Употреба речи врли у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

и језгровито, док банално стиховање: За стручњаке код нас гуди Изузетна конјунктура, Највише се траже људи Врли зналци процедура не трпе ни текући облици хумористичке поезије.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Да гледимо да и друга села попале, бар ће после лепша бити. ЖУТИЛОВ: Пре тога била је битка на Томашевцима, гди и је врли Книћанин страшно потукао. Но битка алибунарска пореметила је српску храброст.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Је л' сретнији когод од менека?“ Тако збори детић овај врли, Па довати са земље јерове, Па и љуби, па и сретан грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји соколови,

висо, Ка мени амо како сјајеш лепо, Мене(к)а око младо није слепо, Но везана ми стоји лака мисô; Тебика стиже ока врли пламен, А прекована мисô је о камен, О камен сињи тужна, бедна, гладна, А рана јој је земљичица ладна, О, земља

23. И тад смисли детић врли Да се чега бољег маши, Кад млађано што огрли, Да се нема шта да плаши, Те улице све прокаса, На ту Лизу док

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Еј, поносити, врли брале мој! обиђи ти и мало лошиј' бој! Јер чекајући таког дечка ти, сва пасма ће Ти глађу скапати: толико добар јунак,

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Гласниче врли благосних вести, снеси нам с Бола, јер нам се снива, последњу румен утрина, њива. Доњега хора антифон груне,

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1 По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

захваљује премилостивом Творцу, који милошћу својом отклони велику беду од нашег народа и даде оздрављења теби, врли наш државниче, да нам дуго поживиш на срећу народа и понос земље! — заврши говорник, а хиљадама грла узвикну: — Живео!

Министар председник иступи један корак још напред и отпоче: — Врли странче, твој долазак у нашу земљу историја ће забележити златним словима, јер тај знаменити долазак чини епоху у

И баш сад, када падосмо на тако срећну мисао, као да се и Бог смилова на нас, те нам посла тебе, мудри и врли странче, да нас поведеш и спасеш беде. Ми те у име свих становника молимо да нам будеш вођ, па куд год ти, ми за тобом.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

С Богом, тиче милопојно! С Богом, гòнџе узорито! С Богом, српски врли сине, С Вогом, Мито! Ја мнидијах: ти ћеш мени Оно крајње „С Богом“ рећи, Ал’ ти, бржи, брзо сврши, Остави нас

И ја тебе, врли сине, Кад бих сада у пôноћи По имену твоме викнô... Да те викнем, врли тићу, Да те викнем: Петровићу!

И ја тебе, врли сине, Кад бих сада у пôноћи По имену твоме викнô... Да те викнем, врли тићу, Да те викнем: Петровићу!

»Јавор« 1888. ЗАШТО ЈЕ ДАНИЧИЋ ПРОМЕНИО ПРЕЗИМЕ? Зашт’ је Ђуро, врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на се ново име, Даничићем назвао се?

А „Данице“ нашег Вука, Оне књиге тако мале, Зар те нису нове стазе, Нове путе обасјале? Па де, зашт’ је врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на се ново име, Даничићем назвао се? Даница је била нека (Припомози, машто моја!

Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана српског стабла Тесли тепа, Теслу грли. Београд је данас срећан, Рукујућ’ се српском диком, И

Нас облећу твоје душе Зраци богодани Кад смо братски загрљени И на правом путу Врли и ваљани. Ти нам шириш крила нади, Оче Срба млади’! Ко те не би диком звао, Славу ти одавô!

глађу паћеним Ој, кнегињо Стано, целог Српства дико, Ој, кнегињо Стано, црногорска храно, Ти анђелски створе, врли добротворе, Ти га умеш дати — поклон обилати!

Ох, жалосне коби! Ох, удеса љута — Кад се врли клоне Худима са пута. 1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца милоснога, Бог њој

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Загледај, на његовим старим грудима зацело ћеш наћи не један ожиљак од рана у боју добивених. Али Москов је победио. Врли кавкаски горштаци, после дуге и јуначке борбе, подлегли су.

Између осталих с наше стране ту погине од черкеских ножева и мој добар познаник и врли друг руски потпоручник Штробиндер, с којим сам неко време заједно служио као четник у Протопоповљевом добровољачком

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Један пас лежао је поред извора и дахтао. А у суседном дворишту врли су жито. Одатле су допирали повици и чуо се шушањ сламе испод коњских копита. — Е-е-е-еј, нане!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Невиност често под неправдом страда, Врли се газе, злост и порок влада. — Тако нас живот сваког поји редом Бедом и једом.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Каже да сам се зарекао да ћу седам ноћи преспавати у отвореном гробу пуном трња. Неколико меропаха, који су данас врли манастирску пшеницу, упиташе ме да ли је то тачно. Одговорио сам да јесте.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1. По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе. 2.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ „Оно јунак бијаше Секула сестричићу, јунак један врли, брке имал до рамена, копјем Турке прометивал“. „А он јунак гдо бише младо момче голом сабљом на дуратом једном, прик'

вренгија вретено дрва шимширова — вретено од шимширова дрвета вриме — време врли — напрасит, страшан врћи — метнути, бацити врх (другога) — поврх, преко (другога) Врхбосна — крај око извора реке

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДОБРА ЛОЗА Сву лепоту изгуби — врли корен оста му честит, с родом наспоран! Свирајка му се здрузга, — али мајсторија свирању у њему оста!

зглед, Телеснога стаса зглавке, те кажите, Који је био који јунак, војак, војвода ли, Просјак, ил' му на гласу кмет, И врли бољарин богат?

З. Храм у Илирику Један човек онде именом Леонтије бијаше славан на гласу врли христјанин. Разболе се тешко до смрти, да се већ није више уздао томе да устане с постеље или да оздрави и сви га већ

У великој тафри помпашни на гласу људи особити били су врли витезови на боју, те сотога су прозвати врли и славни туштени народ.

У великој тафри помпашни на гласу људи особити били су врли витезови на боју, те сотога су прозвати врли и славни туштени народ. Нити има на свету више кога рода, колико тај славенски без числа многи народ штокуд расејао се.

И осташе мања господа, јерно по кнезу Лазару и земљу већ своју с градови погубише. И тај отац Максимов Стефан врли на гласу витез бијаше освестан, мудар и јуначан ешкиле, фришко се окрета прави војиник, тако да му не бијаше пара међу

Остао одрпат и пуки сиромах. Данас здрав, читав, весео, фришак, разговоран и поштен, чувен и виђен, млад и зелен, врли јунак левента и кицош, ал' сутрадан, умало ли потом, худ, невољан, болестљив, сакат, тром, брижљив, тужљив, укоран,

ја видети мога брата Ћесарија хубава, красна и лепа, светлога, онаква какав ми си се много пут на сну указивао бртски, врли љубимче!« ПАКАО САМОЋЕ Опет у мртвило вечито пасти!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности