Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је све то било готово, а ја је положим поред мачке да мало спава... Уједанпут чујем како ми тетка усправљено врисну. Ја скочим, уплашена, истрчим напоље... Ох, господине! Грозна је то слика што сам је у томе часу видела.
Сад се диже млади Гружанин. — Господо судије! Питајте ову жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке? Стојна врисну, изненађена, а румено јој лице потавни; сва је дрхтала, рекао би пашће.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Беж', Страхиња! — врисну Радојка, па побеже к овцама у страну. — Кући се вуци! — дрекну Живан на њу, па полете к Страхињи цичећи кроза зубе: —
Стамена врисну уплашено, испусти луч и побеже некуд. Вуја оде горе у кућу, па, крочивши једном ногом на праг, упита: — Попо, хоћемо
— Видела је! — рече Вујо чисто весело. — У тим ритама? — Јест, богами! — Па? — упита поп и набра обрве. — Нешто врисну и побеже! — Их, бруко моја!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
—Али хоћу да га бијеш у саму петељку! Станко пружи пушку... Наста тајац... Врисну шара и — суварак паде. Хајдуци скочише око њега. — Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...
Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он скопа оне новце и управо истрча из собе. Моја мати клону крај ковчега и обнесвести се. Сестра врисну. Ја скочих из постеље. И Ђокица скочи. Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: „Нано, нано!
Али га штака издаде и он се придржа за једну госпођу с кучетом и зембилом, која врисну и одскочи у страну. — Ту ти је отац! Чекај да му кажем!
Јечи само и моли се богу да је прими. Шта да се ради? Уједанпут попадија се дохвати за појас, па врисну и сва поцрвење. Поп се окамени. — Пошљи — вели она — брже по Иконију Маркову.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Даће му се у Осеку, или Бечу, кахва, да попије. Кад то помену, смејући се, жена Петрова опет врисну. Павле се окрете њеном мужу и рече: „Што си, Петре, доводио жене? Видиш да је анђеоско срце у твоје Шокице.
Све што је потребно знати о жени, она ће и сама, у љубави, кад јој устреба, знати рећи! Госпожица Текла врисну кад то чу. Рекла је, гласно, оцу, да њена мати, изгледа, капетана преже, преже.
А његова мати врисну и ухвати га, оберучке, у наручје. Али скела већ пришла крају. А скелеџија викну: Одлази! Шта се дереш и плашиш то дете?
Био је жену, тим, као скаменио. Седела је разрогачених очију. Ана врисну и дрекну на Петра. А Ђурђе је био устао и стао пред брата, да му нешто каже.
Био је оборио столицу, на којој је седео, и појурио на врата. Сећао се како она врисну, како потрча за њим, како га је загрлила, а како одмах затим јаукну.
Па је проходао. Варвара врисну кад га виде како коракну са постеље на авлији, али јој се муж насмеја и настави да иде право, дигнуте главе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Запалила је жижак, који осветли и њу, сву, и његову огромну сенку на зиду. И тек тад, кад га угледа, врисну и поче да кука, павши на њега, грлећи га и љубећи му груди, раме, врат и уво.
Као случајно, испаде јој тада ланчић из руку и она тихо врисну. Исакович јој услужно притрча, изгубивши дах, и она му рече да се слободно нагне над њом, не би ли приметио ланчић у
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Тата! Тата! — викну га она. — А, урте, соколови!... Ха, Милуне! Ха, Крцуне!... Удри Мушовића! — Куку мени! — врисну дјевојка. — Куку мени! — понови отац... Убише их обојицу! Ха, светите их! Крстиња и Јоке допадоше.
Њему преврије, те је свом снагом стиште иза шаке и тргну! Крстиња лако врисну и додаде: — Аман, човјече, не ломи ту руку која ти је дјецу одњивила. — Чујш, бабо! — рече он кроза зубе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па се млађан за њом стисну, Довати је саде; „Јао мене!“ она врисну Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави, О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави!
“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну. Ох срамоте што с' на Срба оте! Од срамоте пламом запламтио: „Пуштај, љубо, Вишњи те
“ Па се млађан за њом стисну Довати је саде, Мили боже, она врисну Па у траву паде. Липа гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане, вири; Али чувај тајну.
“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну. Плану јунак кâно огањ живи, Е га она осрамоти љуто: „Пуштај, љубо, Бог т' убио живи!
Цичи Раман као змија љута, Боцну ђога, да начини пута; Врисну ђого, висине се маши, Ал' на јаде то бијаше паши. Вељко отле био подалеко, Зато пашу шале не дочекô, Већ шешаном
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Ох, ходи сенко, ходи — ближе — ближе!” За руку је руком грчевито стисну, од бола була и од јада врисну, обнезнани се, паде му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у грудма леденим, испод развалина негдашњих
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А и сама је много боља други дан, зар није? Ту се поваљамо од смеха, који је то шмекер! А матори врисну: „Пар-непар!“ и поче да прича шта му се догодило једне године кад је живео сам и када још нисам била на списку станара
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Софија уздахну и настави: — Ивицу ашова завукоше испод поклопца. Нешто крцну... Отворише. Сестра врисну и паде. Мене прихватише. Видим воштано лице... његово чело... усахле очи... изнад десног ока рана. Уста полуотворена...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Мај... мајко моја!... мајко !... врисну девојка и приљуби се уз те слабе, изнурене груди, знајући да само на њима може наћи утехе, ако је још има.
— Ја... ја сам писао, промуца Гојко, чудећи се чији је то глас којим он говори — тако се изменио... — А, ти ли си?! Врисну полицајац и замахну камџијом.
Љубица плану, врисну и осу грдње на њега, али он затвори врата за собом и настави рад. Писар долази на коњу свакога дана.
»И што не пуца... шта чека ваздан!«... Писар се обрће, нешто муца, хтео би да проговори, али жена му опет врисну па осу читав пљусак грдње на обоје, нарочито на Љубицу.
затвори уста, поћута, па опет повуче ваздух ... — Стојане!... Стојане!... у помоћ, потрчи!... врисну Љубица из свега гласа, излете из собе и стаде трчати по дворишту. Стојан утрча у собу, и она оде за њим.
треба стајати треба издржати до краја... Оно је већ дошло, ево га!... — Где је учитељ ?!... Говори, не мучи ме!... Врисну она и пође пре ма њему. — Па знаш како је... то су тугаљиве ствари. а он је човек прек..
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. — Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.
Спасоје погледа за његовим очима, па кад виде шта он гледа, врисну: — Шта, ти гледаш у батину! Хоћеш да се бијеш? — па потрча к врљикама, дохвати једну мотку, коју беше оставио на
тета потрча с ножем, замахну... Бора врисну и — пробуди се... Дете подиже главу и разгледа око себе.... »А-а... па ово није истина! ... А где је мама ?...
врата из неосветљена предсобља даде нову снагу, он се скупи сав као да се спрема за скок, па се одједном исправи и врисну из свег гласа: — Ево их!... ево врата! ... ево, ево!... ево на!...
Празна соба одјекну и дете задрхта од ове самоће. — Мамо! — врисну он из свег гласа и скочи с кревета. Врата се нагло отворише и уђе он, отац му, блед, надувених очију, уморан,
Севнуше неколико секунада. — Тетице! ... врисну дете одједном. Тета се већ беше прибрала. Трже се на врисак и скочи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Паднувши, оба гњата преломи. Лијепа цура, што потекла бјеше за њим, врисну с тријема кад га видје сломљена. У хитњи баци му из њедара као неки запис објешен о тракама.
Па што ме брига! Ако су сви кукавице, ја нијесам!“ то рекав, потрча пут капије. „Јан, Јан!“ врисну цурица. „Чујеш!“ рече он, поврнув се. „Боље би ти било да ме убијеш, но да ме просочиш дома, знаш!
Елвира, која бјеше дотрчала за братом, стигне у тај час те видјев покрет братов и чувши те ријечи, врисну а одиже руке пут грофа, као молећи га за милост.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мора да буде моје и ако није моје. Само ми кажи... Да не мислим више шапуће. — Убиј ме, злотворе! — врисну она стојећи усправно, без покрета, посађена на месечини. — Не можеш да ми подвалиш. Симка зарида.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Треће је било слично лицу њенога брата. Четврто је било њено рођено. Од запрепашћења, од чуда, девојчица врисну, а једно од оних малених бића стави прст на уста. — Пст! Татага спава! — Па шта ако спава? — заинати се девојчица.
— Такве девојчице нема у нашој улици! — рече на крају. — Погледај јој мало боље нос и очи! — Јој! — врисну девојчица и шаком затисну уста. — Погодила си, значи? То је Татага, али из времена кад је била толика као ми!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Па се млађан за њом стисну, Дохвати је саде; „Јао мене!“ она врисну, Па под липу паде. О да чудна ваљушкања По зеленој трави! О да чудна љуљушкања, Да т' подиђу мрави!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда пажљиво, јако пажљиво погледа у понор који је ћутао. Па се брзо прену, и као да виче у помоћ врисну: — Драга! драга! драга!
сам мало затим упалио свећу, ја јекнух тако болно, ја устукнух тако запрепашћен, да жена која је стајала преда мном врисну, па ме прихвати да се не срушим.
Уђем ја унутра и сав срећан хоћу да је загрлим. А кад она врисну и побеже од мене као, далеко било, од леша. После се ипак поврати, чуди се шта то може бити с кључем и тражи да га
Онда ова прозвата имена стадоше редом одговарати и то нека за, а нека против и св. Петар, кад то чу, умало не врисну од радости, јер му сад беше као дан јасно да то нико други не може бити до Срби, јер их ево затече на њиховом
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју
— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете.
Станка врисну и дохвати Ђурицу за руку. — Не, ако Бога знаш! — викну она. Ђурица је оштро погледа, али, прочитавши у њену лицу
Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Док њено дете искрај огња изненадно и избезумљено не врисну — Турчин!.. Не дај, дадо!.. Турчин!.. На детињу вриску Богдана се плаховито прену и спази надно куће, недалеко од
Краков, Станислав - КРИЛА
Поседали су по улицама. Рука са корбачем описа љутити покрет. Уплашени вранац скочи. Камење врисну под копитама. – Лудорије. Растурили се! Хоћемо ли и у смрт ићи поравњати? Лако је њему са коња причати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
и Бог, и људи... — Онда покуша да ме уједе за руку. — Али ја хоћу живота, сласти, сласти! — хистерично врисну и затресе главом. Дисала је брзо. Гледала ме је избезумљено, уцакљеног ока.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Моле и заклињу, помоћи траже од Ђорђа и мајке. Онда и Марица, руке небесима ширећи, врисну: „Оде ах, оде, и сад ће се невине ваљати жертве, Љутих кад вукова севати очи са мачима почну.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Неко ми и звоно скинô с авлискије' врата! — врисну, упути се, дрхћући, вратима и стаде снажно теглити за дебео конопац, који ми нисмо ни опазили кад смо ушли.
Кикоћу, говоре и уговарају како ће ме и кад ће ме са свијета смакнути. О, небо вас убило! — врисну, и сав се од љутине затресе, јер се толико занио у говору да му се чинило да сад гледа пред собом Ђурђију и Џибукарду
Окренуше Турци на Вилусе! Увано ће у доњем Первану пасти на конак!“ — За мном, браћо! Врисну' ја кô... — Не, Симеуне по Богу брате! Превали котô ако за Бога јединог знаш!
“ „У који мислиш суд?“ „Па ја млим, жено, у окружни, јер је штета велика.“ „Ето, Бог те не убио!“ — врисну она, кô да је нешто уједе за срце. „Увијек се 'валиш: ја ово, ја оно; паметан сам, учеван сам, знам закон!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Девојчица на то хистерично врисну, и баци оцу у очи, љуто и дрско, питање: Ко те је научио да тучеш дете, рођено дете, а никада ниси ни кера ударио!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И најзад, да ми је судбина доделила у животу само то да жене, кад ме спазе, врисну и задижу сукње, то би се још и дало трпети, али изгледа да је судбина искористила само ону другу особину ове
— Јух! — врисну и иначе врло осетљива стрина и заклати се да падне у несвест. На њен крик дотрча из друге собе мајка и стрина јој се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Хајде, понесите га! — нареди командант. Војници подигоше дете. Оно врисну, управи руке ка својој мајци и викну: — Мамице моја... Измучена и препланула лица старих ратника се згрчише.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' је женска страна страшивица, страшивица свака од пашчади, баци комат у зелену траву, љуто врисну, далеко се чује, жута хрта за уши подбила, те се с њиме коље низ планину, а Турчину очи испадоше, колико му нешто жао
устрели војводу Кајицу на зло место, баш под сису леву, токе разби, срце му расече; земљи паде војвода Кајица, врисну јунак као соко сиви: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, уби мене Маџар изненада, брез јуначког мога огледања, моје сабље и
Кад Кумрија открила бешику, она врисну како љута гуја. Њу ми пита госпа бановица: „Што је, Кумро? ујела те гуја!“ „Није.
На зло га је место ударио, на зло место, у срце јуначко. Врисну Ненад како соко сиви, вриштећи се по коњу повија: „Јô јуначе из горе зелене! Жива тебе, брате, бог убио!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
шта с тиме Али мравуљак одлучно рече ИЗВИНИТЕ МЕ ХОЋУ ИМЕ Наденуше му неко именце Нит запеваше нит се напише Ал врисну опет мравље детенце ДАНАШЊИ ДАТУМ ДА СЕ ЗАПИШЕ Љутну се на то главна мравчина ЖЕЛИШ ЛИ МАЛИ ДА ТЕ СМЛАВИМ Мравче
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
враћала из школе и управ кад су пролазили покрај густа љескова жбуна обавијена дивљом лозом, једна од њих преплашено врисну: — Јао, ноге! Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту.