Употреба речи вриснуо у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Је ли? Па ће сунце... — Љубљена моја! А на пољу небо је тихо плакало и кад кад вриснуо би ветар, те се дрвеће тужно и аветно повијало тамо-амо. Три недеље после тога умрла је Наташа. ВИИИ.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица ослушну... Шта се то чуло?... Врисак... Али откуд, од чега ?... Неко је вриснуо, уплашио се... Или је то она вриснула ?... Да ли је то био њен глас?...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

мене свуда Бити месечине под којом се жуди, И младих срдаца што стварају чуда, И жена што воле, и вољених људи, Вриснуо бих, драга, рикнуо бих тада Као бик погођен зрном посред чела Што у напорима узалудним пада Док из њега бије крв црна

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ни он ни она нису видели њега на вратима. Ђорђе је вриснуо, али се његов глас није чуо. Притиснуо је очи длановима, да не гледа њене шиљате кукове, и прућио се на камени

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Муњевито звирнем ка вратима и замало нисам вриснуо. — Је л' она? — Она... Брзо зажмурим, намрштим се, као спавам у највећем јеку; али ми се тело тресло као пред јуриш.

Шта ћеш после, јадни, јадни мој Бане, шта ћеш после?“ Он је већ вриснуо, превија се као црвић, очајно пружа ручице према мени док се ја измичем, преклиње ме, моли: „Татице, татице, татице,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Најеживши се, при помисли: како би вриснуо ма ко да их види кад буду заједно заспали овде, он осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности