Употреба речи вријећи у књижевним делима


Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Лисица рече: — Ја ћу класје купити. Пожеше и снопље повезаше. Сад се сташе договарати како ће вријећи. Свиња рече: — Ја ћу гумно начинити. Међед рече: — Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.

Свиња рече: — Ја ћу гумно начинити. Међед рече: — Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи. Свиња рече: — Ја ћу претресати, и раставићу сламу од шенице.

— А да хоћемо ли у уторник? — Јок, попе! — одговори кочобаша — Зашто — ја мислим вријећи шеницу, тако сам уговорио и капарао људе и коње. — А да хоћемо ли у сриједу? — Какву сриједу? — завиче субаша.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Свиња рече: | „Ја ћу гувно начинити.“ Међед рече: „Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.“ Свиња рече: „Ја ћу претресати, и раставићу сламу од пшенице.

” Лисица рече: „Ја ћу класје купити.” Пожеше и снопље повезаше. Сад се сташе договарати како ће вријећи. Свиња рече: „Ја ћу гумно начинити.” Међед рече: „Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.

Свиња рече: „Ја ћу гумно начинити.” Међед рече: „Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.” Свиња рече: „Ја ћу претресати, и раставићу сламу од шенице.” Лисица рече: „Ја ћу својим репом трнити пљеву са шенице.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности