Употреба речи врио у књижевним делима


Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тога је дана цео град врио. Беше дошао нов енглески посланик, а Французи су, коначно, заискали и краве музаре. Новине су јаукале за дечицом која

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус. Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса у велику послу око огњишта. — Шта?...

Оне што их видје учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге. И сељачки је народ врио улицом. Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.

Ћипико, Иво - Приповетке

Храм је врио у страху избеглица који у њему нађоше последње уточиште испред турске дивље бујице. Ту су! Ломе се врата!

Краков, Станислав - КРИЛА

У шатору је био још и улупљен самовар који је заморено врио. Рус је неуморно пио воденом чашом коњака са три звезде, нудио свога ћутљивога госта, и опијао се далеким сећањима.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Мантије, рубље и постељину су потопили у велики бакрач у коме је врио цеђ од глоговог пепела. Никанор је обилазио око нас, махао кадионицом и нешто викао. Ништа нисам разумео.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности