Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
На овој страници, пун риба, ври бакрењак, са ове ми се у лице унесе сом! А на овој, на ушћу Тисе у Дунав, лето мирише ко биљна апотека!
Мирише парадајз који се кува, миришу бабуре које се пеку на плотни, мирише купус који ври, мирише лук који сецкају домаћице бујне!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако... О, како то ври?! Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена. Ај; нема нигде. Пипнем астал — врућ! О, анатема га било!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ха!... Знам!... Јелица Милошева!... Лазар сагао главу и ћути. — Него, ту и твој јаран облеће, а? У Лазару поче да ври... — Богами, синко, не дај му да те избије из седла!... Упустити онаку прилику — грехота је!
Месец се појави и осветли водену површину. Он је назирао играње таласа у вртлозима... И допаде му се све то. Та, то ври бесно као у души његовој...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али прсти руке, незнане и чудне, Не мирују. Залуд: у телу дубоко Не ври још млад отров жеље нерасудне! Ни глас да засузи, ни потамни око.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Наравно комите и жандари. У соби код „Балкана”, где је врховни штаб четника, ври и сва се важна наређења проносе шапатом, на уво, док испод тешких, црних шубара са кокардом „само слога Србина
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Погледај само моје ноге! Гвоздене сам ципеле подерао док сам овамо стигао из далеке земље лавова. Тамо све ври од малих лавића. Бацају их у воду и пуне џакове само да их се некако отарасе.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶³ Такође не ваља да она досипа воду када вода на огњу ври, јер ће јој дете бити „сипљиво“.⁶⁴ А ако просипа воду преко прага, дете ће јој повраћати.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
) ЗЕЛЕНИЋКА: Сад ви бежите куда знате, ми ћемо остати. ЛЕПРШИЋ: Шта, Србљи! Овај срам да подносимо? Не, у ком ври српска крв, на оружије! ШЕРБУЛИЋ: На оружје, макар сви изгинули! СМРДИЋ: Тако и јесте. Шта се имамо бојати?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
87. Истина је, шпаг му пати, Да му каткад ври по глави; Но кад своје злато лати, Одма на све заборави; Чини му се данас луче Јоште лепше него јуче. 88.
Мисли ове, као стење тешко, Падају му на срце витешко. Ври му глава, а мозак се креће, Чини му се, ни ђаво га неће...
“ А из сваког опет јечи кута: „Ајд' одатле, издајицо љута!“... Ври му глава, а мозак се креће, Чини му се, ни ђаво га неће...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Лако је њему, може он све то поднијети, али пробуђени дјечак ври и клобуча, жив млад извор тек прокључао испод мрке стијене. — А сјећаш ли се како ме испратила наша добра стара куја?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Из грла му се опет ори смеј, и опет дршће силни боже Зеј! У титанину море мисли ври, узаврели му осећаји сви, ал' везан је Прометеј, везан је титан, на камену, на станцу прикован, те не мож' сила мисли
Паклених страсти рајски царе ти, разреди страсти голем комешај у народу што малом овом ври: с висине своје мирне, самотне, навада ниских сломи раздешај, разметљивих шпрљоћудника крик!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Дивовски клобук печурка шири, испод ње мала кућица вири, у њојзи живот весело ври, станују тамо патуљка три, патуљак Рудар, патуљак Ловац и брат патуљак Морепловац.
Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.“ И потпис има: пијук рудара, стријела са луком и котва стара.
“ повика мали лав од среће блистав сав . . . Данас под ноћним бријегом где бујан живот ври, понекад сретнеш, кажу, чудне звијерчице три.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У БЕРБИ Оживели виногради, Хитамо им, ево, сви; Ту се јури, трчи, ради, Од песама поље ври — У захлађу доле, усред густе сенке, Поређане висе румене евенке, Па те чисто маме: Ходи амо, ходи!
Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал' док врисак лети само, Ту је помоћ, ту смо ми! И понова све се губи, Малаксава адска моћ — И још само труба
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело згар Дува дух куд-хоће невидљив и тражи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Груну још један плотун, наједном учесташе пуцњи, још брже, као да ври, као да кључа, и прасак се расу по ширини. — Ено, ено га непријатељски ров! — узвикну командир гледајући дурбином.
“ Онда учесташе појединачни пуцњи... Чује се нека ларма, као јауци, запомагање. И опет: „Ура, ура!“... Нешто кркља, ври, ломи се. Куршуми су звиждали изнад наших глава и војници су се склањали иза топовских штитова.
А ко ће још и то да истражује сада, пред злогласном Парашницом, где ври од пушчане и митраљеске ватре као у котлу. Кренули смо по мраку.
Згрчили смо се у заклону један поред другога, лица нам скупљена, очни капци набрани... А у долини ври од митраљеске паљбе... један бусен тресну међу нас, па нас засу. Релеј нешто виче... виче... Равница је у агонији...
Командир прекиде паљбу и чујемо где пешаци вичу: ура, ура! — У правцу ровова се ломи, ври, кркља од митраљеске и пушчане паљбе. Ускоро митраљез умуче, али још одјекују чести појединачни пуцњи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Срце јој беше препуно милине и неке јаке младачке жудње за радом... Бујна младост ври, живот, пун силе и одушевљења, кипи и тражи где да излије своју сувишну снагу. Отуд толика воља за радом.
Хоће, братићу, славе ми!... — Хајдемо да се прођемо мало, обрте се Љубица Гојку. Још ми глава ври од данашњих догађаја.
А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу... Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од
А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу... Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од
Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да ниси сад негде насмејана, богата и расејана, где смех ври? О, немој да си топла, цветна, О, не буди, не буди сретна, бар ти ми, ти.
Кад изнемогнем, и мога распадања талог сливаће се у таму, кроз река наших муљ и слив, у земљу која ври, на дну блата устајалог. О, та крпа, страшило у житу, испод Месечевог српа, бедница што вреба пут и стада, из заседа.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Срце удара као бесно, и на темену ври читав пакао од убрзане радње мозга и живаца. Зенице се рашириле и приковале се у једном правцу; сваки гледа кад ће да
Хиљадама мисли појури у главу, а у ушима звони и ври... Све то би само за тренут ока. Како поскакаше, зликовци разгледаше узверено на све стране.
Нека га, дâко се опамети. Још му она војачина и бес ври по глави, али ће се умирити, сигурно. Тако је мислио чича Пера целога пролећа и уз то радио своје послове.
Оно што се мало пре заустави чича Пери под грлом, сад одједном јурну у главу, од чега му мозак стаде да ври, под теменом му поче нешто да кљуца, а на очи наиђе нека суморна магла.
Али може бити и друго. Тета је ушла у оно доба, кад се живи само љубављу. И срде, и душа, и сваки живац у њој ври читавом буром таквих осећања, жудних љубави...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Па ипак, с времена на време, у гротлу ври вода од јегуља. Ње у одређено време ту потпуно нестаје, али кад вода свуда около пресуши, на хиљаде јегуља се одједном
Непрегледно мноштво риба око брода чинило је да вода око њега ври. Галебови, албатроси и гоелани залетали су се из ваздуха, гњурали се под површину воде, излетали из ове носећи у кљуну
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Језиви тренут долази све ближе; Ноћ мрачне борбе крвљу се румени И урлик рата под небо се диже, Ври, мумла, бруји, распиње се, пени. Хајде, срце моје!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Бува) 148 — На по поља сама земља расте? (Кртичњак) 149 — Насред поља лончић ври, а ни воде ни ватре? (Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља?
(Пуж) 160 — Сам лончић у пољу ври? (Мравињак) 161 — Све извезено, руком недо'ватано? (Перје на птицама) 162 — Смо орлова једно јаје снесе?
(Сан) 344 — Шта капу на глави држи? (Конци) 345 — Шта на ватри гори, а ватра га се не дотиче? (Вода кад ври у суду) 346 — Шта на глави светом иде? (Клинац у потковици) 347 — Шта на зиду без ексера виси?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
105. Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше. 107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108.
онај уздисај сваки се претворио онде у трн, на томе трњу лежим; а која је сирота на мене заплакала, свака њезина суза ври у казану, у њему се кувам.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Време младости, у ком крв наша ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе далеко не
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ето вода кркља и као да у хиљаду лонаца ври купус. Ама откуда толика вода!? У Зврљеву има само убалâ, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког
Једва сам и довле допра! Стоји ми врка у дробу, кâ кад купус ври! — и пође лагано уза стубе у своју ћелију. За њим оде и Дувало.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Језа га је пролазила од тог усамљеничког кукурикања. Сећао се како у Прерову ври зора од кукурикања, и мислио: његове слуге сигурно спавају док сунце не изађе; стока је омршавела, ништа се не ради, у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Веселе ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију; Свилени пеплони њини по поду мраморн
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Твар је творца човјек изабрана! Ако исток сунце св'јетло рађа, ако биће ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми смо искра у смртну прашину, ми смо луча
Овај грдни многостручни в'јенац ври стравично у своје кругове са љутошћу својом мучителном. Коцита ће плачевни валови тамо потећ са водом нечистом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Обиђем све спратове и сва врата и све прозоре — ништа. А стомак — да полудим, ври, чупа, свира, цвили, раздире, кључа.
На лицу му се читао чемер у души, највећа дубина људскога бола. Он корача, а ври око њега шум улице. Утом, изненада, сасвим неочекивано, подиже главу, рашири очи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. То беше чувени, у оном крају, Пантовац.
И више се ничега није сећао... А варош ври од нестрпљења... Капетан је напослетку добио тачно извешће. Кола са мртвим Пантовцем очекују се свакога часа, а
— Да седнемо у странама, горе више реке, и да гледамо цео потес и село... Пред нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси...
А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... .... Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних... бруји и шушти то врење, те не може ниједна мисао да се ухвати.
Груну још јачи ударац... врата излетеше, обртоше се и падоше... Грунуше пушке на врата, на прозоре, соба пуна дима... Ври, трешти, пуши се... као у паклу!... Ђурица обрте пушку на прозор, али га одједном дохватише и стегоше две снажне руке..
Све се роји , ври... без реда, без свезе... Пролазе минути и часови, протиче време тихо, нечујно... Примичу се последњи тренуци...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ИИИ Уживања трају док крв ври и тече, Мисао је болест заразна и стара; Жена ничег нема сем тела и груди, И моћ да привуче, заведе, очара, И пелену
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници су седели крај огњишта и слушали како ври попара у котлу. Напољу су пси лајали. Страже се тада смењивале. Сваког су јутра пси лајали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Испред нас наслагано је плочасто камење. Можда су овде били заклони приликом борби последњих дана. Около нас као да ври. Бомбе, пушке, митраљези. — Другови, зашли смо у нашу земљу! — допирао је нечији глас. Ја л’ рече!...
Десно од нас отпоче наново паљба. На реци већ као да ври. Туче и непријатељска артиљерија, али засипа стално онај јаз где смо јуче ми прешли.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Камо нам разум? Када се варати дајемо једном неискусном дечку, Коме у жилама крв ври, душа с’ у пламену вије, Те му је тесна постојбина, тражећи широка света.
От оца ми остала Лепа дара три: Име Срба, мач и крв Што м’ у срцу ври; От матере свети дар — Српски језик н олтар — Има сваки српски син, Прави српски син.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вртом игра пламен, дршћу стабла гола. А просуто вино из стотине суда Кључа, ври кô врела, расточена смола. Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно оргијскога стола.
Снаге! Смрт у моме срцу гробља заче! Смрад, пепео, кости, црви лешом збрани! Трава из мог тела! Нови живот ниче? Ври живот у гробу, над њим криче врани. Авај, ја у свему, што нов живот кличе, О, али Салома никад, никад више.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!... Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У свим тим домовима поново весело пуцкета ватра од суварака, у бакарним бакрачима ври вареника, људи седе на троношцима ослоњени уморним леђима на брвна, док жене тумарају око ватре готовећи вечеру.
Пећина је тескобна, влажна, вода капље одозго са заобљеног свода, у дубини ври гротло подземне реке, очи се тешко привикавају на таму, нема где да се седи или лежи, човек ту мора престајати на
Долазе до потока. Као да би хтели да га пређу, али не могу да нађу газ. Вода ври и пенуша. Стојим на стази, хладан цурак воде ми силази дуж кичме, размишљам шта бих могао учинити: да ли да однесем
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Разбивши срдито лед, с планинских висова тавни' Сребрни поток шумно управља светли скок, И бурно мумла и ври - и пада у цветне равни Блажени ток Како је чаробно све!
Ја волим кућице беле са трском покривене, И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври, Кад месец спокојно плови и блиста изнад мене, И све у санку спи.
Из мрака, из неба, земље, извиру чудесне приче, Гласова све јаче бива и ваздух чисто ври... Један се церека лудо, а један очајно кличе, Као духови зли. Но ја их разумем лепо.
Весеље ври и бруји... Између стубова древних Гомиле развратних жена са дивљим криком се вију, Свилени пеплони њини по поду мраморн
Станковић, Борисав - ТАШАНА
НАЗА Решид—беже, ево ме. РЕШИД БЕГ (барата по појасу): Назо, чекај! Код мене се сад буни, ври. Чекај! А пара биће. (Вади из појаса једну кесу с парама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ми, њени пословођи и слуге, долазили смо недељом, после службе, на правдање и на молбе. Ту ти ври од салашара, наполичара, преподаваца. Туже се између себе, и тужи их вечито Јеврејин Штајн.
својој соби је с књигама; или, сасвим напротив, у забрану је с птицама; или је крај великог свог живинарника у којем ври птичији живот и граја. Волео је Стефан страсно музику.
Кад се, бива, одједаред сручи, у Јуден-сокак Беч, Праг, Цариград, Цирих, ври по целој варошици. Кћер адвоката Фрелиха, богато удата у Монте Карлу рекорд паланчице! увек изазове нешто нарочито.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И лево, и десно од нас, почиње да ври. Ама на један мах, чим смо се угледали. Под врелим зрацима сунца, у устрепталој јари, водила се страшна могленска
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
занеме: Рука умрлог ко ноћно воће зри, Ко успаване птице чија срца још стреме, Тако ћуте те руке, док огањ под њима ври.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свако љуто недоумљивање: од буне ври у небу. Карлагања велика а јунаштву нејма доби, нит се зна чији је мејдан ни разбојиште.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају јер знају да их нико не зна где су.