Црњански, Милош - Сеобе 2
Варвара је имала лик кипова који се, као у неком сну, смеше. „Петре! Ајде! Ајде! Вриме је! Триба устати. Знаш да ће Павла да воде!“ Она је говорила, као што размажена деца говоре.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За његово вриме умра је један млади Јерковић у манастиру као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи
У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито. У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно
Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина Брзокуса, или фра-Бортула Зубаца, или фра-Вице Кркоте“ итд.
мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати има нико вриме!... — Хм! Та-а-ко! Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови.
Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати. — Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! Пак устаде и нагну се пут Стипана.
— А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате. Кењо поблиједи.
— Ма мој синко, и то је на теби ново... Притрпи се за вико вриме! — Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја
уочи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам какво ће вриме.
— Та-ако! А ти ајде одма! Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом. — Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! — рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.
„Они су се притајили, па чекају вриме, кад се нико већ не надâ освети, да ударе изнебуа на проклетнике!“ — сину му кроз памет и крв му се запламти од
— Није то тако, мој дотуре — дода Брне — мале су муке на овоме свиту прима онима што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!
С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу: — Који је ђавâ вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу? — вели Бобан. — Брате, кâ да су сви повиленили — приповида Шкељо. — Ма шта то може бити?
Ћипико, Иво - Пауци
Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит', ако не, ваља намирити „празно за пуно”. Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит' на ледини. Почео се отац дужит'...
— опомену начелник. — О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило. Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се ... — Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. — Пусти га нека говори!...
— прихвати други. И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: „У се вриме годишта Остали смо без ништа!“ Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.
— зачуди се Иво. — Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. — Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо. Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом. Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.
Као да о нечему премишља. Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. — Промиће вриме! — рече. Гледајте како се око хриди навијају галебови. Иво погледа правце тамо. — Нимате никога од свога? — Никога.
— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. — И њи' ће когод слават'! Ча им је брига, проћи ће вриме! А плаћа им гре. Ма ча је корист, ваља их дочекат'!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине! (Смрт војводе Кајице) Све ти вриме за врименом прође, земан куле по Котарим' гради, земан гради, земан разграђује. Нек с' окреће коло наоколо!
Каква тебе оћера невоља врат ломити, по гори ходити, по хајдуци, по лошу занату, а под старост, кад ти није вриме?“ Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве, кад ме питаш, право да ти кажем: јест ми било за невољу љуту!
вренгија вретено дрва шимширова — вретено од шимширова дрвета вриме — време врли — напрасит, страшан врћи — метнути, бацити врх (другога) — поврх, преко (другога) Врхбосна — крај око