва

Једини који је сретно прошао био је мој средњи брат (онај што ми је у своје време узео новац са поступаонице), који је са једним тањиром колача уједанпут нестао и дуго затим нити су могли да пронађу

Врло бих се радо завлачио и под сто за време вечере или ручка, кад је било гостију. Боже, да сам само тада разумео, чему ли сам се све могао научити приликом тих

Шуме су додуше постојале, али су њима управљали хајдуци, а тек у најновије време хајдуке су сменили министри, те је образовано и шумско министарство.

Разуме се да је то био мој друг, који је био још гори ђак но ја и са којим сам ја, за време приватних часова, играо мице а на крају месеца делио хонорар.

— Остаћеш клечећи до краја овога часа, учећи за то време склањање заменице себе или се. Будеш ли био кадар научити то склањање, јавићеш ми се и исправићу ти белешку а даљу

А колико је овај професор имао пик баш на падеже, показаће и случај некога Станоја Стамболића. Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли: — Молим, господине, да идем у авлији.

А реч може да се испече ако се загреје столица код куће, па се на тој столици седи све док се не испече реч и за то време се учи српска граматика, као најважнији предмет, пошто без језика човек не може живети!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тачно, у одређено време, отварала је паљбу немачка артиљерија. Обично у осам часова, па до подне. Онда од два часа до пет.

Иако се нађох на челу, лакну ми мало. Сад се бар удаљујемо. Био је то сеоски крчаник, на којем су за време последњих киша нечији точкови оставили дубоке бразде. Увиђам то по несигурном ходу мога коња.

Стој! Опет смо на истом месту, као сатерани у теснац. Већ је скоро поноћ. На расположењу имамо још пет часова. А време нечујно и брзо одмиче. Да смо пешаци кренули бисмо преко пола и извукли бисмо се.

Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута. За то време командир и ја прешли смо преко ограде и, идући њивом, дошли на чело батерије. Појахасмо. Командир се окрете возару.

Али Бугари су ипак пуцали. Тактук... так-тук, повремено, за време целога нашег одступања. И само је један коњ рањен. Сутра смо налазили рупе на паоцима точкова и ожиљке на топовима.

Командири су наредили да се из чаура извуку зрна, и повади барут. За то време други су копали јаме, где су бацали зрна, па их онда затрпавали.

Он сјаха, али као за утеху, извади из џепа нотес, у који записа име потпуковника Петра. За све време док није прошао и последњи војник дивизиона, потпуковник Петар је као стражар стајао на улазу у клисуру.

— Ето — вели капетан Душан, онај „резервни адвокат“. — Ви, активци, за време мира прописасте и како војник да устане, и како да легне, и како да се умије, чак и како нужду да врши.

Заноћили смо пред Подгорицом, у једном селу. Сутрадан је било сунчано и ведро зимско време. Под нама је шумела валовита Морача, која је на тихим и дубоким местима имала боју неба.

Команданти се саветују. Војници гладни, стока малаксала, а време хладно, па још поче и суснежица. Рекоше да су нашли само сламу за простирку, те људи одоше са коњима.

Сутрадан имали смо за ручак нешто мало пиринча, али без хлеба. Баш за време ручка наиђе посилни потпоручника Драгише и рече да је његов коњ пао, и не може више да се дигне. Одосмо да видимо.

— смеје му се Груја. — Вала, поднаредниче, свакојаке сам „манџе“ за време рата пио и јео, па ка велим, да пробам и морску воду. Тако све поред обале, и стигосмо у Сан Ђовани...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

У кругу експлозива аероплани играју игру пролећа. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али виолину задобисмо.

Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али српове убаве задобисмо. Хоћемо да обновимо време, на ливадама,

Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али српове убаве задобисмо. Хоћемо да обновимо време, на ливадама, кермеса пролетњих: За улазак добровољни прилози у лепршавим осмесима, Изгубљене сукње на касама враћају

А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави сам бон? Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор тад неки смело: Одшкрини да само протне

Кад уђе војник да се купа по реци у ноћи, Он и његов коњ, У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон? Од љубави, У пролеће или у јесен Смрти димњачке звон чућете; О баснословном његовом звуку

мишић за Марту (Марта је девојче и дуња у орману); У Индији, у Камбоџи, на Половима, у Судану, Свуда зима дође у своје време, Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.

тело засебно, значило нову хармонију и лепоту; један нов закон, а није подлегало нарочитом типу физичке лепоте као за време Грка или Ренесансе: кад је тај тип баш значио ропство духу, које је телу наметло одређену униформу - својом

Она је хранила мој живот за време од шест месеци, прошла као пресни залогај кроз тело, и тиме искоришћена од мене за увек и уништена.

гле утопих и њу, и неукротљивост, у младост своју сметену; Не, ја бих хтео да зауставим све то, ма за најкраће неко време, Одморити се, у празнини, од неумитности ове неме.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта га се тичу звезде на небу? Нека пожури и порасте као и остали! Ускоро почињу летње жеге. Не порасте ли на време, остаће заувек мален.

Шта хоће браћа од њега? Као да он не би желео да порасте! Бунио се малишан с времена на време, али дубоко у себи знао је да то није сасвим тачно: није он као остали!

Тежак и опасан је пут до њега. Зато га нико није видео, нико убрао. Замисли се и сневесели Ведран. Време поласка дошло, а њему се не остављају ни грабић, ни бреза.

Умакла им, преварила их, бестидница! Шта да кажу Царевом Доглавнику? — питале су се, а за то време Капљица је путовала, мало стешњена у устима рибе, али безбедна. — Гле, стигле смо!

И у сну и на јави поче се Капљици привиђати Цвет. Тако је знала да је дошло време да крене. Позва Капљица свог небеског коњића, али Зрачак се једва проби до ње кроз мирисну завесу лишћа, зарони у воду

За мраве нема тежега греха од лењости. Она поче будити Белка мало раније. Сада је на време стизао у школу, али је учитељ, свеједно, био незадовољан. Шта хоће та главата, бела наказа?

Шта? Није могла да одреди: биле су то, у почетку, некакве гукице које су мировале извесно време. »Можда је то неко одступање у развоју? Можда га други неће ни опазити?

Одбацили су га: шта ако одбије да им покаже пут, ако одлети и не осврнувши се на племе? Крилати Белко и сам је неко време оклевао, а онда рече: — Пођите за мном!

Као шарени бљесак промицао је дворцем, будан свуда и у свако време, насупрот Цару који се трудио да надокнади раније несанице те је спавао од доручка до ручка, од ручка до вечере, а о

Цар је благонаклоно климао главом. Као црвено-зелени пламенови јурили су цареви доглавници и били свуда и у свако време. Коначно, с малим сином стиже и Цар с десне стране планине.

— зарече се старац једнога јутра, а Маријан жалосно обори главу, молећи се у себи да риба на време опази мрежу и побегне. Колико је рибара на свету! Колико риба!

стиску дечакова загрљаја риба је слутила је ли он уморан или не, жели ли да под морем остане још мало или је већ време да га изнесе на обалу.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?!

И доведоше је! Сад, шта ћу? ТОМА (плане): Па убиј! Зар за њих, Цигане, јоште мука? Па ја, у турско време, по десет од њих да на један куршум нанижем, па још тада око да ми не мрдне, а камо ли сада... АРСА Ех, немој то!

АРСА Ех, немој то! Прошло је то време. Него, ово ће ваљда трајати док је она девојка; а после, кад се уда, неће ваљда толико за њом трчати.

МИТКА (упада бесан): — родија! И неће да се роди. Зар мене бре да убијев? Мене? Што ги још у турско време, по Скопље, Солун, Серез, куда ме онај мој брат праћаше по трговину...

(Коштани): И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем, с’с отворени очи у гроб ћу да легнем.

(Коштани): И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем, с’с отворени очи у гроб ћу да легнем. Пој »Жал за младост«...

(Коштани): И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем, с’с отворени очи у гроб ћу да легнем. Пој »Жал за младост«...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Њен задатак је био већ у најстарије време да чува спомен на заслужне претке, на значајне људе и догађаје уопште, на храбре ратнике особито, јер је рат веома

“ У прво време, и кад се издвојила у посебан род, епска песма је по начину казивања била хорска; тек током времена она је постала

У прво време, и као посебна песма, она је била неодвојива од музичке пратње, а касније је казивана и без тога. У развитку епске

Како то да се разуме? Пре доласка Турака, па и у прво време турске владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него после — у

Но још већу улогу имала је самостална црква после пропасти старе државе, за време турског господства у нашим земљама. Тада је највиши степен достигао и Савин култ.

У то време почели су и Турци да упадају у Србију, и у два маха били су потучени: код Параћина 1381. и код Плочника 1386.

И он, да би посведочио и верност и јунаштво, избере згодно време и залети се на самог великог начелника (турскога), начинивши се као да је бегунац.

И у Први мах покажу се јачи они што су били с Лазаром, и победа се приви на њихову страну. Али не беше то време избављења.

је писао после 1463, а тако и дубровчанин Цријевић (Церва, Туберо 1455—1527) по изворима из народа који су у његово време били на расположењу.

Ако је та мисао прионула уз епопеју истом од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако позно, да се истакне баш то

Ако је та мисао прионула уз епопеју истом од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако позно, да се истакне баш то

Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијенога цара, јер је бог тако попустио те да се и онај

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

САМ ХАРТИЈУ И ОЛОВКУ 21 КАД НЕ ВОДИ КЕРА 22 ЈЕДНА ОВЦА СИВА 23 ГАЈИТЕ ПАТКЕ 24 КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО 25 ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА 27 ДОСАДНО МИ ЈЕ 28 ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ 30 У САМОЋИ 31 ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН

угасила Није се скрасила Док миша није спасила КАД НЕ ВОДИ КЕРА Кад не води кера Ловац дупло звера Звери за то време Умиру од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У базену плива Један храбри слон Трчи маратон Један пољски

Да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је једна фарса

Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца заслужио ОВО ЈЕ ВРЕМЕ ЧУДА Ово је време чуда Ујаци падају с дуда Ту око Горе Фрушке Стричеви падају с крушке Живот је једна фарса Тетке падају с Марса

ПЕЧЕНО ПИЛЕ Уто се јави Гавран са гране НЕ ДАЈЕМ НИШТА ЗА ГОТОВАНЕ ДОСТА ЈЕ БИЛО МУФТЕ ДАВАЊА ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ИЗМОТАВАЊА ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ Непријатељ непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње Мада

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

БОГ СЕ СРДИ 403 ПРОРОК ГОВОРИ 404 У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК 405 БОГ ПРОСЈАК 406 ПРЕ ВРЕМЕНА БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ 408 МОЈСЕОВ ПОКРОВАЦ 410 ПРИТЧА 411 АЛЕГОРИЈА ОБЈАШЊЕНА ДВОСТРУКОШЋУ ЧОВЕЧИЈЕ ПРИРОДЕ 412 ЦАРЕВ

Опасно ходите, не како немудри, него каконо и премудри, и скупљајући време, зашто дни су лукави, зашто ко том сакривају у миру ловци адови на нас, кано на птице, мреже и склепе.

ЛУКАВИ ДАНИ Лукави су дани настали; Пробаљујте време; Ваше сваке речи Нек су вам са сољу разблажене, Знано и вешто сваком по себи Добро знајући Што ће ко коме И сваком на

ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и земља ће издавати своја жита и воће свој пород. И допрети ће ваша вршидба до истакања вашега вина, и точидба

И старо до старога жито ће вам бити и претицати и оно поодавнашње испред новога ће изручивати. И каде добро ово време дао нам је Бог; за нашу храну ово семе чврсто и јакостно: сејања свакога и разликога виђена: пшеницу чисту, јечам,

доходите, и при њему круто, не посклизаво умом стојте, који сте прежедњало на суху врућа песка престојали много време у светској грижи удаљени!

је ветар окреће, туда и ходи, ама гдегод у крај и сама се прибије ако и шеврда тамо овамо по води, — такођер и ми. Време нашега живота проходи непостојаним неким свагдашњим и брзим походењем сваки [од] нас к своме скончању...

Из потаје трчањем приближава се к нами наша смрт. И време овога нашега живота трчећи пролази и никаква станка ни опоришта нејма у себи.

Него прелазимо од лета на лето и од зиме пак у зиму, од времена на време, од праздника на праздник, од года до года. БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ Богородица лоза издаје своје две сисе кано два

Ни душе живе чути се нигде. Онда разљути се цар, виде: сва пуста земља, нигде ни човека и град празан, — а толико време онде дангубио и узалуд мучио и губио своју војску!

Препадоше се со тога чуда и престаше фућањем се на њих. А зимно бијаше оно време. Пак свукоше их голе и пометаше свезане у једно језеро ледено ноћу, где један врло би слаб и плах собом друг им.

туге ничке на земљу, узе јецати и с плачем до Бога оне мобене му речи изговарати, ка што се пише о томе, — и није сад време за све по реду указивања. И што му на то изрече господ владика?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту песму, увек је мислио само на једну Зону, на лепу Зону, Зону Замфирову.

Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир: такве силе и таквог господства нема више! Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку.

на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од жута дафинова цвета и шакама га још

У дућан нико више није могао стати, зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шта за време пазара не придигне

стати, зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шта за време пазара не придигне из дућана.

сребрном ланцу, који је Мане сам израдио, а на главу кад накриви фес, шајкачу или астраганску шубару, — како већ кад време захтева — није било женског чељадета, ни млађег ни старијег, а да за њим не погледа!

Али зато и нема ту оних силних маторих момака који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних, маторих девојака које миришу на камфор и носе памук у ушима.

Све су си убаве... — Ех! — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве! Оне ли су сал убаве? Има време!... — Мори, Манчо, побрго работи!

А бог да чува! Много лошо, бога ми ти казујем!... Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...

А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је на фукара!...

Нема веће нико да улегне на порту!... Нема доцна кући долазење! А саг?... Памтим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију.

Бога ми ти казујем!... — Лошо време заступи! Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?... Доне, мори, Доне!