Употреба речи вриснуше у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

су чучале крај једног жбуна, уплашивши се од његовог изненадног ударања и млатарања, или од неке месечине, шта ли, вриснуше и почеше да беже низбрдо.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Чича Пера позелени, задрхта сав к’о да га је ухватила тролетница, скочи и подиже обе руке у вис. Деда вриснуше и разбегоше се куд које, и он, као да се одједном трже, спусти руке па само узвикну: — Бог и свети Илија громовник

Спасоје се простре на земљу као покошен, задрхта једном ногом и беше мртав. Жене вриснуше, дотрчаше људи из других њива и дохватише чича Перу, који стајаше са издигнутом и прслом палицом над мртвим Спасојем,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Дебату је отпочео мој отац изјавом: — Ја ћу њега у ковачке шегрте, па кад превије леђа, смириће се! На ту изјаву вриснуше све три парке и одмах изнеше свака своје мишљење: — Ја мислим, најбоље је да иде у официре, — изјавила је Клота.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности