Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
с новим текстом у свакој средини, на разним језицима свијета, према локалном укусу и с актуелним духовитостима. Времешна клавиристица у добром домаћем вуненом џемперу, с наочарима и с рупом од фистуле под вилицом, сједила је уз пианино на
Ћипико, Иво - Приповетке
На први мах им се смучи, но што дуље буљаху уз ватру беше им угодније. Жена је времешна, пристала. На глави јој коврљак, обавијен марамом; на се је навукла хаљину, а преко ње сукнени саџик.
Ћипико, Иво - Пауци
—Војкану? Хм! — опази господар, дигавши главу. —Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из
Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.