Дучић, Јован - ПЕСМЕ
с другу страну реке Чека моја срећа, као верна жена, Што упреда тугу љубави далеке У нит од преслице до златног вретена.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Девојка ставља грамофонску плочу. Бел Ами хвата крај пешкира и повлачи га нагло себи. Окрећући се попут вретена, девојка напушта свој путени оклоп, као што се љушти банана показујући наги плод. Бел Амија хвата страх који суши грло.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
макар покоје Слово чудесно, када ме крила, крила вечери распуклог чела, повуку махом, преко вратила, с лудог вретена у луђа прела, где глуво доба збаци мантије, заврти гумна, чавком загракће, отвори широм црне капије и пусти коло
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Држати, сваку, под контролом Као што трамвајџија управља тролом... Вртим се, слепо, попут вретена, Међ сопствене кораке уплетена. И целог века, тако, корачај: Правац и смисао немају значај!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у себи понови питање Николи, па у једноликом чагртању дрвених кашика и гласном сркуту надничарских уста, у немој тучи вретена светлости и првих откоса вечери, запраска њен смех.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
су човек као што птице су њина крила; Руке у рђавог су сличне пустошном тлу, и горама, А смерних старица с чијег вретена истиче свила даду да им се прочита мудрост исписана међ борама.