Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато се оно обављало управо на огњишту („на пепел“) да се дете „врже за дом, да не скита к’д порасне“.¹³ ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) Код Срба и других балканских народа обичај је да дете
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Страшни вијар одозго ме трже, Па ме доле у тавнину врже, Сама тмина, сама тмина густа И празнина око мене пуста, Путе пусти, путе страовити! О помози, Боже силовити!
нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га отрже Па у црну земљицу га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди, Ал' не може мртве да пробуди.
Стојан грдну претурио муку, И злато узе злотвору из руку, Још њему душу из недара трже, А грешно тело на земљицу врже, Срдашце њему могло б' бити сретно, Ал' зашто каткад он ту шеће сетно, Па за стол седне, лати неке књиге, И веље
“ па с' напоље врже. Ал' она за њим, још једном га вата, Још једном њему пада око врата, Још једном љубну дуго, дуго, дуго, Па рече:
Проби тмине те маглене, Ето, сину дивно, мило, Кâ некада што је било, Ког са неба свога трже, Па под ноге лудо врже; Он га трже, сунце паде, Разби свет му на комаде.
“ Па у вино соке врже. И он беше, уђе, седе, Већ вечеру згодну једе. Вино пије, и већ попи, Напољу се нојца склопи.
Она умре, а ја оста, Зар то не би јада доста? Зашто мача на ме трже, Заш ме дубље у јад врже? Ја га уби, ма и себи Живо срце сасвим преби.
„О, злато, сунце, брже! Па с' пред њега млада врже, Моли, рида, кр'а руке, Ма узалуд све ње муке. Стоји Урош, ближе цика, Ближе иде бојна вика, Дим пушчани већ
Да л' ћу јунак данас погинути?“... Ово рече, па на поље брже, Лати зеку, у седло се врже: „Горе, браћо, ето бели зора, Та на ноге, јуриш на злотвора!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ТРИСТАГОДИШЊИЦИ Вештака вечног творилачка свест умарала се мучних дана шест Док створи свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
је три пута именом божјим да стане и она стаде на оном мјесту на којем се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му ђевојке
Но размисливши да само со неће осмочити кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке те пошто и њих врх кртоле врже, рече: — Кад се харчи, нек се харчи! ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! Био један човјек који се од свашта бојао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може брже. Застаде мачак у пола приче: „Чујеш ли, Жућо, друже, тако ми репа, мени се чини,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
три пута име- | ном Божјим да стане и она стаде на ономе мјесту на којему се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже, и преплива на сухо, па це упути једном планином дома, али кад дође у највисочију планину, обазре се, кад ли му
размисливши да сама со не ће осмочити кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке, те пошто и њих врх кртоле врже, рече: „Кад се арчи, нек се арчи.“ | 18. ЖЕЂА И ВИНО.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога. Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад га наћераше па је морао, крену ти он на Цетиње, па ће Господару: — Ама, Господару, чему ме врже с моје парохије?
размисливши да сама со неће осмочити кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке, те пошто и њих врх кртоле врже, рече: — Кад се харчи, нек се харчи. Е ЛИЈО, САД СИ ДОЛИЈАЛА У некакој земљи огласи се лажљив врач.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
14. Питаш гди су градови, Гди су царства многа, Куд толике престоле Судба врже строга? Питај боље гди је мир, Гди је срећа стална, Гди не стиже несрећа, Бледа и печална.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И лаки шушањ из мисли ме трже; То беше анђô неспокојства мог, И ноћ се узви, и копрену врже, На бледо чело пратиоца свог...
Бурни Терек јури брже, Бруји, тутњи Даријал И Тамара пехар врже У срдити, мутни вал: „Гле! Кô златни пехар јàко, Над ким влада моја моћ, Нека смело пође тако, За насладе једну
Он се нагло из сна трже, Отуривши чибук свој, Па на срце руку врже, И овако рече њој: „Алах знаде шта је стварô. Његова је света моћ! Ја те љубим, ох Тамаро! Буди моја једну ноћ.
Ту ћата нагло се трже, И упрепашћен стаде. Јер поглед кад напред врже, Он виде крилато дете, па, збуњен кô селак прави, Опипа кукове прво, затим се пипку по глави И онда развали уста.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гле, један орô лети му све брже, На клисурама што га сву ноћ чекô... Већ жега задњу пару с њима врже — У хлад се, ево, путник Турчин крије, Привезан коњиц покрај њега хрже. И. напиру се косци ко ће прије!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ту устави Шарца од мејдана, па удари копље у ледину, за копље је привезô Шарина, тулумину скиде са ункаша и врже је у зелену траву, па он сједе пити мрко вино; не пије га чим се вино пије, већ лађеном од дванаест ока, пола пије,
пусти коњица л̓јепом зеленом планином, и њега ми ти покри̓ чистом свилом до копита, — ко пјешице узиде нека се на коња врже, и нека бога моли за душу за Милошеву“.
Како Марко књигу накитио, књигу врже на јелову грану, откуда је с пута на погледу; златан дивит у бунар бацио; скиде Марко зелену доламу, просторије је под
Мисли мисли проигуман Васо ђе би мртва саранио Марка; мисли мисли, све на једно смисли: мртва Марка на свог коња врже, па га снесе мору на јалију, с мртвим Марком сједе на галију, одвезе га право Светој гори, извезе га под Вилиндар
треба, на земљи му т'јело опојао, насред б'јеле цркве Вилиндара; онђе старац укопао Марка, биљеге му никакве не врже, да се Марку за гроб не разнаде, да се њему душмани не свете.
“ Кад то виђе Грчићу Манојло, обје ноге низ вранца опружи, те у златне врже бакарлије, а из руку тамбуру одбаци, па десницом за мач приватио, а љеваком вранцу за дизгене, па говори