Употреба речи временске у књижевним делима


Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Сви се слатко смеју, а ја наставих своје предавање. „Рачуни што сам извршио могу се протегнути и на веће временске размаке. Учинио сам и то и нашао да се осунчавање Земље полако, но непрестано мења појачава и слаби“.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Можда ме сад, из ове временске удаљености, сјећање вара, али ми се чини да читавог вијека нисам с њима, објема заједно, измијенио у све тридесет

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али она не обухвата сав везиров живот, него само један животни исечак чије смо временске границе малочас истакли. Све што сазнајемо о везиру види се и прелама се кроз призму овога, отприлике, двогодишњег

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Потпуно исти поступак налазимо, рецимо, и у Нушки. Заправо поступак удвајања (два „ја” ) и увођење просторне и/или временске разлике сасвим су уобичајени кад се приповедање у првом лицу заснива на сећању.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато покушавам другу игру: шетам се, дуж временске осе у њеном негативном смеру. То значи: не мењати свој просторни положај, него се само у времену кретати у прошлост.

Тако могу, у мраку, врло добро видети оно што желим. Кретање дуж временске осе почиње, историја Београда одиграва се преда мном као какав филм који се одмотава унатраг.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

на милост у којој смо сви сагласни као да смо сви и криви — с обзиром на милост, казне ће бити временске, и, надамо се, да ће доћи и до скраћења казни. Све млади људи, радни људи, способни људи...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности