Употреба речи вријес у књижевним делима


Ћипико, Иво - Приповетке

Али момче што се с врха журијаше спази га и упита за козу. Вели: — Истргла вријес, па негдје побјеже, бојим се штете! Јеси ли је видио? — Нијесам! — једва изусти Дангуба.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

душица, бакина душица, материна душа, материнка, душа, душица, паприца, попонац, тамјаника, писмена трава, труп, вријес (Шулек; Софрић, 156; ЗНЖОЈС, 14, 73). Име је заједничко словенско. Према једној скаски из околине Крушевца, м. д.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности