Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Без разлога се издирао на њу, увијек му је нешто сметала, а кад би је стриц Ниџо узео у заштиту, старац је само злобно вречао: — Знам ја њу, светицу. Ено јој Петрака самарџије, нек је он пази, свакако је прешао у коњску вјеру.