Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На левом крилу војници полегаше усред оне ливаде. Али не пуцају... Побауљке крећу... Неки претрчавају до једне врзине. И остали се придигоше и сад су поравнани уз живу ограду. Осматрају... Пушке се чују све чешће.
На моје питање шта ради, рече да су склонили једног нашег мртвог војника, и показа ми руком иза врзине. Војници се провлаче да виде, не би ли га познали.
Около нас су праштале пушке, па нам се чини као да пуцњи допиру иза оне врзине коју је два назиремо. Војници се прибили уз топове и ћуте. Застанак је био необично дуг.
“ Послужиоци скидоше кожне навлаке са топовских делова и онда седоше на предњак. Батерија крете. Покрај врзине заклониле се позадње јединице: коморџије, муниционе колоне.
— Гледај оно усамљено дрво, па испод њега. Видиш ли ону врзину... Е, иза ње — показа ми наредник. Поред те врзине виде се свежи ровови. Одатле се пружају десно посред једне њиве, онда ивицом кукурузишта и губе се у неком забрану.
А из шуме десно куљају као ројеви, ено их где трче, један паде, још један, остали одмичу, и цео се строј сручи иза врзине на сто метара од наших ровова. Не могу даље... Они у кукурузу се колебају. Неки се побауљке враћају.
Први напад је одбијен. Пешачка ватра је клонула на целом фронту, изузев оне врзине, где су непријатељски војници нашли природни заклон, и где пушке сада праште само из страха да не би неко кренуо на
Махнуо човек руком и рекао: ето у том правцу! Промолих главу иза врзине и сада осматрам... Лево једна полусрушена кућа, испред мене забран, а десно нека свеже ископана земља.
А потпоручник Алекса ми објашњава: — Наступили смо у скоковима, од врзине до врзине. Најзад, и не бије свако зрно, а после: чувају и они своју главу.
А потпоручник Алекса ми објашњава: — Наступили смо у скоковима, од врзине до врзине. Најзад, и не бије свако зрно, а после: чувају и они своју главу. Падали су наши, али и њихови редови су били све ређи.
Некако пред мрак наредише јуриш и ми потрчасмо. Али један митраљез нас поткачи са стране и једва се дочепасмо ове врзине, где се војници прилепише као таксене марке. Они тада покушаше контранапад, али изгибоше као марва.
После пола часа батерија скрену узбрдо, зађосмо лево и испред једне врзине застадосмо. Дође и командант дивизиона и рече да ће овде бити положај. Пред нашим очима отегла се бескрајна равница.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Пст! — учини кмет, и сви се тргоше. Оздо од потока прелажаше преко врзине човек у варошком оделу — с пушком о рамену.
Ова неизвесност, ово непрестано очекивање да плане на тебе ватра иза сваког трна и врзине горе је, но да човек стане пред непријатеља и бори се на живот и на смрт.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Очи му стално беже по снежном полу и брежуљцима поред Мораве, лако запажају знане забране, врзине поред путева, тополаке, дрвеће-међаше. Све је исто...
Чађава измаглица сутона још више је појачавала пустош снежних пола, а врзине и ретко дрвеће подсећали су на пожар, касно угашен.
Око њих ничу међе, врзине, и прокопавају се јарци. По тим њивама као тканица ору мршаве кравице, копају и сеју мусави, жгољави младићи и гладне,
Сва су му сећања бистра и сва извиру из Вукашиновог одласка, остају за брзим коњима као бела пртина и црно дрвеће и врзине, док он из забрана, из кога се лепо види дуго кривудање пута, посматра, седећи у седлу, како Мијат шиба коње, коњи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А киша је пљуштала док је он здравом оном руком копао мали гробић иза врзине, поред излоканог пута... И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан
На једном узвишеном месту где се положај нагиње према непријатељској страни, а поред једне разваљене врзине по којој су висила парчад исцепаног војничког одела, угледасмо и гологлави посматрасмо ово: Један свеж, јучерањи гроб.
И држећи се чврсто за руке, корачајући по неравном земљишту и прескакајући ограде и врзине, гледали смо намрштено кроз мрак у правцу положаја коме смо се приближавали, растерујући и угушујући ројеве узбудљивих
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити. Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст!
Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега. Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак.
Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А где је гробље наших војника? — Наших? — као да се чуди вођа. — Цела земља. Планине, јаруге, врзине. Где је ко пао, ту је и сахрањен. Кроз неколико векова размилеће се археолози да истражују те гробове.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Одсутан. Мислим о томе како да дођем до њега. Гледам испресецани предео. Јаруге су се испречиле, изукрштале. Врзине и растиње сваковрсно. Оморина је — слама ми вољу. Хтела бих, а не могу да се померим с места.
Грива ме перлија. Копита пљуште по меканој земљи моравских ливада. Промичу мимо нас врзине, усамљено дрвеће и трстици.
као перце, не би ме овако сићушног ни осетили на својим леђима, галопирали би по Саборишту као пастуви, прескакали би врзине и Бели поток по стотину пута и никаквог умора ја на њима не бих спазио. Опет бих ја био тај који испашта.
Хоће ли се ово одужити до краја живота? Одавде, из врзине у коју сам се сакрио још јутрос, прежам трен када ће џомбаста грбава стена изнад Мртваја вира примити на себе мога
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неки коњи су јурили без јахача. Топови у бесомучном налету руше ограде, обарају дрвета, пробијају се кроз врзине, преко јендека... — Свршено је — рече потпуковник Петар. Бежали смо низбрдо. Сретосмо наше сеизе са коњима.