Употреба речи врло у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто обично, јер он сам врло ретко је пушио, и то или у највећој бризи или безбризи, а, друго, није радо гледао да ја пушим.

А кад са прозора једно бледо, врло бледо лице молећим гласом повика: — Људи, помагајте! — онда не беше више премишљања. Одважни синови јурнуше у опасност.

Тако је Јагодина изгледала за време поплаве. То је врло кратак нацрт, неколико тренутака; а и то можда не бих споменуо да ми не беше нужно ради познанства са сиротом

“ „Лако, џанум, врло лако!... Ето, сад скоро ће доћи Ивањдан, после тога Петров-дан... Ти дођи, џанум, кћери у госте, па, наравно, и у

У левој руци носило је капу, а у десној парче сира, у чисту белу хартијицу завијено — хартија беше бела, а сир врло фино расечен изгледаше отприлике као коверта од какве депеше; — метну сир, скоро с неким решпектом, на сточе, поклони

А и шта ћу ја с мртвима?... Не бих вас ни данас потезао кад не бих знао да је врло лако могућно да је, уместо вас, закопана само сенка ваша, а да сте ви обукли само друкчије рухо, па вребате прилику да

Није он никога имао, до јединицу кћер. С њоме је све кућевне и пољске послове вршио. Врло је ретко узимао надничара, и опет су му њиве биле свакада на време урађене и окопане, виноград, орезан и опрашен, а

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

И ко самом себи угађа и служи, луда сасвим има гооподара.| 3 Лав и лисица Лав дуго живећи, оматори и врло остари, и не могаше нити брзином ни спагом својом, као у младо доба, другу животињу надјачавајући прождирати.

Наравоученије Свак ће себи врло ласно у овој басни науку наћи. Људи пакосни и неправедни што не могу с силом и снагом, то с хитростију, лукавством и с

Зато ове басне бик врло се паметно влада. Зове га лав на част: иде да види, јер га се не боји. Не види то на што је зват: — неће више ништа да

Плутарх имао је прекрасну браду (право ваља казати, има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се за саму велику браду издају за то што нису.

ствари чине нам се страшне јер их не познајемо, које потом чрез опхожденије и познанство весма нам обичне бивају. Врло је зао обичај плашити децу измалена, тако да потом у довољном возрасту боје се свашта и уклањају се од страних људи.

О| туђој муки умети живиш, то је врло ласно, нити изискује много памети и науке. Кажу Филипу, македонском цару, да се находи један човек који једе за

Ја сам се дакле у добри час родио, а не ти!” Наравоученије Врло разумно и справедљиво говори славни латински стихотворац Виргилиј: „О фортунатос нимиум суа си бона норинт агрицолас!

„Моје је појање људма у ноћи врло мило, — одговори петао — „јер по њему познају које је доба ноћи, и ком је потреба — устаје, а коме није, он спава

„Ја сам томе врло пад, дражајшаја лисице”, — одговори петао — „но уђидер у шупљину и пробуди вратара мога.” Уђе ова.

љубити и у другима разум и богољубна дела, њима желиш уподобити се, за тим чезнути и настојати, то можемо, и то нам врло и помаже за управити на добро стопе наше. Совјетује нас басна да се за свако наше нужно дело за времена спремамо.

и ови наш зец, често и љуто варамо сравњивајући и сприуподобљавајући себе онима и у онаковим вештма од којих смо ми врло далеко.

Почне медвед молити Циганина не би ли му како могао начинити рогове, говорећи да би му врло лепо стајали, навластито кад се дигне те игра на две ноге.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Цела моја прошлост била је бурна и врло променљива, али без икаквог стрâ осврћем се ја на њу, и са задовољством и унутрашњом наградом пролазим у мислима све

Истина поред границе, од Земуна до Митровице, врло је много спремне војске лежало; али то је све бадава, нема је на овој страни.

Сутрадан одем са Арсом на један доксат, одакле смо гледали врло много свакојаки’ официра у манастирској порти. И ја се зачудим — прича ми мој отац — кад ме Арса запита: ,Видиш ли,

ја ћутећи тако мислио сам: ,Мој господин Мијушко, наопако ти било, ти си међер нас преварио те смо као тићи без перја врло рано излетили из гњизда на лапавицу.’ И ја се тек сада уверим о ономе, о чем сам често сумњао, тј.

Хајде да вам најпре кажем како сам књигу учио. Отац ме даде јошт врло малена да код попа Станоја, нашег пароха, који је близу наше куће седио, учим.

Ја код попа Станоја изучим тај врлетни буквар, и почнем часловац, и у месецослову научим свеце казивати, а то ми је врло лако било из они̓ стари̓ календара, јер који је крст пола окружен црвеном бојом, оно је мали светац, и од подне може

Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше шесторо деце приватно у својој кући. Како дођем, посади ме с њима за астал и запита ме брат

Онда биле су у Срему врло ретке школе и српске науке, а и сам после видно сам млоге старе свештенике, који су се с науком мало од наши̓

— Како су ми после казивали отац и мати, ја сам се запопио у половини моје шеснаесте године. Заиста морао сам врло млад бити, јер кад су ме хтели попити, врло сам се био уплашио, а особито кад су ме за врат у̓ватили и олтару повели,

Заиста морао сам врло млад бити, јер кад су ме хтели попити, врло сам се био уплашио, а особито кад су ме за врат у̓ватили и олтару повели, јер онај један ђакон што ме је водио рече ми

„Сине, — рекне ми он кад сам први пут у моју нурију полазио, — ти си јошт млад и не знаш какав је свет, ти си врло млад и нигде готово нећеш бити у друштву твоји̓ парњака у годинама, него ћеш све долазити међу старије људе.

Сад се мени врло необично учини како народ у цркви стоји измешато, нит се зна који је старији ко ли је млађи, нит се зна, где стоји

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

келнерају: чаше, полићи, чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.

Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку. Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога. Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.

Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину... Одатле се крену капетан обилазити остала села.

— Хм, хм! — учини Милун и мало се замисли. Видело се да га је нешто веома заинтересовао Среја. Звао је и он сам врло добро какав је Среја — је ли вредан и поштен или није; али тек опет је распиткивао.

Откако је почео трговати, одонда је постао врло велики интережџија; неће ти он пропустити, ама пи најмању прилику где се може што ућарити.

« Страхиња је био од млађих људи и врло поштен и правичан; страшно је мрзио каишаре и сеоске трговце, дућанџије, и зеленаше.

А умео је тако вешто салетити човека да га се не можеш отрести. Сваки дан купи он ма шта, наравно, врло јефтино, а кантар му је већ тако згодно ујдурисан да свакад одмери како хоће ћир Трпко; ако хоће оку — оку, две — две,

Сам момак дочекује и услужује госте. Дођоше у механу Тиосав и Витомир, нешто врло разговорљиви и весели. Седоше за један сто, наручише полић ракије и запалише луле, а све се згледају и осмешкују један

То вам је један окретан, разборит, досетљив и врло дружеван човек. Према поштенима поштен је, а, богме, непоштенима врло је вешт да удари добру подвалу.

То вам је један окретан, разборит, досетљив и врло дружеван човек. Према поштенима поштен је, а, богме, непоштенима врло је вешт да удари добру подвалу. Остало су вам други гости.

Однео Пупавцу и показао му да види како се »у Пешти фино израђује« накит. Пупавац само рече: »Врло фино!« и упита адвоката шта кошта? — »25 дуката« одговори му он. »А што баш 25?

Дошло је већ крајње време. Пупавцу остало врло мало пара у кеси. Све оде на поклоне и потроши се седећи толико бадава. Баш није најпријатније.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.

; али то је било врло ретко. Године прођу док се псовка чује... Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице. Сви се одмах дигну на ноге

Људи осташе хладни према њему. Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатао дирнуло људе. То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.

Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ. Мрзило га потрчати и укаљати се. Да му је откуд да падне с неба у уста.

сви!... — Пођи са мном — рече Крушка. И врати се назад. Маринко је ишао за њим. Турчин је био врло љут. Криво му што га тако брзо прозреше.

И пун задовољства оде низ дубраву... 4. У КОЛУ Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба. Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...

Напреже мисао да га сети где је... Ово је шума, а откуд он у шуми?... Полако, врло полако поче му долазити свест... Он це цећаше... и сети се свега што је било, сети се и онора што је урадио...

9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали... И самом Ивану беше врло тешко. Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... Дођоше кући. Алекса је ишао напред.

Али каквим мукама?... Он није знао... Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... — Да ми је да осети!...

А и њој није било боље. Чула је све што је данас било... Прође неколико тренутака у ћутању... Обома беше врло тешко. Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: – И то?... – Ја, ето. — И то ти он учини? – Он.

Он је био... воденичар. Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу. Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори...

већ беше на другој страни... Хајдуци зинуше од чуда. Да нису видели својим очима, не би веровали. Пањ је био врло висок. — Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

властелин с Посата, Доцтор ін утроqуе и ђак Саламанке, С чипкастом кô пена јаком око врата, Отменог морала, ћуди врло танке. Познат је философ, љубавник над свима, И песник, кад треба.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Хтео би да мати спава, само да он може без бриге банчити. Пекло је то и њега, види се то. Пио је врло мало, и то само вино. Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице. Ни за каву није богзна како марио...

Вуче ли каку теретницу, итд., — на што му и момци и агент, са урођеним господством страних држављана, врло укратко и осорно одговараше.

Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо. Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну

Међер си ти неки мудрац! Па ваљда не седе свиње у механи? Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је то Благоје какав чангризало — боже сахрани!

Пристао би он сада и да се бије, и да га бију — само да му прође време. Није он, иначе, био баш ни врло разговоран човек, и вечерашње његово управо нападање на свакога кога сретне беше само очајнички покушај да разагна

Поп је говорио врло често бесједе у цркви. Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе. Црква је служила сваки дан, а недјељом је

Све ми се чини проговориће нешто, и час прије гледам да загребем напоље. Учитељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек. Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош.

Ту њене очице поново потражише слику Лазареву. — Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика. — Узми ту књигу па читај код куће! — На поклон? — рече Мара изненађена. — На поклон!

месец па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу. Боже мој! Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавито ти сам?

мрзи да што почиње кад смо сви заједно, а да, опет, окрене руски у друштву где нико ван нас два не разуме — знаш да је врло "генант"4 Наш „Дон Карлос” је непрестано она ужасна противречност имену које смо му дали.

Мени се учини као да сам јој ставио некако питање на које није одговорила, и као да ми је врло стало до њеног одговора. Оваки случајеви мене само драже.

Тог вечера после вечере играли смо даме. Она је играла врло добро. Доби прву партију и погледа ме оштро, ја сам разумео да то значи: зашто ви не играте озбиљно?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— О, бог ти помогао! — одахну поп Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати. Па тако и урадише. И поп Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!

Живели су они врло лепо, као што, напослетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима.

Живели су, као што рекох, врло лепо. Кад поп Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље поп-Ћири од заклатог

неку стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе понеки тестераш.

фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе понеки тестераш.

тамо где само господа и Жиде свраћају, а од ових из села одлази тамо само господин попа, и један и други, али врло, врло ретко; даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин

тамо где само господа и Жиде свраћају, а од ових из села одлази тамо само господин попа, и један и други, али врло, врло ретко; даље: господин нотарош, апотекар, хирург, господин-нотарошев писар, али овај само оних дана кад господин

Пред ту су, дакле, кафану стала кола и кочијаш скин’о два сандука; један већи а други мањи, оба врло смешна изгледа, а видело се по њима да су оба много путовала и штрапацирала, многе газде досад променила, и да им

је певницу држао стари учитељ с ким се Аркадија натпéвао и наравно да га је увек нàтпевао, јер стари учитељ је некада врло лепо певао, али сад му много смета старост.

Жењен — но ја, још и којекако; али самац — бога ми, врло тешко! — О, молим, молим! Свугде је добро — рече Пера, а чисто се стресе кад се сети свога господства и благовања у

Пред кућом ред багрења и два велика јалова дуда, а испод дудова је клупа, а на клупи испод оног дивног хлада, врло згодног за претресање и оговарање свега и свачега, седеле су радо и често обе попадије. Стигли су већ пред кућу.

Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао, ипак је пропадао међу комшијском децом као какав невешт педагог. Врло су га често секирала деца из комшилука кад изађе на сокак, тако да се обично морала и сама госпоја Сида умешати и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Од имања материног све се више и више ронило. Љуба је у свом месту врло добро живео. Сви су га држали да је „хирош”.

Сад се међу њима развије говор, најпре о обичним кућним стварима, па онда о женидби. Љуба је био са госпом врло добро познат. Ова је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати. Видео је Љуба на светковини у К.

— Што се штафирунга тиче, с тим сам задовољан, ал' осам стотина је врло мало за трговца. Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал кад није тако, а оно бар хиљаду форнити

Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу. Ту је само погодба главна ствар. Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе. — Дакле, допада вам се моја Сока? — Врло. — Шта судите сад?

Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе. — Дакле, допада вам се моја Сока? — Врло. — Шта судите сад? — Ја ништа друго не судим нег' да узмем фрајлаСоку, само ако она хоће, и — ако се погодимо.

Баш је добро дошао. Пита га Редић: — Познајеш ли, брате, неког Љубу Чекмеџијића из О.? — Врло добро. — Шта судиш о њему? — О њему много се може судити. Чега ради питаш? Ваљда због трговине? — Не, због женидбе.

Ја сам о вама распитао. Младости погрешке нећу у рачун да узмем, но само имање. Ја ваше стање врло добро познајем. Ако ви из ваше велике куће кирајџије истерате, и сами се у њу уселите; даље, ако ваш на кући

— О, драго ми је особито! Ово је моја другарица. Изволите сести. Седну обојица, Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.

Љуба као да се помамио тако курове прави фрајла-Милеви. Милева све успија. — Видите, фрајла-Милева, ја се с вама врло радо забављам. — То ми је мило, а шта је томе узрок? — Све што год је на вама.

Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити. — Добро јутро, фрајлице! Како сте спавали? — Врло добро. — Види се, кад сте тако доцкан устали. — Знате, читала сам много ноћас. — А шта то читате, фрајлице?

— А шта то читате, фрајлице? — Читала сам од Дима „Драј Мускетире“. — Шта су то ти мушкетари? — О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман! — А ви само немачке књиге читате, а српске? — Српске?

— Читала сам од Дима „Драј Мускетире“. — Шта су то ти мушкетари? — О, то је врло лепа немецка књига, један врло леп роман! — А ви само немачке књиге читате, а српске? — Српске? Ах, нисам још ниједну прочитала! — Како то?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Што се тиче Христића можда он има права да буде кукавица, само је и то врло бедно и ниско. Има ту ваздан ствари за и против и ѕумма ѕуммарум остаје оно да ниједно тврђење није сигурније ни

Па се сместа окрете и упути својим војницима. — Капетане, ја не бих хтео да се ви лудачки излажете... будите врло опрезни Али официр то и не чу и мало после, пошто одабра војнике, изгуби се у јаругама...

јер у писму, после кога се одмах кренуо овамо, јасно је било наговештено: да је болест Наташина врло озбиљна и опасна, а и њена молба, да се, по могућству, крене чим писмо прими.

посећивали и носили разне понуде Алексију Јуришићу, пре његове смрти у лудници причали су: да је био веома миран, врло благ и кротак. Имао је, кажу, само једну, чудну и сталну, особину.

Африка

Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни. Варош европска, мање лепа од Казабланке. Прашина.

Све је у белим испарењима. Јасно се виде тела риба, које лете испред брода. Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно.

Она је иначе врло образована, тиха фина дама, доктор је медицине и њен је муж многе своје године посветио црнима. Сви који се умешају у

Дерани су мишићни, дугих леђа, уских бедара, правих и јаких ногу. Врло лепих ликова. Не скачу као ми право у воду, но, извивши се некако док су у ваздуху, у страну, као риба која би се

Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.

живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.

сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом женом по европским појмовима врло рђаво поступао, само што сам у свој „бели“ брак уносио потпуно менталитет црначког брака.

Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.

Како су црни у ствари врло лагани у остваривању својих чулних уживања, која су онда виолентна, а како је ова игра пут ка остваривању, играчи,

Они не прекидају своју тужну, ритмичну песму чији се мотиви непрестано понављају. Крај сваке строфе је врло занимљив; састоји се из једног допева који је, види се, без речи, и који има само да дâ поенту музичкој мелодији.

Друга има пластичне татуаже, искежена је, свршава се у повијене рогове. После врло дугог наговарања пристају да ми их уступе, али траже за њих двеста и педесет франака.

као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са својим носачем; распитивао се за његову породицу, дао му врло велики бакшиш, само да би био ту. И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

(Седне.) ЈАЊА (узме и сам столицу и тако седне да је заклонио Јуцу од нотароша). МИШИЋ: Кир Јања, ви имате врло красну госпоју. ЈАЊА: За мене красно, за другога ружно. (Прети Јуци.) МИШИЋ: Е, наравно да је она за вас.

Оћете ли и ви за фрајлицу узети који лос? ЈАЊА: Лос је три цванцики? МИШИЋ: Јест. ЈАЊА: О, скупо, врло скупо, много новац! МИШИЋ: Та ви можете и онако усрећити вашу господични. Но ја се задржавам, а морам јошт даље ићи.

Видиш, кад се с ким разговараш, треба управо да му у очи гледиш; говори не врло брзо, но непресјечно, тако да онај кој се с тобом разговара не може реда добити.

КАТИЦА: Мамице, ово није врло тешко! ЈУЦА: Кад би тешко било, откуд би толике девојке научиле? Кад се смејеш, тако намештај усне да ти се увек зуби

Него, како се случајно код вас догодило, ви сте врло срећан човек. ЈАЊА: Пи, пи, пи! Право кажи греческо мудрост: „Ди — ј нестрећу, ту — ј и стрећу.

ЈАЊА: (Тој шпекулација.) Господин нотариус, имате воља да идите у вашу кућу? МИШИЋ: Ја се врло радо са вашом госпојом и господичном разговарам, зато ћете ми допустити да се јошт мало позабавим.

ЈУЦА Тако ме, видите, по цео дан чангриза и једе. КАТИЦА: О, он је врло добар човек, верујте! ПОЗОРИЈЕ 5. БИВШИ, ЈАЊА ЈАЊА (врати се): Катицо, и ти, душо Јуцо, идите мало у ваша соба,

МИШИЋ: Ви ћете са мном ићи, а они за нама. ЈАЊА: Ама ја нисум нигда био у магистрат. МИШИЋ: Верујем, и врло ми је жао да се тако догодило.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гарсули је, међутим, почео да говори и тумачио је свој долазак у Темишвар, као догађај врло важан. Вели, о томе зна и царица.

Гледао га је зачуђено. Иако дугих стопа, и ногу, тај човек је стајао пред њим, ипак, врло лако, отмено, и, кад је Гарсули пришао, Павел је брк свој погладио. „Прави лепотан“, помисли Гарсули.

Ја сам био балавац тада, али се ето сећам свега тога. А ето сад Вас гледам, већ као врло старог старца. И све то није имало никаква смисла, сем овог Сунца. Све прође а то Сунце сија. Како нас лепо грије.

Утврђења, која су опасивала варош, у облику звезда, била су, ујутру, у вароши, мрачна, али је Сунце врло рано осветлило торњеве цркава.

Она устаде прва и указа се висока и витка, врло лепих, дугих, ногу, а врло танка у пасу. Извукла је велики, бакрени суд, испод постеље и скиде кошуљу, да се пере.

Она устаде прва и указа се висока и витка, врло лепих, дугих, ногу, а врло танка у пасу. Извукла је велики, бакрени суд, испод постеље и скиде кошуљу, да се пере.

– Купио ми Ђура!“ Међутим, та девојка – кад је била сама, без Варваре – појавила би се, врло примамљивог стаса, лепих покрета, а нарочито лепих, тамних, очију, на којима је тама имала боју дима и облака.

Као што су често сирочад, и сиромашне рођаке, у богаташкој кући, и она је била неспретна, уплашена и врло послушна. Удавала се према сенаторској вољи и није јој ни на памет пало да пита, који ће, међу официрима, за њу,

Лице у први мах врло озбиљно, скоро тужно. Усне, врло лепе, узвијене, при првим речима, мало су јој дрхтале. Она се спотаче и то га као

Лице у први мах врло озбиљно, скоро тужно. Усне, врло лепе, узвијене, при првим речима, мало су јој дрхтале. Она се спотаче и то га као развесели и осмехну се.

према њој, као што се мазе сироте рођаке, а та стара девојка, која је била невина, показа све црте једне стидљиве, али врло страсне, младе жене.

Међутим, показа се да она врло лепо говори, тише него што су мислили, а глас јој се показа мек, пријатан. Говорила је монотоно, као да гуче и као да

Теодосије - ЖИТИЈА

Овако или онако, тек — задржа се и не потече. Пошто је самодржац Стефан био у скрби, и то врло великој, сматрајући то за гнев Божји, говораше да се од њих окренуо његов свети отац Симеон, и очекиваше неку казну са

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Човек уопште тежи томе да прецени своје суграђане, нарочито оне из свог родног краја. Има врло вештих проматрача који опазе само неке психичке особине, док неке друге не виде.

Има врло вештих проматрача који опазе само неке психичке особине, док неке друге не виде. Други врло тачно запажају, готово као фотографска плоча, психологију народне масе, али не процене њихову компаративну или

Судови које су дали људи разних генерација о некој народној групи могу да буду врло разнолики, јер су у појединим временима једне или друге особине дошле до интензивног изражаја.

Његове су психичке особине простије и јасније. Оне се могу поузданије ухватити, а нарочито врло експресивне психичке особине етничких група патријархалног режима.

Задатак, дакле, олакшава мање сложена природа предмета. Врло је пространа област коју насељавају Јужни Словени. Она се простире од Целовца и Љубљане до Солуна и од Јадранског мора

У средњем веку су имали знатну књижевност. Још је знатнија дубровачка књижевност од XВИ до XВИИ века. Најзад је врло поучна нова историја свих Јужних Словена у XИX веку, у доба њихова препорођаја и делања.

Словена био вековима под турским јармом; Хрвати и Словенци су још дуже били под владом и утицајем Немачке и Маџарске; Врло дуго и панонски Срби. Под туђом се управом не може успешно учествовати у културном стварању.

Лингвистичке особине су неоспорно врло поучне, нарочито дијалекти. Ми ћемо их често употребљавати да боље истакнемо разлике између појединих етничких група.

Али су оне само један међу толиким другим врло многобројним знацима, који су карактеристика психичког типа неког становништва.

Као што су језици истоветни или врло слични, исто тако и основни обичаји и народна схватања, на које је доцније развиће мање утицало, чине један део

чине један део заједничког наслеђа Јужних Словена, иако ови народи, на Полуострву и ван њега, станују у областима врло разноврсних географских прилика.

прилике и начини етничких асимилација, којима се један народ преображава, били су различни на истоку и на западу. Врло је вероватно, да се заједничке особине свих ових народа нису развиле после њихова настањивања на Полуострву.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

“ ПРВА ГЛАВА Тајанствена кола, још тајанственији џак и врло тајанствено мицање у џаку — Да ли јеџак господин, свиња или разбојник?

Ко је крчмар, а ко чича Тришо, то зна само мачак — Нестанак џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ

— Хајде онда да и ми нешто слично саставимо за мога доброг мачка — рече чича Тришо. — Врло радо, само сам ти ја слаб писменко — одговори крчмар, па однекле донесе огромну мастионицу, бијело гушчје перо и

Ако вам ни ово није довољно за препознавање, онда вам дајемо и овај опис и ознаке: Мачак Тошо у дјетињству био је врло мален, што зна и ћорава квочка која је ишчезла у лањској поплави. Некад је имао бува, а можда их и сад има.

Шапатом зове пољског миша: — Рођаче, попни се овамо да помиришеш. Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво.

за крушку, једно веома тужно и забринуто шарено псето, које им се учтиво представи: — Част ми се представити и од вас врло престрашити: ја сам чича-Бркин Шаров, овчарски пас. Имам пет година службе, седам пута борио сам се с вуком.

Тек сам улетио у њу, а већ ми на другом крају вири глава! Врло забринут, Крушкотрес баци поглед на звјездано небо, али како је мјесец већ био зашао, он се још више препаде.

— Становаћу код свог пријатеља близу старе крушке. Миши се почеше разилазити врло забринути. Миш пророк окрену према старој крушци да се нађе с мачком Тошом, али тамо нађе само пса Шарова.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Све је то врло разумљиво и, верујте, све се то да преболети. АЉОША (врти главом поричући): Њет! ПАВЛЕ: Слушајте ви мене, Аљоша,

Пасош је визиран пре шест недеља, кад сам помишљао ићи на сајам. Та виза још важи. То је добро, то је врло добро! (Враћа пасош у портфељ.) ЉУБОМИР (хоће да пође): Ја ћу вас оставити.

ЉУБОМИР: Зар се и том граном технике бавите? ПАВЛЕ: Да, архитекта, грађевински инжењер... али, мене је одувек врло занимала хидрографија и у слободним часовима бавио сам се њоме.

ПАВЛЕ: Не, не, нека уђе, пустите га! МАРИЈА (повлачи се). XИИИ НОВАКОВИЋ, ПАВЛЕ НОВАКОВИЋ (наилази врло љубазно): Добар дан, био сам на грађевини, па видим нема те. Рекох да ниси што слаб, те дођох...

РИНА: Куда? ПАВЛЕ: У неодређеном правцу. РИНА: На дуже време? ПАВЛЕ: То не знам, али боље рачунати на дуже, на врло дуго време. РИНА (престрављено): Значи ли то....? ПАВЛЕ (полазећи): То значи да ја путујем.

АНА: Не, колико ја знам, ништа. АНТА: Идите, зовите је, реците јој ствар је врло важна, не мора баш сва дугмета закопчати. Идите! АНА (оде).

Дакле, ви сте удајом престали бити девојка? РИНА (увређено): Али, господине, ако је то шала, врло је неукусна, и ја... АНТА: Будите стрпљиви, већ прелазимо на саму ствар. Ви сте се удали, лепо, а шта је затим било?

Ниси ништа чуо? Похитај одмах кући! Молим те! Ниси још ни сео? Немој ни седати, молим те. Похитај, ствар је врло хитна и врло озбиљна; ја ћу излудети очекујући те... Пожури, молим те! (Оставља слушалицу.) Ево га иде!

Похитај одмах кући! Молим те! Ниси још ни сео? Немој ни седати, молим те. Похитај, ствар је врло хитна и врло озбиљна; ја ћу излудети очекујући те... Пожури, молим те! (Оставља слушалицу.) Ево га иде!

(Вади из џепа једну књижицу и прелистава је.) Ово је кривични законик, ја ту књигу увек носим собом као ручну књигу. Врло је корисна, човек се много чему научи из ње. То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.

? XВ ЉУБОМИР ПРОТИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЉУБОМИР (доноси неколико бројева разних новина. Он је блед и врло збуњен): шта је ово; шта је ово, забога?! (Сети се.) Пардон, госпођо! (Прилази Рини и љуби јој руку.

ПАВЛЕ: Ја сам вам врло благодаран на толикој пажњи! СПАСОЈЕ: Давали смо вам четрдесетодневни и годишњи помен. ПАВЛЕ: Врло сам вам захвалан.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

” — помислих, а онда одмахнух руком: један од оних малих мајмуна којима Весна пуни кућу свако божије недељно поподне. Врло важно! Ишао сам улицом и понављао „врло важно”, све док нисам приметио да за мном корача читава гомила дечурлије.

Врло важно! Ишао сам улицом и понављао „врло важно”, све док нисам приметио да за мном корача читава гомила дечурлије.

- Како сте, милостива? - кезили су се мангупи покачени о црквену ограду, а старица, поскакујући као да гази по нечем врло клизавом и несигурном, понављала да је, хвала Богу, сасвим добро.

- Убеђена сам да спава! - рекла је Рашида загрцнувши се. - Мали дечаци спавају врло дуго. - Не Емилијан! Он спава највише један сат.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као ленче, руке дугачке, јаке, види се да од детињства тешко ради.

— Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку. Је л’ тако, Софија? Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића?

Пера, додуше, није био рђав; штавише, имао је врло добро срце, предобро, само не за себе. Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити.

— Седите. Па шта ћете куповати у Кракову? — Платна. — А за продају носимо нешто фина вина. — Баш фина? — Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. — Па ’де је то вино?

Сад Чамча мађарски истумачи што је рекао шљахтец, па тако опет даље тумачи. Шљахтецу је врло жао било што са господаром Софром није могао латински разговарати, но ипак задовољио се по нужди и са тумачењем.

Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију. Путују врло лагано и врло дуго. Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици.

Забележио све станице које на тај друм воде у Галицију. Путују врло лагано и врло дуго. Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици. Путују лагано, и дођу у Кошицу.

По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље. После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље. Но врло је слаб, и с њиме мора се лагано путовати. Дођу до оне чарде. Бирташ га није познао, тако је ослабио.

Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу. Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам.

Плава, висока девојка. Тај касапин, господар Полачек, врло је богат и стари познаник господара Софре. Познају се и поздраве. Наравно да Шамика ту не сме фалити.

— упита фрајла Лујза и насмеши се, а госпођа Матилда грохотом се смеје. — Зашто? Било је врло занимљиво. Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. — Хоће л’ код вас бити још какав бал?

Од детињства добро живе, и доцније се врло пазили; и кад је господар Софра табаклук оставио и постао трговац, нису били противници, но штавише ишли су једно

Црњански, Милош - Сеобе 1

Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које се нису чуле. Дунавом је могао догледати врло далеко, дуж обала, од којих је једна била жута и висока, под небом, а друга разливена у поплавама и травуљинама, у

Исправише се и испрсише. Донесоше им три заставе. Међу њима једну врло велику, царску, надодољену, као и ти кирасири, ешарпама, свиленим подвезима, тракама и кићанкама.

Први га, невешто, ошину по глави. У коси је прут расцепио кожу, али врло кратко, тако да се на челу јави само танки млаз крви. Добошари почеше да лупају.

Два акта имала су сутра да се пишу ђенералу, графу Сербелони. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. То је врло пријатно. Соба је била тапетирана жуто. Осим Катарине Сијенске, на зиду је била и Света Тереза.

Хтела је, просто, да је узме силом. Јер госпожа Дафина, дете читаве једне лађе пуне трговаца и среброљубаца, знала је врло добро о чему се ради. Њој се није журило.

После поновног његовог уласка у војску, поживеше кратко време врло весело, али је затим остави, одлазећи и по други пут.

можда је после оног првог, страшног и обесног, и требао да дође овај који јој се сад учини ако не и драг, али свакако врло умешан да јој се додвори и омили. Решила се да му ништа не пребацује, али да га присили да је узме за жену.

су гране, издалека, једнако се причињавале као раширена крила, са дубоким стрминама под собом, чинило му се све то врло лако и готово да полебди у ваздуху.

Спустивши се у долине, воћњаке и плодне равни Горње Аустрије, пук је ишао врло радо, боље храњен, а нарочито, због журбе, мање вежбан.

Чуо је да од његовог потполковничког чина нема ни говора, да су уопште врло незадовољни њима и да је било речи у Ратном савету чак и о расподели њиховој, у редовне пукове.

Оклопници, који су сви носили перику, примали су их врло хладно, а један од његових официра, капетан Антонович, само је сабљом успео да сачува своје место у једној гостионици,

Мада је, као и остали његови другови, морао да научи да игра и играо врло добро, она га никад није одабрала и он је већином морао да се клања, уз умилне звуке виола, каквој њеној баби, која га

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Чауш „треба да је врло шаљив И смијешан: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколико лисичја, или вучја,

У нашем народу, као и код других, врло је јака жеља да се добију деца, док се спречавање зачећа сматра великим грехом.

Неки истраживачи „народне педагогије“ додирују овај проблем, али га затим врло брзо заобилазе, односно прикривају чињенице да би ублажили ову очигледну противречност.

⁶² Врло је лако чињенички показати да се магијски поступци чији је циљ да жена буде јалова, не врше „само у тим случајавима“ (к

„ништа крити што јој пане на ум да једе“, с обзиром да је „то пожуда дјетиња, па ако она не окуси, могло би дијете врло лахко остати неразвијено“.

⁵ Дете рођено у фебруару, биће превртљиво, верују у Пољицама, а у марту, држе у Босни, биће „дугога вијека, али врло деверли главе“.

⁸⁵ На први поглед, чини се врло чудним како могу родитељи својој малој, тек рођеној деци давати тако грозна, ружна имена.

Пре свега, врло је важно од каквог је материјала колевка саздана. Да би се дете очувало у животу, најбоље је, кажу, да је колевка

¹³² Најзад, као врло распрострањен и ефикасан метод лечења од бабица користи се бајање. Народ верује да је и само изговарање магијске

У нашем народу врло је снажно укорењено веровање да постоје људи који имају зле очи и који могу само снагом свог погледа да нанесу велику

¹⁰ Врба, с обзиром да је „кочоперна и бујна, показала се врло згодном да постане магична шибљика, лебенсруте (шибљика живота)“, пише Чајкановић у свом Речнику српских народних

За мушко дете у годинама бурних телесних и психо-сексуалних промена које означавају пубертет, постоји велики број врло карактеристичних речи које откривају да народ овај период препознаје као кризно прелазно стање.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

»Пумпарице« су се увлачиле у беле вунене чарапе и изгледале су врло смешно. Како да одем у њима на дочек нове 1951. године?

Келнер донесе нови виски с ледом. – То фирма части — рече шеф Терасе. — Данас ће бити пакао... – Врло љубазно од вас.— казао је. — Како ваша фамилија? – О, добро су, добро... — рече шеф Терасе. — Старији ми је у војсци..

— Већ радите? – Трудим се . . . Онда су заћутали. Једанпут, док је био још врло млад, и док је имао обичај да се клати на столици и смеје без разлога, видео је двоје странаца како седе једно покрај

— па су врло брзо дигли руке од ње, чекајући расплет, баш као што се чека хепиенд у неком дуго најављиваном скупом филму, а она се

Вероватно је био гост неког конгреса или симпозијума. Били су то врло фини, учтиви људи. Рус је стојећки пијуцкао вотку, Американац — томато-ђус.

Све неки клинци, уосталом, врло лепи клинци. Врло.« Један је приметио и значајно погледао. Осмехнула му се. Казао је свом другару: – Може да ме има

Све неки клинци, уосталом, врло лепи клинци. Врло.« Један је приметио и значајно погледао. Осмехнула му се. Казао је свом другару: – Може да ме има ако доплати

« »За сељаке асфалт је свугде исти. Али ви осећате врло фине разлике под точковима. Знате где се завршава стари, изанђали, онај што је већ напукао, а где започиње нови комад,

Матавуљ, Симо - УСКОК

За Раком пођоше: Маркиша Стевов, Перо Пурох и Крцун Сердарев, сва три врло млада, иако два прва ожењена, онда се Црногорци жењаху у петнаестој-шеснаестој години.

Па, као да то бјеше врло смијешно, опет се стаде кидати од смијеха. — И још си посјекао француског официра, на Бргату, у шанцу!

— Јест. Оженио се баш онда кад сам ја лежао од ране. Нашли су му врло богату дјевојку. — А ваше је цијело село? — пита Крцун. — Није, али је већи дио. — Је ли колико ваше имање?

— А ко бјеше тај писар? — Бјеше, брате, човјек из свијета, њеки веле из Дубровника, латински поп, кажу врло учеван и поштен и предан владици. Они се познаше и спријатељише кад је владика први пут ишао у Русију... То је било...

Колико је урâ? Јанко погледну на часовник и одговори: — Ура до подне. — А како си спавао, Јанко? — Врло добро! — И види ти се!

Они стадоше на пушкомет. Стијепо и Грубан упутише се к њима, а двојица од онијех пођоше у сусрет. Кад се састадоше, врло мало остадоше, па један од Цуца поче одмјерено корачати, бројећи кораке до двадесет шестога.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Имам ли право? МЛАДОЖЕЊА: Ја се врло радујем да је на мене та коцка пала. Идем одма справљати што треба. ПРОВОДАЏИЈА: Охо! Стани мало, момче!

Девојка остави служавник на астал, пак седне спрам младожење.) ДЕВОЈКА: Лепо време имамо. МЛАДОЖЕЊА: Врло лепо (Почивателна.) Како се унтерхалтујете овде? ДЕВОЈКА: Доста рђаво. МЛАДОЖЕЊА: Имате ли лепи балова?

Іцх бін еіне Деутѕцхвердерберін: МЛАДОЖЕЊА: А, то се не може казати. ДЕВОЈКА: Какви су код вас балови? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепи. ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим!

ДЕВОЈКА: Какви су код вас балови? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепи. ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу. Него нам је сала малена. ДЕВОЈКА: О, то ја мрзим!

ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка? МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада. ПРОВОДАЦИЈА: Е, пак шта ћемо ту млого, то јест, распитивати. Срећу нико не нађе са свећом.

МАТИ: Забога, девојко, људи нам кажу да врло добро стоји. А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца

КУМАЧА: Та већ говоре сви. МАТИ: Кад бр’? КУМАЧА: Е, ви знате какав је свет. - Је л’ добра прилика? МАТИ: Врло добра. Баш сам задовољна. КУМАЧА: Но, то ми је особито мило. МАТИ: А шта ће, доста је и пробирала.

Господична, ви ћете видити како вас ја радо имам. ДЕВОЈКА: То ми је врло драго. МЛАДОЖЕЊА: Једва чекам дан венчања. ДЕВОЈКА: И тај ће проћи. МЛАДОЖЕЊА: Зар сте ви тако нечувствителни?

МАТИ: Хеј, хеј! Кад би те Марић узео, онда би била срећна мати. ДЕВОЈКА: Је л истина да је Марић врло љут? ТЕТКА: То је ништа; кад пођеш на венчање, ако се срећно сврши, ударићемо трипут сикиром о праг, па гледај да баш

УГЛЕД 3. ПРОВОДАЏИЈА, ПРЕЂАШЊИ ПРОВОДАЏИЈА: Слуга сам, слуга; како сте? Како се, то јест, наодите? МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали. ЖЕНА: Да га ђаво носи, који ме је свезао!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Као и одрасли, уосталом. Прибежиште У неким је земљама дечја књижевност врло развијена (Енглеска); у другим је такорећи нема.

Друштвена мерила и навике у вредновању ту су врло видљиви. Али тиме се, ипак, не постиже равноправност између дечјег и озбиљног тока, то јест усмерења у уметности.

Отада он живи као на каквој врло истакнутој маргини, мимо свих програма и пустоловина модерне поезије, као испад који се не узима преозбиљно.

је херметична, и у тој херметичности отворена према бескрајном пољу тумачења; дечја песма је огољена, и истовремено врло строго осмишљена, ограничена.

У истој шуми боравио је и врло прождрљив зец: јео је све на шта би наишао. Да га научи памети, јуначина Миш зграби га за уши — оне су тада биле

О књигама озбиљних савремених писаца у школама се говори врло ретко, или никако, док је сваки специјализовани дечји писац бар понеком песмом заступљен у обавезној школској лектири.

Правих дечјих писаца врло је мало. Њихово обраћање деци има смисао једне формалне погодбе. За њих је игра добијена или изгубљена пре него што се

У том детету песник осећа будућност нације, њену сутрашњу снагу. Простор за игру, за необавезну забаву и несташлуке, врло је широк, али је под надзором. Неке основне вредности друштва никад се не доводе у питање.

се после тога збило Није тешко погодити, И, штавише, нећу крити Све што може даље бити, Може свако, Врло лако, Својом главом измислити. Границе између сна и јаве отворено су и до краја потрте.

света, а Коча мора Да заштити Папуанца И нејаку Палмоливу, За коју је, поврх свега, У дну срца осећао Симпатију врло живу.

Али запамти, фрајеру, да ником нисам украо стечено животно искуство сам сам га стрпљиво стицао Из врло жилавог присуства Неразмрсивих чворова Од краткотрајних радости И дуготрајних болова У току свог дугог века.

Вучо би да пева о животу уопште, што је, као и одувек, а данас посебно, врло тешко. Како у дечјој песми и ризични подухвати понекад успевају, Вучо јој је прибегао.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Сад је слобода, у слободи се мора слободно живити; а без доста новаца слободно се живити не може. ШЕРБУЛИЋ: Врло лепо!

Дакле, да се камен прода, и новци да се такођер поделе измеђ прави патриота. ШЕРБУЛИЋ: Врло паметно! ГАВРИЛОВИЋ. (на страну): Ау, да лепе слободе! ЖУТИЛОВ: Довечер да правимо илуминацију. ШЕРБУЛИЋ: Иљен!

ЛЕПРШИЋ: Да се уверите како љубим слогу, ево пристајем на све; и за љубов вашу скидам и кокарду. ШЕРБУЛИЋ: То је врло паметно, јер би се Маџари јако нашли увређени. СМРДИЋ: И ја тако велим. (Поскидају кокарде.

НАНЧИКА: Ја ти кажем: мораш се њи чувати. МИЛЧИКА: Али да нисмо у непријатељству, јелте да су врло учтиви? НАНЧИКА: То је истина. МИЛЧИКА: Наши младићи никад не уму тако кур да праве. НАНЧИКА. Они су мало дрвенасти.

НАНЧИКА: Ако је тако, онда је ваш план врло мудар. МИЛЧИКА: Мами, и ја ћу да ступим у то друштво. ЗЕЛЕНИЋКА: Свака која има чувства народности мора, и ступиће

ЛЕПРШИЋ: Поставили би маџароне за чиновнике. СМРДИЋ: То може јошт и бити. ШЕРБУЛИЋ: Врло лако. ЛЕПРШИЋ: Како се почело радити, зацело. СМРДИЋ: То је наопако! ШЕРБУЛИЋ: Боље да смо и с Маџарима остали.

НАНЧИКА: Послао је једнога да је проси. ЖУТИЛОВ: Шта је он? НАНЧИКА: Доктор; човек врло фини. Ја сам се с њим разговарала, и сви кажу да ће бити физикус овде. ЖУТИЛОВ: То је добро. Новаца ваљда не тражи.

И овај јој сад пише како она врло добро чини што мрзи на Маџаре. ШЕРБУЛИЋ: С Маџарима корешпондирати, то баш није лепо!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У највећем броју случајева, са врло малим изузецима, ја сам се служио својим проучавањима, чињеним у школи, у науци и у књижевности од 1901.

потребно читаоце упућивати на све оно што је о једном писцу писано — јер у библиографији о појединим писцима има и врло слабих ствари и честих понављања раније казаног — но само на оно што је корисно прочитати.

Српски историчари XВИИИ века, и Ђорђе Бранковић, и Павле Ђулинац, и Јован Мушкатировић, па и Јован Рајић, врло мало знају о историјским споменицима старе српске књижевности, и своје историје српскога народа раде по страним

католици су се једно време служили ћирилицом, као што Матија Анте Рељкових пева у своме Сатіру: О Славонче, ти ѕе врло вараш, Којі год мі тако одговараш. Ваши ѕтарі јеѕу књігу зналі, Српѕкі штили а ѕрпѕкі піѕалі.

У клерикалној Аустрији свештеници, нарочито царски исповедници, имали су врло велики утицај на ток државних послова, и од првих дана почело се радити да се »шизматички« досељеници са Балкана

Ти стари и нови досељеници створили су једну националну целину, која се врло брзо прилагођавала новим условима живота и успешно улазила у западну културу.

у већим местима угарским добијају своју општинску самоуправу, свој одбор и суд (»танач«) и живе својим животом, врло моралним и националним.

и свадбе се окрећу у оргије које трају по неколико дана; појаве двоженства су доста честе, као што су морални односи врло расклиматани. Осећање својине слабо је развијено, и крађе, отмице и хајдуковања не престају.

Духовни сталежи били су од врло великога значаја у културном животу српскога народа, али они нису били на оној висини на којој је било грађанство.

4) ШТАМПАРИЈЕ И ЛИСТОВИ Штампарска вештина дошла је Србима врло рано, још крајем ху века, и то из Италије, из Млетака.

у Млецима, Скадру, у манастиру Милешеву, Горажду, код Мркшине цркве у садашњем ужичком округу; само једна, и то врло кратко време, радила је у Београду.

Ту су дата основна правила стихотворства и известан број поучних стихова у врло неправилном дванаестерцу. Стихови су без вредности, али карактеристични као један од најранијих покушаја уметничке

Милићевић, Вук - Беспуће

часовима самоће; са равнозвучним и сувим гласом, безвољним кретњама и јетким смијехом пред мужем; повучену у себе; са врло ријетким тренуцима разњежености кад ју је узимала поред себе, и љубила међу очи, и говорила: „Ти нијеси ничем крива,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!« — »Имаш добри, вели му Јова, не бој се! Зар у мене немаш вере? Коме сам ја још до сада зајео?

»Поздравио вас мајстор и послао вам ово«, вели дечко и даје му цедуљицу. — »А, врло добро! вели Јова н не гледа у цедуљицу, него је меће у џеп, јер зна већ цео текст напамет.

сваког како у лицу шегрта и калфе, тако и у лицу самога мајстора; управо, имао је моћ да их тако рећи хипнотише, и то врло вешто.

пропатио од клевета, сумњало се почешће на њ за понеку изгубљену ствар, и стога је школовање у основној школи оставило врло тужне и помало ружне успомене у њему.

И тетка, и стрина, и стриц, и неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали), и мати — све је то полетело и спало с ногу док му је нашло места.

После је долазио сам јед и чемер. Мати га је јако волела. Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.

И Јова удари у тугованку како нема пријатеља на овом свету. — Ништа од мене, прико — отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје. Сад ја видим. Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.

А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од чуда, па га зачуђено гледа и као да га чисто пита: — Е, мој брате, и

То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу. Максим је имао врло леп обичај. Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.

Наш Максим је био човек добар, мека срца. Казне је изрицао врло сувремене. Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и

Шта ће Максим, него прими прасе и заволи га јако. Било је врло умиљато. Док је још мање било, свуда је ишло за учитељем. И деца су га волела.

Не да Максим никако, него тражи главу за главу. А веле да је то и образложио врло лепо. Рекао је Станији удовици, својој парничној страни, нека она не заборави да је ово деветнаести век, век егзактних

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

сви у траву, Јакшић горе диже главу, Вата штита гвоздена, Вата мача пламена, Лако врда, маше лако, Али бије врло јако, Сада звекну, сада ману, Сада севну, сада плану, Доле паде Татарин, Погуби га Србљанин!

земљицу остави, Па се вину небу на висину, Те погледа овај свет убави, Погледа га уз дуж и ширину, И Богу је било врло жао Што га није давно већ саздао, Па гледећи тако са висине Заплакô је од веље милине: „Свете красни, о свете

О, моје срце певањем се жари, И теби мисли с тим да благодари; О не мож' бити, не мож' никад ово, Јер слабачко је врло пева слово.

Ал' у изби свећа гори, Он са драгом седи, збори. Нешто вели да је трудан И одмора врло жудан. Тишина је већ у двори, Нигде свећа већ не гори, Само код њи ојађело Што је будно то кандело, Па се мучи,

опет; Познајеш земљу куд ми жеље плове, Па зато опет нећеш да покажеш; О кажи, кажи, молим тебе, брже, Лађица пуна врло ми је трошна, Утопиће се у том мору туге.

“ — „Познајем земљу куд ти жеље плове, Ја знадем, ал' залуду то је све, Јер обала је врло стрмена, Пристаништа ту твојој лађи нема, Залуду ту је њезин сваки труд, За њу ту нигди није места наћи.

Ах, кад га она коде себе спази, Кô анђô ди он преда њоме клечи, У оку сузу, кô што анђô сузи, Тад њојзи у срцу врло јесте тешко, Са клупе скочи њему у наруче, И мал' што није опет ван се дошла.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

), на неки врло неодређен опис: „Жуто је, а као и није жуто, него нешто онако — и јест и није.“ Како је на овоме нашем шареном

Старац се загледа у мене врло, врло зачуђено, а онда се малчице замисли, растужи и коначно му се негдје испод бркова указа и брзо сакри лак

Старац се загледа у мене врло, врло зачуђено, а онда се малчице замисли, растужи и коначно му се негдје испод бркова указа и брзо сакри лак неуловљив

Дио његове необичне славе тако је нехотице прелазио и на мене, па сам убрзо постао врло познат међу сеоском дјечурлијом.

Тако се двије, вјечито зараћене, странке бију пјесмом, па чија испадне горња. Пред командиром Мунижабом налази се врло необичан случај: лопов Петар Дошен украо је читаву дјевојачку спрему.

између седме и дванаесте, дани дјетињства, старији и мудрији од Колумба, Тесле и барутних изумитеља, дани кад смо били врло смјели и безгранично богати.

забодена у књиге и старудије, ја сам излазио напоље заблијештен даном и животом, упадао сам као у туђину, и касно, врло касно, запазио сам како се око ујакове куће мотају чупоглави опаљени дјевојчурци. Будала ја!

— Жујова, јадан ти сам заједно с њом — откука сељак. Интендант се врло замишљено загледа у бујну травуљину иза ограде и однекле отуд извуче рјешење. — Шта ћемо, мораш је дати.

Он је, у неку руку, врло озбиљна конкуренција правом службеном интенданту, зато га је Вачкоња тако брзо и открио својим професионалним радаром.

му је опет стигао допис да се има пооштрити контрола на рампи, јер је у околини примијећен један одметник који се врло вјешто пребацује од јатака до јатака упркос свим стражама, патролама и засједама.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

нози у логор, међу касапе и главосече, у војној болници смрди, види се крв, војска неокупана, образовање на врло ниском нивоу, хигијена равна нули, истим ножем секу и нокте и хлеб! Ту може и да се повраћа!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Могу да ти кажем, кратко и јасно, да је твој Хасанага потпуно присебан! Са мном је врло присебно разговарао. ХАСАНАГИНИЦА: Кад? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па јутрос!

МАЈКА ХАСАНАГИНА: Онда је, значи, свршено! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Рекао сам да те без илми-хабера кући не водим. И то врло енергично!

И као мајка, и као супруга. А сад, одједном, постала осећајна... Немо се љутити, али то ми изгледа врло чудно. Не одговара ни њеном менталитету. Не знам шта да ти кажем. А шта би на то кадија?

Важно је пријатељство, а не неких тричавих двеста дуката! Јеси видо, овај трећи је украшен јантаром... врло укусно урађен... Ал да се вратим на ствар. Да и то успут решимо.

Како ти оцењујеш ситуацију? ЈУСУФ: Ово ти је добра прилика, истина, можда мало непријатна, али, све у свему, врло погодна... ХАСАНАГА: Прилика добра, мало непријатна, врло погодна! Испаде ти та лопта четвртаста!

ХАСАНАГА: Прилика добра, мало непријатна, врло погодна! Испаде ти та лопта четвртаста! ЈУСУФ: Да ти објасним. Ево у чему је ствар.

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Допада ми се онај вез. Зелено на црвеном, то је прилично необично, и врло оригинално. А и лишће је укусно урађено. За свилу знаш да је из Млетака? Много леп рад.

пун поток облака... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Нисмо дошли да просјачимо, па да чекамо да нам се смилује! Да знаш, осећам се врло смешно! А још смо и покисли... Само ми још фали да назебем...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Беше кратких руку, дебелих ногу са врло великим, пуним, стопалама... Кад иде он се клати, нија на једну страну, маше рукама, те изгледа да му је лева нога

Као да осећаше неки страх од мене. Нестаде нашег тепања и миловања. Сета се често спушташе на твоје чело. Често, врло често затицах те, где си, чистећи наше двориште, стала.

Мој корак беше тром, немарљив и несигуран. Мој поглед или мутан или грозничаво светао. Имах врло честу главобољу или несвестицу. Па и само учење беше ми мучно, тешко, неугодно. Кући сам долазио сваког распуста.

И једнако сте радиле за мене, гледале, слушале мој дах и погађале из ока ми желе. С тобом сам се разговарао врло ретко. Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога.

И тада, пошто би јој мајка унела вечеру, она би се тек само подигла, и онда би вечерали. Она би или јела врло мало или никако.

да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и онда иза капије чека кад ће јој се синчић вратити из чаршије. Врло ретко, понекад, каквим великим празником ако би јој дошао тај Ита.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Коме ли неће се милити, мало | труда предузети за научити читати, читајући што паметно и разумно и врло ласно разумевајући оно што чита?

Колико је они(х) који имаду време и способ за научити стари књижевни језик? Врло мало! А општи прости дијалект сви знаду и на њему сви, који само знаду читати, могу разум свој просветити, срце

Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити | инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која се случава и свим другим језиком.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

пред њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа звечи, кад је глави друго место а трбух се за све брине: сећам те се врло често, будалине Саведрине.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ја сáм, колико их у глави имам, могао бих једну књижицу напечатити, као што је мала пјеснарица. Има их врло лијепих и удивителних, него су по већој части срамотне.

Али то опасно средство за неталенте, у Вуковој употреби постајало је стваралачко оружје. Наиме, Вук је врло брзо увидео да се народна прича не дâ бележити уз уста, онако како је приповедач прича, и како се то чинило приликом

А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама.

Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе

Онда га цар прими и стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се

Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже. Јер кад се дође у град, на капији стоје

Није ли бог дао да си нашао што си тражио? А царев му син одговори: — Хвала богу, нашао сам. Цар се врло обрадује па му рече: — Дај да видимо, је ли та вода така.

Ујутру кад се разбуди, каже оцу и мајци да је нешто врло лијепо уснио. Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: — Вала нећу да вам кажем.

Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили.

Потом даде истог роба извести и зачуди се врло кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили. Сад му даје џилит и заповједи, да огледа може ли бедеме пребацити.

Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се опкладити, да везирски

Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

12. СОФИЈА (с еспапом), ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Ево је; но, јеси ли купила? СОФИЈА: Јесам, и врло јевтино, Максо; не би се надала. МАКСИМ: Да, гледај да ми тиме замажеш очи. СОФИЈА: Не, заиста, врло јевтино.

МАКСИМ: Да, гледај да ми тиме замажеш очи. СОФИЈА: Не, заиста, врло јевтино. МАКСИМ: Боље да си гледала како ти стоје судови у кујни.

МАКСИМ: То смо видили на балу. Узавреле као чавке. СВЕТОЗАР: Збиља, како сте задовољни с балом? СОФИЈА: Врло добро. И ми смо наумили код нас један држати. СВЕТОЗАР: То је лепо. МАКСИМ: Само што неће тако брзо бити.

СОФИЈА: Зашто; ако се награда даје по лепоти аљина, то ће добити она, која је најбогатија. СВЕТОЗАР: То је врло паметно речено.

За боље веровање, мој сопственоручни потпис.“ МАКСИМ: Добро, Светозаре, врло добро. Јошт мало, па ће се моја Сока посветити. (Потпише.) СВЕТОЗАР (Николи и куму). Оћете ли и ви за ваше?

Како си ти, секо, с твојим задовољна? МАГА: Мој Ника, истина, каткад псује, али је опет врло добар. СОФИЈА: Видите, па да зађемо по целој вароши, нећете наћи ни три да се на мужеве туже.

ДОКТОР (гледи у Манојла, прстом показујући у звмљу): Јест, гљиве, и гљиве су врло пријатне. (Исајлу) После ћеш донети и датела. ИСАЈЛО: Шта је то?

ШАЉИВАЦ: Идите само погледајте, па ћете се уверити. ИСАЈЛО: Ајде, Манојло! (Оду у собу.) ШАЉИВАЦ: Или су ови врло прости, или је тај доктор луд. Човек има прилику сваки дан смејати се будалаштинама људским.

Али то је ствар врло чудна. Колико се догађа по свету да нам је један човек данас пријатељ, а сутра није, па тако је и с девојкама.

Познат је и Мостар, гди има ковачнице врло добри сабљи. Но ви ћете волити што чути о Црној Гори. ПУТНИК: То, то! ДОКТОР: Поднебије је у Црној Гори истина

МИЛАН: Фала богу! ЉУБА: Ону фигуру јошт нисам научила. МИЛАН: Мало је тешка, то је истина; али је врло лепа. ЉУБА: Да видите само. (Почне по соби правити фигуре из кадрила.) МИЛАН: Па добро је.

СТАНИЈА: Тако, говориш оцу, нецу, ћовек. ПИЈАДА: Тако сам се науцила измалена, знате, била сам врло размазена. После кад сам порасла, сви ми казу да ми лепо стоји. СТАНИЈА: Како може лепо да стоји што је ружно?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ајде, пољубите се једанпут. СРЕТА: Ја то не тражим, милостива госпођо, али то је познато да је наш господин врло добар и милостив. СУЛТАНА: А ја? Ваљда сам ти очи ископала? СРЕТА: А и ви сте добри, само кажу да сте мало љути.

ПЕРСИДА: Је л могуће? Ви сте врло милостиви. Шта ћемо за ручак? ПЕЛА: Како ви уредите, ја ћу бити задовољна; ти знаш, ја млого не закерам.

Само, молим те, Персо, немој заборавити питу од јабука месити; пак ако и не будем овде, опет ми мало пошљи, зашто је врло радо једем. ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести... Оће ли се и онај зец пећи? ПЕЛА: Ух, ух, Персо, како не би зеца?

Али данас ме је мајстор Срета научио да је лако тући, али врло тешко трпити. ТРИФИЋ: Ох, ох, сунце моје, како ми је жао! (На страни.) Бог те живио, Срето!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

и криле смешак у прсте, како су испробавале перикла са локнама боје злата у робној кући огледајући се малчице искоса и врло кокетно — биле су то праве клинке од седамдесет и две године, на часну реч!

Ја сам се већ отиснула у бели свет. ГЛАВА ВИИИ Садржи Анино бекство из рођене јој куће и врло необичан сусрет са лажним сликаром Мишелином у експрес-ресторану код „Руског цара“.

Познавао ме је још као клинку, знао је све моје перје, кад сам шта подобијала, а врло је могуће да се сећао и дана када сам први пут скратила косу и продужила сукњу — знао је, дакле, све о мени!

Плажа је одмах испред куће. Не скидамо по читав дан костиме. Све чисто и врло јефтино. Богами! Мој муж свако вече попије целу чашу вина.

„Откад је Нена порасла, много више излазимо“; каже четврта вештица. „Јесте ли били у хотелу 'Југославија'? Врло је пријатно, И јефтино. Ево, баш прошле недеље мој муж је попио ... шта је оно попио? Чекајте, имам записано! Сок?

Резервисали смо пријатно месташце на једном слатком новом гробљу! Месташце је веома близу ожалошћеној породици, све врло повољно и веома чисто! Може се и у костимима за купање! Само да однесу старе мртваце ... — Шта је, авантуристо?

Узмимо , на пример, онај наш рукопис... Завирила сам у њега док сте га остављали у гардероби — чабар! Врло мало цртица!

Сав у сузама, врло налик на Снешка Белића, Суле са Аде обратио се тада бираним речима попу: — Извините, друже попе — упитао је он

Шта? Најпре гимназија, па онда факултет, па војска или удаја! А како? Почеће да зарађују у тридесетој? Ви врло добро знате, даме и господо, да деца америчких милионера продају новине у осмој години, а воде самосталне послове у

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

БАТИЋ: Ја не знам. МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри. МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле!

ЈЕЛИЦА: Дакле, ви и француски знате? О тај сам језик ја желила учити. Мора да је врло леп. АЛЕКСА: То само онај може чувствовати који га разуме. ЈЕЛИЦА: Ви дакле морате бити особити гени.

Та... бле... аукс... ЈЕЛИЦА: „Табао“. АЛЕКСА: Тако, тако; само мало оштрије. Иначе ви врло добро изговарате. ЈЕЛИЦА: Но, молим понизно: шта је то „табао“?

АЛЕКСА: Засад у шест језика; а по времену видићу. ЈЕЛИЦА: Тоје врло лепо... Како сте се унтерхалтовали у Месецу? АЛЕКСА: Не може боље бити. Баш се онда догодио хофбал.

ЈЕЛИЦА: Је ли млада? АЛЕКСА: Она је жена од своји двадесет и пет година, но иначе врло лепа, и добре нарави. Тја! Мислила је нешто, али није могло бити. ЈЕЛИЦА: У чему?

ЈЕЛИЦА: Ум Готтеѕwіллен, господин барон, царица! АЛЕКСА: Морате јошт знати да је њена земља врло мала, да јој приходи нису ни као моји. Унд курз унд гут: ја сам предузео себи само девојку узети, а она је удовица.

АЛЕКСА: То је дон Кишот млађи; старији је писао граматику француску врло добро. Ако желите, ја вам могу послати из Беча. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви у Беч одлазите? АЛЕКСА: Засад управо у Беч.

такођер удовица. АЛЕКСА: Дакле кћи! Ја сам всјачески држао да му је супруга. ЈЕЛИЦА: То је врло добра госпоја. АЛЕКСА: Дивне лепоте. ЈЕЛИЦА: А, лепа баш тако није, јер су је богиње поквариле. АЛЕКСА: Да!

ЈЕЛИЦА: То ми је вирклих весма мило да сам се с вама упознала. Верујте ми, господин барон, врло ми се ретко овакове визите пригађају. АЛЕКСА: Вјерујем; за вас је једна шкода што сте из Беча изишли.

АЛЕКСА: Ништа зато; само ти буди мало господар од трбува, пак ћемо срећни бити. МИТА: А, врло срећни! Марија је овде. АЛЕКСА: Шта, Марија? Одкуд њу ђаво овамо донесе? МИТА: А знам ја.

(Завјеса) ДЈЕЈСТВО ВТОРО 1. МАРКО ступи, мало затим ЈЕЛИЦА МАРКО: Хм! То ми је врло чудно! да свашта зна, да је тако учтив, паметан... чудо заиста! (Јелици, која долази.

МИТА: А могу ли вам подробно описати? Да је од баронске фамилије, то знате; фамилија је врло стара и пуна заслуга. Јошт пре хиљаду година, кад су српски цареви владали, био је један сирома војник кога су

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ррумени пожарр на небу горри, а мој се другарр с љеношћу борри! — Додаде затим, зловољан врло: „Јутрос ми нешто промукло грло.

Крчи ми трба, сврби ме зуб!“ Врло далеко, уз одјек лак, шкљоцара стара опали: так! То Мачак лови далеким лугом, а и не слути шта му је с другом.

“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво. „Радио сам преко мјере, мјесто плате, он ме дере.

очи, док магарац, ватра сама, распали га копитама и још њакну, врло љут: „Драги госо, срећан пут!

Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан. За тај су подвиг екипа лоша дедица Триша, Жућа и Тоша.

Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан. За тај су подвиг екипа лоша дедица Триша, Жућа и Тоша.

ПОКЛОН У броју седам Берек-сокака унука Перу продаје бака. Џабе га даје, старица вели, хитно је врло, бака се сели. Путује на југ. По врелом дану причаће приче орангутану.

БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!“ „Имате госта? да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!

Квочка је страшна ноћу и дању, то ти је кокош у бесном стању. Прасету сваком склони се с пута, његова мама врло је љута. Ко сретне бика треба да гледа да га никад не дира спреда.

“ Тако, мажући слике, грдне сам беде допао, тако код вола, зеца, углед ми врло опао, тако, као баштован, сасвим сам, куме, пропао. СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА Ево новине! Новине ево!

Строг ми је стари, за краћу бије, такав ми газда по ћуди није. Уз чичу дајем — врло сам љут! — машице, чибук и брезов прут. ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС Јефтино врло, за цену лошу, продајем мачка, лопова Тошу.

Уз чичу дајем — врло сам љут! — машице, чибук и брезов прут. ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС Јефтино врло, за цену лошу, продајем мачка, лопова Тошу. Поспанци такви ретко се легу, мишеви са њим терају тегу.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Седамнаест педаља. — Довиђења дакле. — Довиђења, млади господине. Једна девојка која ради филе на ђерђеву врло је лепа. Цела породица је у вратима куће код које се секу двоје степеница.

У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине. — Јесте ли рибари? — О, има врло мало рибара овде. Они живе доле. — Колико има рибара? — Једва осам барки. Друга села на језеру лове више.

Они живе доле. — Колико има рибара? — Једва осам барки. Друга села на језеру лове више. — Ваше село је врло лепо. Видите стално језеро са свога прага. — Видимо увек језеро. Понекад побесни. — Ноћас ће бити мирно?

Прилазимо заједно старцу који љубазно устаје да нас поздрави. Он је врло црвен, преплануо, изборан и угојен, што одговара вину, ветровима, годинама и јелу с којима је у пријатељству.

Обоје су врло задовољни да ме имају у чамцу. — Купили сте цемент овде у Хуенти? — А не, то ми је само послан на Хуенту.

Несрећа је била што зими нема никога у замку. — Жена вам изврсно весела. — Врло је јака. Она је и мати двоје деце. Старија има пет година; рећи ћете ми да ли је лепа. Коса јој је савим светла.

Иначе, има много шљука. — Имали су право кад су рекли да ћу бити сасвим мокар од таласа. Ипак ми ово врло прија. — Код кога идете на острво? — Никога не познајем.

Видите само торањ црквице која је наврх острва. — Коме припада ова шума? — Скоро цело острво припада маркизу. Врло мало маслињака изнад села припада рибарима. — Је ли вода дубока овде? — Доста.

— Не брините се ништа. Идем једноме крају улице. Улица прелази у пут између маслињака и врло брзо доводи до капије замка. Замак се више не види, заклоњен полудивљим парком.

Писмо вам не треба. Штета је ако не видите оружје. Кажу да у свету ретко ко има такву збирку. — Чуо сам да је врло велика. — Заиста је све тако лепо удешено. Његова екселенција, покојни сенатор, утрошила је неколико милиона.

— Довиђења, онда, господине. — Довиђења. Кажете тридесет литара? — О, врло често и више. — Довиђења. Пролазим опет кроз село. С једне и с друге стране, жене и луди гледају ме љубопитљиво.

Испод траве је велико камење; из ње излазе стене покривене маховином, тако да се тешко корача. Уз острво је врло живописна шумица пуна птичије граје.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати мог'о, И од овог тужног дана протекло је врло много. — На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

који се зове Голија попут воденог стуба који на ветру говори као да је од шупљикавог метала тако и сија и каже врло јасно да је чуо наша хтења и зна снагу наше воље жао му је што се наш глас кукавно извија сад хоће да и њега сви

увек знају страшно место ето странци окупани освајачи долазе по месо и деле девизе стари знанци играју се копљем врло рату орни северњаци вредни и учтиви затим Словен у сопствени корак заплетен Монгол диже хорду какав промет и на

*** Чини не чини на месечини сад могу да викнем са обале Дунава некад сам с врло умним лицем питао себе бити ил не бити данас могу да говорим гласно и са стене стојећи између Прометеја и Бала ја

је у наше груди склања испред мрака испред пребрзог краја и памти корења кобна жиле са неманског списка он се врло мало храни још мање плоди само отвара ходник дуговечном роду човека који је себи драг. 3.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Шта да решим? МИЋА: Па то, да останете у стану. Зашто не? За вас би то било врло угодно, јер сте се, извесно, већ навикли на тај стан, а за мене, право да вам кажем, за мене би било то врло пријатно,

то било врло угодно, јер сте се, извесно, већ навикли на тај стан, а за мене, право да вам кажем, за мене би било то врло пријатно, имати у кући једно тако лепо, младо створење. Зар не?

Зар не? ДАНИЦА: Хвала, то је врло љубазно од вас, али, ја мислим, тетка жели да се иселимо. МИЋА: Али зашто, забога?

ДАНИЦА: Оправдано? МИЋА: Па да, забога, ви сте тако лепушкасти и мили, и могу вам рећи чак и да ми се допадате, врло ми се допадате. (Покушава да је помилује.) ДАНИЦА (увређено): Господине! МИЋА: Но, но, но, не морате се срдити.

Уосталом, кад будем имао прилике ја ћу вам ствар објаснити. Видећете, ствар је врло једноставна. ПОЈАВА В ПОРОДИЦА, ПРЕЂАШЊИ АГАТОН (испред осталих): А, а... кафа!

(Одлази за Гином.) МИЋА (полазећи за Сарком, Даници): Видећете, ствар је врло једноставна! ПОРОДИЦА (замакне лево).

АДВОКАТ: Па та вас љубазност ништа не кошта. ДАНИЦА: О, кошта врло скупо. АДВОКАТ: ? ? ? ДАНИЦА: Кошта ме унижења. АДВОКАТ: Вређају вас?

АДВОКАТ: Врло племенит господин! А шта сте му ви одговорили? ДАНИЦА: Да није било ваших упутстава да будемо према њима пажљиви, ја

Тада је мама још била жива, је ли? ТЕТКА: Јесте! ДАНИЦА: А тата? ТЕТКА: Он је давно, врло давно умро. Њега ниси могла упамтити. Али откуд данас да ме питаш о тим стварима? ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет.

(Оде.) ПОЈАВА ИИ САРКА, ГИНА ГИНА (долази споља врло опрезно, окрећући се лево и десно и не видећи Сарку. Она на прсте прелази преко сцене, носећи под мишком велику црну

МИЋА: Ја мислим да ми као фамилија имамо право да се уселимо? АГАТОН: Па, како да вам кажем; у том погледу је закон врло растегљив; може да буде овако, а може да буде и онако.

Шта може друго него да призна? Кажем ти, имао сам своје методе и био сам врло вешт иследник, ал' оно је друго, а ово је друго.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ситне ствари, господине капетане, врло ситне — говорио је командант — али када се наслажу, испада планина!... — Нови војници, резервисти — покушавао је да

Питамо га, зашто. — Тако, имало би да нема... Јер у рату се краде. Врло често из нужде, а некад по навици. Често из ината и пакости. Пешаци завиде артиљерцима, а ови не трпе коњанике.

Тада сам му стручно објашњавао, како је врло опасно ноћно гађање, јер послужиоци у мраку могу лако да погреше, и онда разорна падне у наш ров. — А, јест!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

у затвореножуту боју; висока и отегнута чела, дугих спљоштених образа, црножутих страшљивих очију, које ретко, врло ретко, гледају човека право, но већином стоје под обореним капцима.

стаде да баца погледе у страну и, ни сам не зна како, приђе лепој младој девојци, скиде шешир и не гледећи је промрмља врло брзо: — Гојко Савић, учитељ. — А... отеже и збуни се изненађена девојка. Ви сте, дакле... И ја сам овде постављена...

рече кмет и лице му доби неки полузваничан, пола учтив израз. Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету.

А, жестока посла ! Младић и по! Она се осврте и спази ћату где јој се примиче. Би јој врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила

— То је рђаво, врло незгодно!... рече он мрштећи се. Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије...

Изиђоше обоје, мало изненађени а и збуњени : у селу су посете врло ретке, па зато оне вазда изазивају неку нервозну бојазан што се ремети ова стална тишина, на коју се човек навикао.

После пређе разговор на плату. Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к нему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора

После пређе разговор на плату. Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к нему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за

И то им учини по вољи: узе други разред и поче познавање природе. Предавао је врло лепо, лако и живо; и Гојку се засветлеше очи. У раду проведоше још цео час.

Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања.

Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути. — Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им

А каква је то красна девојка и одлична учитељица. Пре две године свршила је школу. Сирота, нигде никог нема, а врло лепа. Чуо сам ја још пролетос да он облеће око ње, па ето... — Шта мислите, да ли ће заиста бити отпуштена?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

На твојој руци спавала!“ 104. Два се града врло бијељаху, У једном је Кранфиле Јово, У другом је шећерли дјевојка.

“ Врло мудра Латинка дјевојка Поручује загоркињи вили: “Свекрвице, загоркињо вило! Пошаљи ми дрво шимширово, Шимшир дрво

уз награду кита и сватови кићени сватови кићен - леп, красан кобиље - биљка из породице трава која има у класовима врло дугачко перасто осје (Стипа и С.

водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика - биљка из породице љиљана чији је корен врло горак и отрован (Вератрум) Џаба - на поклон, на част, просто ти било џемли пенџер гвоздени прозор Шербе (шербет)

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Али ми се чини да је рекао: „Убићу оне који су ми мрскији него ти!” Тако некако! ВАСИЛИЈЕ (врло заинтересован): То је било пошто су ти одсекли косу? СОФИЈА: Зашто питаш?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Да имам брчиће смеђе и врло мале, па кад би зором све завесе попадале и поклонили се равно златни елебарди... кад ме прође, да на мени стане

Међу њима, поред синђела Зупковића, доцнијег будимског владике, врло лепог мушкарца, поред архимандрита Дошена, громког гласа, падао је у очи нарочито владика Лукијан Богдановић, доцнији

Кад би отворио врата, продерао би се: „Анџела!“ Анџела је била наша, врло лепа, собарица, и њен је задатак био да баруна, напитог, спусти у каду купатила.

Упознао сам свет у Приморју и осећам се, као код своје куће, тамо, сад, у сећању. Тај свет и ти играчи имали су врло једноставну политику.

Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас. Почетак је лова врло леп, два брода као да играју, држе се парно и изводе кругове, док полако дреше и почињу спуштати мрежу, иза својих

Он од мене није ништа крио. Његови синови, Милош и Ранко, врло лепи мушкарци, исто су тако скинули са мојих очију вео. Упознао сам село.

Да се све тако добро свршило. Модерниста сам постао врло рано. Међутим, кад је дошло до уписивања на Експортну академију, према жељи мог ујака, ја сам се још једном побунио.

Обријане длаке пливале су у басену. То ми је било тешко, јер сам, у оно време, био врло осетљив, осетљив поетично. Поменута млада девојка са којом сам се био верио ухапшена је у Трсту и доведена на Ријеку.

Не може се ни у болницу, ни из болнице. Добијамо инјекције против тифуса, које су, у оно време, биле врло болне. На трбуху нам излази гука. Ходамо, по ходницима, као шашави.

Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку. Међутим, као што ми се то десило неколико пута у животу, ја сам врло добро пролазио баш са таквим човеком.

Могло је да дође до закашњења, а закашњења да буду врло непријатна, да не кажем фатална. У сваком случају, за време мог боравка, у тој команди, присуствовао сам, каткад, врло

У сваком случају, за време мог боравка, у тој команди, присуствовао сам, каткад, врло непријатним сценама због погрешака. Долазило је и до истраге, било је и страховите дреке, преко телефона.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

код нас мушица има предање, које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи један цар.

И богато обдари слугу. НОЋ У ПУСТИЊИ „Тада Ирод... разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже...“ Мат. ИИ., 16.

Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Један је опет одликован што је први приметио и констатовао да се реч књига врло интересантно свршује на а, а почиње са к.

Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али, ценећи по свему, врло добро, врло добро...

Право да вам кажем, ја нешто нисам о томе ни имао прилике да размишљам; али, ценећи по свему, врло добро, врло добро...

— Збиља, волите ли пастрмке? — упита ме после извесног ћутања. — Нисам их никад јео. — Штета, то је врло фина риба. Управо специјалитет. Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада. Ванредно добра ствар...

— Не, не, господине министре, без ласкања, боље се не да пожелети. Народ је, видим, врло задовољан и срећан. За ово неколико дана било је већ толико светковина и парада! — рекох.

“ — Знам, али како се, господине министре, то може извести? — упитам. — Врло лако, јер се сваки мора покоравати законима земаљским! — одговори министар и направи лице важно, достојанствено.

— Нека важна ствар, ако смем питати! — Врло важна. Управо неодложна; и ја сам учинио потребне кораке. Ево, видите рече и пружи ми у руку табак хартије.

да се и у будуће не би дешавале овакве немиле појаве, које могу бити од врло крупних злих последица по нашу милу отаџбину, то вам наређујем да силом власти заштитите реч гнев, коју су тако

Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу, и ту земља има врло лепа прихода, који троши на попуњавање дефицита што се нађу у касама начелних пријатеља, или на диспозициони фонд,

Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом: — Омирова Илијада!... Али, врло, врло... ретко издање!... — изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити.

Ја се учиним као да се сећам, док ће он опет са оним блаженим осмехом: — Омирова Илијада!... Али, врло, врло... ретко издање!... — изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити.

— То је онда ужасна администрација? — приметим. — Врло велика. Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Нико му није могао докучити суштину саме те идеје, али су њене последице биле врло јасне: од необузданог ветрогоње постао је чиновник — роб...

Да ли због његове идеје или због насићености животом, тек он је доцније постао врло смешан и необичан, повучен и неповерљив до крајности, тврдица као Цинцарин, лукав као Јеврејин.

Била је субота. Сутра, у недељу, требало је да дође Зорка. И ђаци и професори опазили су, да је господин Мојсило врло узрујан. Васа није смео ни привирити у »директориум«.

Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...« И ту му се опет као стеже нешто у грудима, као кад се човек сети нечега врло неповољног. Навуче му се облак на очи и он се намршти: »Боже, шта ово ја чиним?... И сад под старост!... Шта ће ми то?

у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно сад, у очи тако важног дана, врло потребно. Он је и досад размишљао о тим стварима, а како да не мисли сад, кад је већ на прагу важних догађаја?...

— У Мојковиће. — Диван пут, господине! Ако хоћете да се науживате — извол'те. Голанфер је то рекао од шале, али се врло зачуди, кад му господин Мојсило нареди: — Па причекај, ето ме.

Поче да мисли. Досада је вредео као одличан математичар и у опште врло добар ђак. Испити су му свагда ишли »као по лоју«. Досада није знао шта је то пасти на испиту.

Истина, имао је и »среће«: некако се свакад дешавало да буде питан оно, што је понајбоље или бар врло добро знао. Разгледа цео предмет, научи теже ствари, па ако и остане што сумњиво, он је већ знао да то неће бити питан.

Ето, синоћ је могао врло тачно изређати све Стилихонове заслуге, а јутрос му не зна ни народност... А шта ће бити ако буде запитан из...

— Господине, у коме веку ви живите ? прекиде ме она. — Ха, ви се, као што видим, врло радо шалите, роцпо. Ну, па да вам кажем без шале, јер ми није до ње.

Али мене је највише занимало и падало ми у очи оно, истина врло ретко, но чудновато севање ока његова, које је стајало у суштој противности са целом његовом спољашношћу и, ако

воде га к рибњаку где баца рибама кифле ... И одједном нестаде свега тога... Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: С њим разговарала? А шта он онако каже... о чему сте разговарали? ДАНИЦА: О врло важним стварима. ЈЕВРЕМ: О важним стварима? Зар он с тобом разговара о важним стварима? ДАНИЦА: Па онако...

Младић је честит... СПИРИНИЦА: Прилика је врло добра, и ако је да мене питате... СПИРА: Па чекај, забога. Зар не видиш да сам ја зинуо да кажем...

ИВКОВИЋ: Та да вам пољубим руку! ЈЕВРЕМ: И то знамо! (Жандарму.) А ти? ЖАНДАРМ: ... Господин начелник... ЈЕВРЕМ: Врло добро... и то знамо... ПАВКА: Па нек иде Младен? ЈЕВРЕМ: Нек иде... иди... чекај... реци кум-Стеви... ПАВКА: ...

ИВКОВИЋ: Шта ћете, послови! Ви знате да бих ја врло радо остао овде што дуже. ПАВКА: Боље би било кад би и твој отац гледао тако своје послове.

СЕКУЛИЋ: Баш у његову собу? ЈЕВРЕМ: Јест', ту му је канцеларија. СЕКУЛИЋ: Врло добро, врло добро! (Припије се крај ормана и прислушкује.) Аха, аха... па може и да се чује.

СЕКУЛИЋ: Баш у његову собу? ЈЕВРЕМ: Јест', ту му је канцеларија. СЕКУЛИЋ: Врло добро, врло добро! (Припије се крај ормана и прислушкује.) Аха, аха... па може и да се чује.

ЈЕВРЕМ: На шта друго? МАРИНА: Видите, пријатељу, ваша је фамилија, изгледа, врло велика? ЈЕВРЕМ: И моја и женина. МАРИНА: Можда најмање двадесет до тридесет гласова, а то није мало кад се гласа за

СПИРА: Ама, зар против Јеврема? СПИРИНИЦА: Ју, црна девојко, шта говориш? ДАНИЦА: Ја врло паметно говорим. Кад би отац имао изгледа да буде изабран, онда, не кажем; и сама бих вам казала: гласајте за оца!

ИВКОВИЋ: Али ваш положај мора бити врло непријатан? ДАНИЦА: Досад је био, ал' сад више не! ИВКОВИЋ: Како то? ДАНИЦА: Ступила сам у отворену борбу противу

Кад сам се већ упустила у борбу, ићи ћу до краја. Борићу се као прави опозиционар. ИВКОВИЋ: То је врло мушки од вас... Али... ДАНИЦА: Хоћу да посведочим да сам вас достојна.

”... (Врло задовољан досадањом садржином, прекинуо је читање и погледао задовољно у Даницу.) Моја крв, посланичка крв!...

XXИИ ИВКОБИЋ, ЈОВИЦА, ДВА ГРАЂАНИНА и ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (улази у своју собу са Јовицом и још два грађанина и врло живо разговарају). МЛАДЕН (сети се): А, јес', а ја заборавио, ево и ово. (Даје му листић.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.

« Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан. Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.

А има још и других слика. Једна баш врло жалостива. То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.

А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. А срећан и вредан човек.

А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. А срећан и вредан човек. Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава!

Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? — Не, нисам... ја сам нежењен. — Врло лепо и то! Имате време и за женидба. Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде: За женидба неје никад доцкан.

гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!

Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. Чим чу то име, лупи се Срета по челу. — Врло добро, врло добро! Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. Њега ћу ја. Дивота! Славно!

Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. Чим чу то име, лупи се Срета по челу. — Врло добро, врло добро! Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. Њега ћу ја. Дивота! Славно!

« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је

— А, што мислиш, господине? — Врло добро, врло добро, славно! — »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну

— А, што мислиш, господине? — Врло добро, врло добро, славно! — »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тако је то у животу, господо ватрогасци: У већини, људи су врло незахвални прасци. Кад јуриш у пожар, онда си попут лава, А кад га угасиш, угаси ти се и слава!

У Африци, хеј, у Африци, после поноћи Све има вреле и врло уморне очи. У Африци Племе Рогогу Од силног весеља Спало с ногу.

Необријани скретничар поздравља касне возове. Њега врло боле кости: промениће се време. Уопште, док месец небом ровари, Необичне се збивају ствари.

” Сви су мислили Дуго и живо, Па пошто ништа нису смислили, Отишли су да пију пиво. Ствар је, наравно, врло проста: Сви знате бронзаног кнез-Михаила, Ал не знате да му је свега доста, Да му је варош дојадила!

Сиротиња би се врло радо одрекла Сиромашке части и нискога порекла, Па макар никад рођеним очима Не видела Рај нити ногом у њ крочила!

Њихове су посете врло ретке, Са њима се виђамо о празницима. Кад дођу, деца могу да се склоне Иза куће, у хлад старих трешања.

Што се тиче тетака, стрина, ујни Ствари су врло просте: Кад дођу — ђућоре са мамом по кујни, И јесу гости А не личе на госте.

наруквице; За њима гуске, ћурке, ћурани Који заузеше места по страни; Довукоше се, споро, патке (Пачије су ноге врло кратке); Стигоше голубови, отресити Чапље, лабудови и несити, Папагаји, шљуке, пингвини И чешљугари, који живе у

Капије скичале као прасад, Док на земљу не паде, најзад, Шест врло крупних капљица! Шест капи! Мајко моја, Ко да их лекар одброја У болесникова уста!

Ако ветрина дува из топлих пушница југа (Носећи мирис балеге и отопљеног снега), То значи: зима је била оштра и врло дуга, Али се завршила, коначно, попут свега.

— Збори, а у очима јој гори фосфор. „Било је то врло, врло давно — Ах, век проведох са прошлошћу! — Почело је нежно и увиђавно, А завршило се гадошћу и подлошћу...

— Збори, а у очима јој гори фосфор. „Било је то врло, врло давно — Ах, век проведох са прошлошћу! — Почело је нежно и увиђавно, А завршило се гадошћу и подлошћу...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

о пловним микроскопским алгама за које је, у сарадњи са својим другом и пријатељем професором Остенфелдом, саставио врло потпун каталог.

Од интереса је и објаснити шта је то фондација Карлзберг. Два врло богата данска пивара, Јакобсен отац и син, који су стекли огромно богаство у пиварској индустрији, основали су велику,

Јегуљице на тај начин доспевају и до врло удаљених слатких вода, за које се не би могло веровати да им је могућно до њих допрети.

Највеће од тих гротла је кружно, пречника свега дваестину метара, пуно вруће, устајале, прљаве, блатњаве воде, врло непријатног задаха на трулеж, за коју би се сваки кладио да у њој не може опстати никакав живи створ.

Чамци се врло брзо напуне, истоваре се на обалу гротла, враћају се на понован лов, и то тако траје по дан-два, док јегуља одједном

су их рибари доста често имали међу другом уловљеном рибом, али су оне у току времена постајале све ређе и данас су врло ретке. Прошлога лета 1938.

Крљушти су врло ситне и неправилне; свака је од њих састављена из неколико зона што опкољавају једна другу. По броју тих зона

областима клизе низ обронке голих брда и сурвавају се у море, па их струје и ветрови носе и гоне по хладноме мору на врло велика растојања; кад тако приспеју у топлије воде, они се поступно топе и испуштају у воду земљу и песак које су

Та је стишљивост врло мала: један литар воде, изложен притиску воденог стуба од једног метра висине, смањује се за 4 милионита дела своје

Ту влада потпуна тишина; дубинске струје су врло слабе и без утицаја на створове преко којих прелазе. Пошто ту нема биљног света, ти створови немају за храну ништа

дно је сиромашно у кречном материјалу; животиње што живе у тим поларним дубинама немају љуштуре ни оклопа, или су врло ретке оне што их имају. Велики број животиња у океанским дубинама имају атрофиране очи, или их уопште и немају.

Али то није општи случај: неке од тих животиња имају, напротив, врло развијене очи, чак и хипертрофиране. Очи су неразвијене код оних што проводе живот заривене у муљ на дну мора; оне

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Дакле, био је тако близу, а не, као што су ове мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора. Али та мирноћа материна не потраја за дуго.

А друго што се знало да сама она врло добро зна какав би због тога лом и несреће настале. Али једне године, када се Марко вратио, она је толико била

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад вол’о! Брзо се прља, груби у овом свету јада.

КРАЈ ОГЊИШТА Ти знаш врло добро, мој животни друже, Да смо прешли многа зла и искушења Стрмим, голим путем преко хладног стења, Јер животом

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

по садржини и врсти, тако и по употреби и по функцији, као што је то случај са народним говорним стваралаштвом, — том врло бујном и необично шароликом духовном вегетацијом. Отуда толико верзија и варијаната.

Отуда толико верзија и варијаната. Ради лакшег прегледа врло обимног и разноликог мноштва народних говорних творевина, поделићемо га на делове: прво, говорни изрази; друго,

). Поређења су врло експресивна фразеолошка грађа и с правом их треба убројати у њен понајвреднији део као стилска и поетска средства

— случај и са говорним изразима.1 Пословице су и по сажетом облику и по устаљеној употреби врло сличне говорним изразима, због чега се са њима често и мешају.

). Све је то врло измешана озбиљна и разноврсна, неизмерна и немерљива духовна област, коју називамо сујеверје или празноверице, а чија

Бајања су имала првобитно практичну исцелитељску сврху — и била су у народу врло распрострањена. Нарочито су конзервативно чувана од стране жена, највише од баба врачара и биљара, — тих наших првих

нађеним реченичним обртима, уз обиље поетских украса, а зачињено је понајвише сликовитим и живописним поређењима. Врло често у здравицама срећемо као захвалан елеменат благослове.

и избором гласова и слогова и засноване су на тешкоћи да се изговоре као какофоничке конструкције, при чему су врло лака говорна огрешења.

Такве брзалице могу да буду врло тешке за изговор, као на пример: Каменчићем ћеш ме, каменчићем ћу те! Брзалице могу да буду и тако удешене да су врло

Брзалице могу да буду и тако удешене да су врло ризичне за брз изговор, јер лако могу да пређу не само у наопаку комичну говорну омашку, него и у непристојну и

2) ШАЉИВЕ КЛЕТВЕ Ко те градио (да бог да) у теби прекрштеније нога видио! — рече у шали они кад ракију попије из врло мале купице. Све ти натраг, а пете напријед! Убило те јајце од кантара! Умро од студени на Илин-дан!

Турчину то буде мило, и, показавши да је и он јунак, пристане да га брију ненаквашена; али кад стане врло бољети, и више не могне трпљети, онда рече: „Накваси мало, нијесам баш из Сарајева нето поблизу оданде“.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом никаком ђевојком не ће оженити, до кћери

” Ја имам још за једну оваку књижицу нашијех народнијех приповиједака, али би ми било врло мило кад би ми још коју ко послао, особито из Херцеговине и из Босне и из старе Србије; само молим свакога који би их

чувши још прије шта је било од онога ковача, скупи све своје момке, па оно све гвожђе саставе уједно и скују буздован врло добар колико се игда мо- | гло.

” Онда се Брко залети, па хоп! преко воде на другу страну, па поћерај за Међедовићем. Међедовић бјежећи уз једно брдо врло сустане, а кад изиђе на брдо, нађе чоека на узораној њиви који је у торби о врату имао сјеме, па по један пут заграби

Кад у јутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.

И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.

Рибица кад види царевога сина, стане му се молити: „По Богу да си ми брат! баци ме у воду; ја ћу теби једаред врло требовати, само узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри мало.

Кад уђе у змајеве дворе, нађе своју љубу, и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта ће сад, како ће се избавити. Најпосле се договоре да беже.

Цар га прими и обећа се да ће му дати. Тако је онај служио а девојка прстен носила, и врло јој је био мио, јер је дању био прстен а ноћу леп момак, пак јој говорио: „Кад дође време да ме узму од тебе, не дај

” Слуга узме онај новчић, и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза. Кад дође на поток рече сам у себи: „Боже милостиви!

се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат, позове господара од галије на вечеру.

” Слуга се томе врло обрадује, па узме камен и однесе у своју колебу те начини од њега сто. Сутрадан отиде слуга у дрва, па кад се врати

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Па се шњима цело вече шећем, уз водоскок, пред Извршним већем! (Улазе Иконија и Анљелко) АНЂЕЛКО: Врло је важно да сазнам нешто о Трифуну! ИКОНИЈА: Трифуну Трипковићу?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Златни совет „познај себе” врло се касно прима. Тридесет и осам моји[х] прошасти[х] година напомињу ме да је подне мојега живота преминуло и да се к

Што се каса познанства себе, правда, да је врло мучна ствар, будући да колико невежество, толико и много више самољубје затварају нам очи и не даду нам гледати себе с

или из природне человеческому јестеству слабости, или из незнања и нерасудија, мислећи и судећи сврх ствари неправо. Врло је мало таки[х] људи који само из злоће срца и с намеренијем чине зло само зашто им је зло мило.

Мени су људи свакога народа и чина млого добра учинили, а зла нимало или врло мало; ја нејмам никаква узрока с моје стране на њи[х] тужити се.

Може један исти човек у једном послу право мислити, а у другом — врло криво; на прилику, Турчин вели да од бога не ваља човек да бежи, јер не може утећи ни сакрити се. Имаш право, Турчине!

Имаш право, Турчине! А има ли Турчин право кад вели да ни од куге не ваља бежати? Јок, вала! У том има врло криво. Од бога не могући утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала, могући

утећи, не ваља ни да бежимо; а од пожара, велике воде, куге и други[х] многи[х] зала, могући се сачувати и не хотећи, врло лудо послујемо.

Мени је врло ласно било наизуст учити и тако за две | године дана знао сам напамет не само катихисис но и различне друге рукописне

Ове све ствари миле су биле моме добром тетку и по његову мненију врло полезне к намеренију које је он са мном имао; нити је могао мој добри благодетељ предвидити да је баш ово било управ

Ево ти узрок. Из прве младости чују којекакве преповетке, то врло упамте. Млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш.

Између прочи[х] разни[х] разговора, при концу обеда по случају уведе се ови знаменити разговор кога сам врло слушао и упамтио; и, заисто, достојан је да га овде опишем.

Што се првога каса, врло је мало потреба говорити, јер сам ја мало повише казао да је љубљење м. грљење верни[х] и љубезни[х] супруга од самога

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мируљубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви“. Само се по себи разумије да је међу Јерковићима најодабранија она грана од које је живи фратар.

То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе не уносе ноге у манастир.

Сва та мјешавина летијаше навише, навише, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигне, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев

Еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак. ВИ ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ Тек о Новој години Бакоња поче учити књигу.

Шкоранца је врло често изостајао, због болести. Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:

“ — гледајући глупо. Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта. — Данас ти је синовац врло вридан — рече Срдар за обједом.

И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви кâ крув. Види се, види да су унапридак све знали и проштудијали, а то је могâ

А и одзив на циркулар бјеше врло слаб. Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари које бијаху на

Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Замишљено је гледао у под. „Јеси.“ „А ако ти ја смрскам ту курвинску главу, а?“ Није је гледао. Говорио је врло тихо. „Лези ту и скамени се.“ Није веровао својим ушима.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Понекад је житеље ове улице пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио оживљавале су приче, ко зна откуд ишчепркане.

руком у знак поздрава па се умеша међу децу што излазе из школе, и међу студенте Института за стране језике и журно, врло журно, дође до Калемегдана.

У старој кући на рогљу, сада је фризер; у прастарој, посластичарница. Осим што је врло стара, ова је друга кућа и врло уска и врло избледела: у својој опустошености могла би да делује аветињски али она

У старој кући на рогљу, сада је фризер; у прастарој, посластичарница. Осим што је врло стара, ова је друга кућа и врло уска и врло избледела: у својој опустошености могла би да делује аветињски али она делује само нестварно и, у тој

Осим што је врло стара, ова је друга кућа и врло уска и врло избледела: у својој опустошености могла би да делује аветињски али она делује само нестварно и, у тој нестварности,

и призивају емоције чак и код оних који су изгледали неосетљиви на ту врсту изазова: код грчких трговаца, на пример, врло богатих и не више младих.

Али у томе је и била сва зачкољица: вије га хтела и за себе, него само за себе. Међу њима је почела она врло стара игра која је за Љубицу била и нова и више но игра: можда баш зато, ту је игру играла са много погрешака.

Као да је погодио шта је помислила, Милош се насмешио нежно, врло нежно и отишао. Остала је без покрета а пуна слабости: у јасном јулском јутру она је, у себи и око себе, угледала

Онда је почела та прича, врло стара и врло нова. Око подне, прво су се узнемириле пчеле, затим птице па се над Рудником, са дна ведрог неба, појавио

Онда је почела та прича, врло стара и врло нова. Око подне, прво су се узнемириле пчеле, затим птице па се над Рудником, са дна ведрог неба, појавио црн облачак

Била је готово сигурна да га врло мало брине судбина њене деце а много више сопствена игра са влашћу. У исти мах, његова борба је могла бити и борба за

старање о породици Обреновић показивало се као темељито: добро је припремио изгнанство за старог Кнеза, свакако је врло жалио смрт младог Кнеза а већ је смишљао побуну против најмлађег Кнеза.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

О мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан! ............................... ............................... Ђ.

Ал' кад сам крај Вас био, ја сам дуго, И врло дуго, казив'о све друго, Само не оно што сам рећи хтео... В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тај успех ме врло задовољио и освежио, а развеселило ме и ово. Приступило се и раскрчивању рушевина штампарије у којој је отштампано

Познавао сам све што се зна о Аристарховој науци, но о његовој личности дознао врло мало. Зато сам га предочио као предавача своје науке у том, мени добро познатом кругу научника.

У таквом расположењу, мој посао напредовао је врло добро. О великим научницима Антике, о Питагори, Демокриту, Аристотелу и Архимеду имао сам у својој библиотеци скоро

О личности Герарда из Кремоне зна се врло мало, но када сам прикупио довољне податке о средини у којој је живео, могао сам га предочити као поуздана извештача о

Тај нови начин обраде који је, истина, изискивао исцрпне историске и биографске студије, показао се као врло добар и у даљем току мога рада на истом предмету.

“ Ученици извршише врло вешто то наређење. Питагора узе врпцу у руке, положи чворове почетка и краја оних трију дужи један на други и свеза их

Код њега остадох три године, до његове смрти, а онда се вратих у отаџбину. „Од њега сам врло много научио. Он ме поучаваше прво у хронологији.

Иако, дакле, Египћани нису познавали мој троугао са странама 171, 140, 221, дошли су ми врло наблизо са странама 17, 14, 22.

- И са њима си се, сигурно, на свом путовању упознао“. „Ја их не омаловажавам, а учења Питагорејаца врло ценим, али све су то само зрнца истине.

“ „Шта?“ „Да са мојим стручним мишљењем нисам још готов. Твој случај је, додуше, врло знимљив, али изванредно компликован.

,,Чуо сам за њега“. ,,Код њега хтедох у школу“. ,,Па што не оде?“ ,,Причаћу ти. Демокритос ме дочека врло љубазно и, кад му саопШТИХ своју жељу да му будем ђак, он ми рече: Синко драги! Нисам више онај што сам некад био!

И као такав био је некад врло цењен, али су нова критична испитивања доказала да је он на овом пољу био више прикупљач и енциклопедиста но

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Она се, неисказано удубљена у подлистак Томе Милиновића „Анка Обреновић и смрт Кнеза Михаила“, специјално у Врло интересантан одломак „Анкин сан уочи Светог Николе“, толико уплашила, да ме је, љутито се сагињући за цвикер који је

И ја сам одмах био начисто да су новодошавши врло лако однели победу. Међутим, мој друг, свакако постиђен и увређен, дуну у свећу тако јак о да је обори, али одмах

бар што се мене тиче, оста узалудан, јер оне три прилике које прво уђоше и по свој прилици беху студенти, отпочеше врло занимљив разговор, који су водили сасвим тихо, тако тихо и поверљиво да сам се морао напрезати да га чујем.

Сваки данас може да заради, ако хоће и колико хоће. А ви сте врло неучтиви и дрски. — Могуће — одговори мирно студент као да је очекивао баш ове исте речи. — Ја сам врло неучтив човек.

А ви сте врло неучтиви и дрски. — Могуће — одговори мирно студент као да је очекивао баш ове исте речи. — Ја сам врло неучтив човек. Али ви сте врло ратни богаташ, а ја. врло предратни студент. Ја и ови овде. Врло!

— Могуће — одговори мирно студент као да је очекивао баш ове исте речи. — Ја сам врло неучтив човек. Али ви сте врло ратни богаташ, а ја. врло предратни студент. Ја и ови овде. Врло!

— Ја сам врло неучтив човек. Али ви сте врло ратни богаташ, а ја. врло предратни студент. Ја и ови овде. Врло! Човек учини покрет као да се спрема за физички напад и ми се узврпољисмо.

— Ја сам врло неучтив човек. Али ви сте врло ратни богаташ, а ја. врло предратни студент. Ја и ови овде. Врло! Човек учини покрет као да се спрема за физички напад и ми се узврпољисмо.

јој је ову флашу муњевитом брзином додао тако рећи потуривши је под нос, да је она сместа прогутала неколико добрих, врло снажних гутљаја, којима, по мом мишљењу, једино има и да захвали што још одмах, после оних ужасних речи, није пала у

кад су затегнутост нерава и наша узнемиреност били на врхунцу, дрски студент обрати се разјареном човеку једним врло помирљивим тоном: — Немојте се љутити — рече он сав зажарен иронијом — ја сам свему крив.

црном шеширу, са приметно краћом десном руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум је искрено загрлио Николу и нешто неразумљиво муцао кад му је овај, срдачно му стежући руку, захваљивао на

морао би с чуђењем застати да посматра: како замишљено и брзо корачамо, одавајући бригу људи који очекују некакав врло важан догађај. Имало је нечег завереничког у нашем понашању.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Истина, малко смо хладни у међусобним односима (хладни но нимало непријатељи), али се добро, баш врло добро познамо. Само, не знам зашто, увијек ми се чини да сам старији од њега.

Само сам се смијешио, с оним блаженим умором који наступа послије нагле препасти. Изгубио сам је врло рано, на самом прелазу из дјетињства у дјечаштво.

Хвала вам, докторе. — Но, видите! А кад оздравите, нешто ћете нам свирати. — Xоћy, докторе, врло радо. Хвала вам... — одговорио сам, неочекивано ганут.

Сигурна, зајамчена љепота. Ако јој познајете извор, ако јој знате оца и мајку, врло добро схваћате да иначе није могло бити другачије.

Но да ли то што мислим и вјерујем доиста мислим и вјерујем, о томе врло често нисам начисто. А покушаји рашчишћавања и лучења ту ме редовно изневјеравају.

И врло често, кад се нађу у алтернативи да неком свом поступку накнадно даду или такво тумачење по коме, додуше, испадају зли,

) где ли сам оно спремио пасош („на сигурно мјесто, да се не загуби”) — тога, врло често, никако да се сјетим! Што ћемо! Кажу: то је старост. XXXИИ Горак укус младости у устима.

Треба од самог почетка бити начисто да професионалцу успјех врло брзо престаје бити сласт и постаје дужност, занатска дужност као и свака друга...

— Хајде, ма'ни ти то!... Ниси ти тако безазлена овчица! И сам врло добро знаш, нису ту посриједи никакве „разлике у гледиштима”! ...

„А-ха! ступа у дејство Соуé!“ — А што је то нешто, ако смијем питати? — Ништа, ништа! Сад свеједно!... Ти ме врло добро разумијеш!... Даље нисам питао. Припремао је рецепте не дижући главе. Чекао сам да се још мало прибере.

А сценско дјело, опет, нема потребе да буде аутентично поетско дјело, оно се и без тога врло добро игра. Сценско дјело постоји углавном ондје гдје не постоји истинско поетско дјело.

— Да, али у ову струку иде јако много таквих празних људи који имају о себи необично високо мишљење. — И таквих има врло много у свим струкама. — Ипак ме нећете разувјерити!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао. Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше

Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко бивало, он се одједном сав мењао. Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други

У разговору је био врло опрезан и лукав као лисица: могао је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш

Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде. Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без

— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем. Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.

Ђурица врло пристојно скиде капу, смерно приђе руци свештениковој и осети како му опет малопрешње црвенило наилази на лице.

Неће више ни на посао са мном... тргује! Хоће да буде човек од реда... Па нека га. Даћу му много, врло много од овога првога посла, само да га придобијем. Видиш, цркао је за паре... Онда ће ми, ваљада, казати све што зна?.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Петар послуша оца, па узме што му је за пут требало и оде. Идући тако по свету, наиђе једном на три врло лепе девојке, где ломе чиоде.

Кад је дошао до двора, није смео одмах да уђе унутра, него оде у једну врло лепу башту, која је била поред двора. У тој башти било је много лепог и разноврсног цвећа а поред свију стаза биле су

Кад је ујутру свануло, уђе у башту једна врло лепа девојка и почне да бере цвеће. Петар је гледао у девојку, а кад је ова поред њега прошла, он онда скине капу да

Кад ујутру дан осване. Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.

тако путујући, наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град, напита и двор златних пауница.

Рибица, кад види царевог сина, стане му се молити: — По богу да си ми брат, баци ме у воду; ја ћy теби једаред врло требовати, само узми од мене једну љуску, па кад ти затребам, само је протри мало.

Кад уђе у змајеве дворе, нађе своју љубу, и обоје се врло обрадују кад се састану, па се стану разговарати шта ће сад, како ће се избавити. Најпосле се договоре да беже.

Онда га цар прими И стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се

Свекрва, кад то чује, врло се обрадује, па рече снаси: — Е, кад је тако, то ћемо ми учинити да он такав остане какав је ноћу с тобом.

Сунчевој се мајци на то врло ражали, па јој рече да се склони мало за врата. — Ето, иде сунце уморно, а може бити да су га и облаци наљутили, пак

А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.

Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Данас сам шет'о улицама тужан, Сваки ми корак беше права беда: Знам да изгледах тада врло ружан, И тебе спазих, ти си била бледа.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

То је тежак задатак за изумитеља, кога врло често погрешно схватају и не признају. Али он налази огромну надокнаду у задовољству које произлази из његове моћи и

Његов стил писања је изазивао дивљење. Његове реченице су биле кратке и језгровите, а он је био врло духовит и сатиричан. Духовите упадице, које је имао обичај да прави, увек су биле чудне и карактеристичне.

” Имао је чудну навику да говори сам са собом, и то би чинио врло живо, упуштајући се у жучну расправу и мењајући боју гласа.

Патио сам од чудне бољке коју је изазивала појава слика, врло често праћена јаким блесковима светлости који су ми замућивали виђење стварних предмета и ометали мисао и дело.

Приметио сам да је појави слика у мојој машти увек претходила стварна визија догађаја под чудним и углавном врло изузетним околностима и ја сам сваки пут био приморан да одредим изворни подстицај.

Обично су се појављивали када сам био у некој опасности или невољи или када сам био врло усхићен. Понекад сам видео како је све око мене испуњено пламеним језичцима.

Када затворим очи, ја неизбежно прво видим уједначену врло тамну, плаву позадину као што је небо у ведрим ноћима без звезда.

поље и за десетак секунди нестаје на левој страни, остављајући за собом прилично непријатну и тупу сиву позадину, која врло брзо уступа место таласастом мору облака, који као да покушавају да се уобличе у живи лик.

Жвакаћа гума помаже кратко време али врло брзо суши жлезде и доводи до трајног оштећења, а да не говоримо о одвратности коју ствара.

Када сам му рекао да имам више од шездесет година остао је без даха, запрепашћен. Моји пријатељи врло често примете да ми одело стоји као саливено, а не знају да је сва моја одећа направљена по мерама које сам имао још

Начин на који сам их хватао био је врло једноставан. Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов. Обично бих добијао по неколико одзива и

Моја визија је била јасна, али сам принципе познавао врло ограничено. У једном од својих изума намеравао сам да пошаљем писма и пакете преко мора кроз цеви положене на дно у

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти.

Имао је једно високо царско одликовање за храброст и био је врло поносан због тога. Био је у Русији са једном аустријском дивизијом у Наполеоновом походу 1812. године.

Имао је изванредно добро памћење и изванредан приповедачки дар. Говорио је као гуслар. Не само да је врло сликовито описивао шта се збивало у Аустрији и Русији у време Наполеонових ратова, у којима је и сам учествовао, него

Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет. Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот

Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет. Радо је рецитовала псалме. Познат јој је био и живот

Била је то врло пријатна сељанка која је вероватно посматрала мој дирљиви растанак са оцем и мајком на пристаништу. Послушао сам њен

којим би то платио, позвао ме је да пођем с њим и ускоро сам се нашао испред човека који је но мојој процени био врло висок чиновник.

Ускоро је и старији пар путника ушао у исти купе, поздрављајући се са мном врло пријатељски, готово на дирљив начин.

Онда сам им рекао да се доста разумем у кување јер сам увек пажљиво посматрао како то ради моја мајка. То се врло допало старијој госпођи. Господин, њен муж, распитивао се о земљорадњи и гајењу стоке.

Мој први испит из енглеског језика положио сам врло успешно. При крају првог месеца боравка на фарми у Делаверу моје самопоуздање у знање енглеског језика прилично је

Што се тиче вештине и физичких напора, овај посао је био врло лак. Али, клима је била рђава, а друштвени живот још гори.

Неке од ових биле су врло угодне, али је било и говорника који су били непријатни, јер су као преобраћени пијанци и пропалице, уверавали своје

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Треће име које бих овде поменуо јесте Едвард Хол, амерички антрополог, аутор и код нас врло познате књиге Неми језик. Он је разлучио, као што се зна, три сфере у култури: формалну, неформалну и техничку.

Али такве потешкоће могу да потичу и отуда што су две културе врло, врло блиске, јер нам велики број сличности прикрива разлике које ипак постоје, а прикривене и несазнане разлике лако

Али такве потешкоће могу да потичу и отуда што су две културе врло, врло блиске, јер нам велики број сличности прикрива разлике које ипак постоје, а прикривене и несазнане разлике лако се и

стилских обележја опонирају са глаголом звати), ми та два глагола у суседном словеначком и македонском језику можемо врло лако криво да вреднујемо, јер нам слично звучење прикрива различито значење, другачије место и функцију у суседним

А када се односе на културу или вид културе којој сами не припадамо, врло лако могу бити и нетачни. Јер овде, више но у другим областима, наш суд не зависи само од природе појава које

Из језичкога и књижевног угла писало се врло много, често и полемички, о културном подручју које обухватају новоштокавски говори, они које је Вук посредством

на конкретну природу ствари, а да при томе задржи у себи могућност за позитивне логичке дедукције и предвиђања“. Врло је важно одредити доњу и горњу границу књижевности зато што се на тај начин омеђује њен засебан семиотички простор у

Сматра се да је он довољан: довољно широк. То је, врло често, друштвени контекст. Али је управо он преузак, чак толико да нам не дозвољава да разумемо ни природу књижевног

херметичких песама, као и неке такође херметичке приповетке, уопште нису могле разумети док у њима нисмо препознали врло старе слике и значења који нам дотичу кроз два канала дијахронијског културног памћења: фолклорномитског и

Прекида, дисконтинуитета негде има мање, негде више. Српска књижевност има у свом развоју врло оштре ломове и дуготрајне прекиде. Она такође у себи сажима више разнородних утицаја са стране.

“13 Метабола ту, она, тамо – као и толике друге код Станковића – није, међутим, празна: носи додатну и врло важну информацију. Ту има анафоричко значење: упућује на оно што је у тексту речено, тј.

Очигледно је да овакав, квалитативно издиференциран и активан простор, који видно утиче на понашање ликова, припада врло давном слоју старобалканске варошке културе.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Хоћу, господине! ПЕРА (већ на вратима): Ако би било што врло интересантно, ви ћете допустити...? ЧЕДА: О, молим... ПЕРА: Ви ћете ми допустити... (Оде.

) XИВ ЧЕДА, МОМАК ЧЕДА (момку, с којим је остао сам): А ви сте давно у министарству? МОМАК: Врло давно, господине... ЧЕДА: И вама је то сасвим обична ствар кад се мења министарство. Променили сте их много?

Чекај, понеси и шешир. (Скида.) И онако имам са твојим мужем да проговорим реч-две. ЧЕДА: Врло добро, и ја имам с вама да разговорим реч-две. ДАРА (узме хаљину са столице и шешир па одлази).

ИВ ЖИВКА, ЧЕДА ЧЕДА (кад су остали сами): Ја сам се решио, мајка, да дефинитивно уредим ствар. ЖИВКА: Врло добро, а и ја сам се баш решила да дефинитивно уредим ствар.

ЖИВКА: Па јесте, он! ЧЕДА: Слушајте, па поручите проводаџији да дође к мени да проговоримо. Реците му, врло ћемо се лако споразумети, јер смо од истог заната, и ја знам да вадим зубе. ЖИВКА: Ти? ЧЕДА: О, те још како!

Ето ти, је л' разумеш сад? ДАРА: Како?!... А зашто? ЖИВКА: Зато што се јавила једна врло лепа прилика за тебе. ДАРА: Каква прилика, побогу, мајка?!. ЖИВКА: Одлична. Човек од реда, као што ти и приличи.

ЖИВКА: Него, видиш, сад ми баш паде на памет! Ви знате мога зета? ПЕРА: Како га не бих знао, познајем га врло добро. ЖИВКА: Па лепо, да ли знате штогод онако ближе о њему? На пример: да ли има какву женску с којом је онако...

Тек потребно је нешто ради нијансирања... ЖИВКА: Ићи ћемо заједно код моје кројачице. НИНКОВИЋ: Врло радо! ЖИВКА: А шта ми још препоручујете као отменост? НИНКОВИЋ: Ох, да... То је главно – се ла шоз пренсипал3.

НИНКОВИЋ: Да, госпођо. Само, питање је... како да кажем... ви ми, је л' те, нећете замерити, питање је врло деликатно. Ин кестион ту та фе дискрет?2 ЖИВКА: Молим! НИНКОВИЋ: Има ли госпођа љубавника?

Ју, па за какву ви мене држите? НИНКОВИЋ: Ја сам вам унапред рекао да је питање врло деликатно, али, ако желите да будете отмена дама, ин фам ди монд1 ви морате имати љубавника.

НИНКОВИЋ: Разуме се. ЖИВКА: И... оно?... НИНКОВИЋ: Да, госпођо, да, имала је и љубавника. ЖИВКА (забављајући се, врло радознало): А ко је то био? НИНКОВИЋ: Ја. ЖИВКА: Ви? А је л' госпа Ната била отмена? НИНКОВИЋ: Још како!

искашљете се мало па готова ствар; а шта је љубавник – искомпромитујете се мало па готова ствар; али бриџ је, верујте, врло тешка и компликована игра. Ен же комплике ме тре дистенге.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

чак ни њена ретка, изредна лепота, чак ни њено раскошно а толико чулно тело, што ће све скупа нагло усахнути, ишчилети врло брзо после удаје. Наиме јесте то, али није само то.

у структури романа Софкина (само)свест високо дигнута налазимо непосредно у чињеници да описи збивања у Нечистој крви врло често имају овакав почетак: „Софка је знала” или „Софка је (пред)осећала” или „Софка је слутила”, а онда овакав

А већ из досадашњег излагања могло би се знати, или барем наслућивати, да ће његов видокруг бити врло близак Софкиноме, с њим ће се често подударати и још чешће укрштати.

9 Рећи да неко не очима, него челом и целим лицем трепће, врло је чудновато. Томча уистину и није трептао челом и лицем, није у дословноме, него тек у преносном смислу добијеном

А то, дабоме, не би било могуће без дечјих очију које су се врло блиско примакле Томчиноме лицу - усред мрака жаром осветљеном - баш у тренутку кад је мислио да је сам и смањио

14 Иза тога следи широка а врло индикативна слика о томе како се ноћ „спусти, притисну све њих, целу ионако сниску, дугачку кућу, која сад дође - не

Јер је код Станковића било врло јако и превагу је умело да однесе двоје: једно је кретање времена уназад, преломљеног кроз сећање, све до ране

Како то, разуме се, налаже структурна хијерархија. Иначе врло брзо док се приповеда о прецима, протицање времена осетно се у роману успорава чим се пређе на Софкину породицу, на

Заправо прва реченица, и уједно први пасус, на самоме уласку у роман отвара врло широк поглед: „Више се знало и причало о њеним чукундедама и прамдедама него о њима самим: о оцу јој, матери, па чак и

често бива, преломљена у доживљају неког лика; затим долази тачка гледишта лика, или више ликова, што понекад води у врло сложене односе.

већ описана, што бар двојако може бити значајно: прво зато што ју је због иницијалног места критичар, очигледно, морао врло пажљиво читати; друго зато што граматичка грешка на композиционо кључноме месту представља пример за анализу какав се

Значај тих чинилаца врло је велики у управноме говору; пресудно утичу на организацију исказа, па тиме и на склоп реченице када се замишља као

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

И окрепи ме да га слушам. Зваше се чича Мојсил Златановић. из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену. Има и велику предио– ницу конопље.

Додуше царства без султана, али опет својега, турскога? То је за свакога чудо, па и за њега. Знао је он ту ствар врло добро. За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију.

Селим Друштина био је чудан човек мимо све Арнауте мимо све своје браственике. Био је врло имућан, имао чак и две-три куће чивчија.

Онај што је имао кућу баш испод цркве. Настанили и њега у овом селу н дали му за учитеља. Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер.

Сто у вењаку би брзо постављен и наваљен закускама и свежом рибом. Уз врло стару медовину потече његова прича без намештања и увијања. Проста, одиста, као исповест. ...

Уз врло стару медовину потече његова прича без намештања и увијања. Проста, одиста, као исповест. ... Познат је врло добро његов тегобан живот у брдима. Народ је не само мучен и грабљен, но му је и свако досто– јанство било одузето.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

„Од куд ти таква жеља? Та зар те није срам?“ Није; јер од куд ниче То врло добро знам. Волô бих згрешит’ роду У каквој забуни, У тренутној слепоти, У краткој трабуни; Па кад бих очи

“ Многим ће Клиона студит’ врло строго — За тебе ће рећи: почео је много! Ал’ са гроба твога песник скида вео, А гроб вели: Авај, ја сам више хтео,

Шална воља бршљала те с поља, Њом се крило што је врло било. Вредан био, сиромаш помагô, Свуд прилагô што је Србу драго.

Мислио је ваљда: „А што да се љутим? Судбина ме гони, па хајде да ћутим. Из невоље своје срамоту не црпим; Врло ми је криво, ал’ хајде да трпим.“ И трпет’ је знао, трпео је дуго. (То ј’ заглавље прво. Сад долази друго).

Мита Поповић (1841—1888), српски песник, врло добро познат по својим многобројним лирским песмама. мукте (тур.), бесплатно. нȅрŷка, несрећа. њивити, неговати.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (успија це): Анчицкен, то је моје право име. АНЧА: Милостива госпоја, ви сте врло добри.

Шта ти се чини, Анчицкен? АНЧА: Врло лепо, милостива госпоја. (Забележи.) Јошт вам један сат треба. ФЕМА: О, имам, Анчицема, остало мије од покојног два

(Извади.) Истина, сребрн је, но ја ћу га дати позлатити. АНЧА: То је врло велики сат. ФЕМА: Ништа, ја не жалим платити. Је ли, Анчицема, у џепу се носи?

Које срећа поклања Маленима људма, Да велики издају, Да познати бивају. САРА: Будући, дакле, да је она врло богата, а и добро воспитана, зато је намислила, то ће лепо бити, верујте, — она је наумила своју кћер за вас дати.

ФЕМА: (поклони се): Коми фо! САРА: (Ружичићу): Госпоја од Мирич, за коју сам вам казивала да је врло нобл, особито што се јела тиче; а ово је мадамојзел Евица. ФЕМА: Евицкен, Евицкен, то је њено право име.

Видите, ви сте млади, ја сам мало старија, треба да вас усрећим, да лепо живите, ја имам један врло леп план: да узмете госпоју од Мирич за жену. РУЖИЧИЋ: Хо, хо, хо!

Јошт ми нису ни каруце готове, нису коњи купљени. САРА: Да вам не шмајхлујем, ви врло леп густ имате. ФЕМА: Мора се донети из Беча карте за пунишаке и марјаше. Морам бештеловати дромбуље за бонцерт.

Само грофице и баронице могу бити мени равне. САРА: Прекрасно, прекрасно, верујте, вас ће сав ноблес врло уважавати. ФЕМА: Камо среће да ми је така и она дрнда, моја кћи, да се не морам бар од ње стидити.

ФЕМА (Сари): Јелте да смрди овај? САРА (метне мараму на нос): Врло. Ко вам је то? ФЕМА: Мога брата кочијаш. МИТАР: Шта сте запушиле носеве, канда сте се увоњале.

ФЕМА: Коми фо! Не би ли добро било мало проћи се, док кафа готова буде. САРА: Шармант, ви врло лепе аинфеле имате. Алабонер! То ће бити комоција врло пријатна за јаузн. Дакле изволте. (Отвори врата.

САРА: Шармант, ви врло лепе аинфеле имате. Алабонер! То ће бити комоција врло пријатна за јаузн. Дакле изволте. (Отвори врата.) ФЕМА: Молим, ви сте гошћа. САРА: Ви сте благородни. ФЕМА: Молим!

РУЖИЧИЋ: Мир тебје, Хелено, очеса твоја звјездоносно блешчат. ЕВИЦА: Мени је врло жао што не могу вашим језиком говорити, но ја ћу се постарати да што скорије научим. РУЖИЧИЋ: Изјашчно, изјашчно!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

пред нашим моћима Ваде неопходна блага из затворене бразде Из црне браве за коју нема другог кључа осим биља О врло смеле и инвентивне биљке Све што пронађу несебично покажу Стоје између нас и празнине као најлепша ограда Биљке што

Краков, Станислав - КРИЛА

Лично храбар. Употребљив за поверљиву службу. Сувише наклоњен женама. Опште спреме и способности врло добре. Препоруку заслужује. 1. ЧЕТА. Командир, мајор Љубомир Недељковић из Ваљева.

Петровић, Растко - АФРИКА

Искрцавамо се. Жандари црни, врло елегантни, поносити на своје униформе, благи и услужни. Варош европска, мање лепа од Казабланке. Прашина.

Све је у белим испарењима. Јасно се виде тела риба, које лете испред брода. Њина врло широка пераја, која им у ваздуху служе као дуга крила, боје су зарђало црвене, док је тело сивозелено и скоро провидно.

Она је иначе врло образована, тиха фина дама, доктор је медицине и њен је муж многе своје године посветио црнима. Сви који се умешају у

Дерани су мишићни, дугих леђа, уских бедара, правих и јаких ногу. Врло лепих ликова. Не скачу као ми право у воду, но, извивши се некако док су у ваздуху, у страну, као риба која би се

Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.

живота у савани, у искључивом општењу са црнима, кад је морао, као и они, себи ловити „месо“ којим ће се хранити, врло често и несвесно заборављао да није један од њихових.

сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом женом по европским појмовима врло рђаво поступао, само што сам у свој „бели“ брак уносио потпуно менталитет црначког брака.

Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.

Како су црни у ствари врло лагани у остваривању својих чулних уживања, која су онда виолентна, а како је ова игра пут ка остваривању, играчи,

Они не прекидају своју тужну, ритмичну песму чији се мотиви непрестано понављају. Крај сваке строфе је врло занимљив; састоји се из једног допева који је, види се, без речи, и који има само да дâ поенту музичкој мелодији.

Друга има пластичне татуаже, искежена је, свршава се у повијене рогове. После врло дугог наговарања пристају да ми их уступе, али траже за њих двеста и педесет франака.

као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са својим носачем; распитивао се за његову породицу, дао му врло велики бакшиш, само да би био ту. И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Пролази које брани Лешјанин и Хрватовић врло су важни, јер кад би Турци продрли до Параћина и Ћуприје, они би били тако рећи у срцу Србије, И ми тешко да би их

од тимочке стране у Србију, где би имали да воде у неку руку брдски рат, где би им базис операција — Видин — био врло далеко и где је предео уопште врло незгодан за провијентирање велике војске?

би имали да воде у неку руку брдски рат, где би им базис операција — Видин — био врло далеко и где је предео уопште врло незгодан за провијентирање велике војске? По мишљењу стручних људи управо само су две могућности.

А располаже ли он толиком силом, да може сам предузети продирање у моравску долину? Ко зна! тек он удара врло енергично и пук. Мил. Јовановић јавља да једва одолева турској навали и да се зорли држи у својим положајима.

су били изненађени тур ским нападима и Турци су одмах заузели неке наше предње положаје; затим су продужили нападаје врло енергично и упорно; Суповац је наскоро пао и наша се војска повукла Тешици, где се борила до 7 часова у вече.

По логорима су давно догореле ватре и провидљив сумрак и тишина притискивали су целу околину. Била је врло свежа, готово 'ладна ноћ; ја упитам стражара: — Је ли 'ладно, војниче? — Боме ладно, господине.

Стрељачки ланци искривудани и повијени стајали су један спрам другога и пушкарали се врло живо. И иза нашега и иза турскога стрељачког ланца виделе су се сабијене колоне, где су прилегле земљи и заклониле се

Стефана? — Нисам могао ништа разабрати; пуцњава је код Тешице врло јака, па се с других страна ништа не може чути. Али баш кад хтедох амо поћи, стаде да се диже дим од Катунске стране,

Било је после 6 часова у вече, кад се пушчана праска наједанпут нагло пресече. Тако прекидање паљбе увек је или врло радостан или врло жалостан знак — знак да или Турци или наши измичу.

Тако прекидање паљбе увек је или врло радостан или врло жалостан знак — знак да или Турци или наши измичу. Пауза није дуго трајала, наскоро се зачу правилна плотунска пуцњава

Ханнибал анте портаѕ... ВИИ Алексинац, ноћ од 8 на 9 август, 1876 год. Ноћ уочи 9 августа била је и мирна и опет врло бурна; у природи је владао свечан ноћни покој, у људима и људским делима (а и неделима) бура и урнебес.

Затим не прође ни десет минута, па се тек одједаред врло близу до нас просу јака пушчана ватра, и ми зачусмо где наши вичу: ура! ура!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Али дрво понајлепше Често гризе црв, — И ја често, врло често Снивам бој и крв. Уједаред, изненада Може куцнут’ час, Јунацима на милину, Врагу на ужас.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Јеси ли чуо за змију наочарку? — Чуо сам... То је нека отровна змија. — Врло опасна. А знаш ли како је хватају? — Не знам — вели онај. — Она живи у топлим пределима.

То је извесно. Устајао је врло рано, да га аероплани не би затекли у кревету. Кажу, у борби био је врло храбар и присебан.

То је извесно. Устајао је врло рано, да га аероплани не би затекли у кревету. Кажу, у борби био је врло храбар и присебан. Али фрктање аероплана, ма били и наши, није могао да поднесе.

Командир ме је тако љубазно нудио, као да ћу тамо гледати неку представу. — Врло радо! — рекао сам излазећи. Драган је отишао до војника. У заклону сам остао ја сам. Мрак је и ништа се није видело.

“ Дошло ми је да га ударим. Има тако чудних људи, који замишљају како су они врло духовити, а нису свесни да тиме испољавају свој рђав карактер.

Драгиша настави: — Обријао сам се, умио, и изишао у варош. На улици приметио сам одмах врло велики број младих људи у униформи и цивилу. Као да та земља и није била у рату. Ви знате како је било код нас...

Јадна и жалосна... — Ај, до врага! — упаде Лука. — Обузело ме је неко непријатно осећање. — Врло ми је драго што сте дошли да ме посетите — проговори на француском и пружи ми руку.

Насмејао сам се. Све ми се то учинило некако занимљиво и као у шали добацио сам: — Ви сте врло љубазни. Али мој осмех као да је наљути. Оно здраво око јој сену, а између очију појави се бора. — Дакле, остаћете!

Требало је да их сачекамо код моста на реци Изеру. Интересовало ме да их видим. Причао ми је како су обе врло лепе, млађа је још лепша. — Сувише је млада, и ја немам времена да се мајем око ње — говорио ми је он.

Осетио сам миришљаву рукавицу. — Љутим се на вас... Пре свега, зашто бих се плашила... Ви сте били врло љубазни... — Ех, то је он желео да му кажете — дирао ме Тома. Онда се обрати њој.

— О томе је баш реч — настави она живо. — Ја сам се упознала са Томом. Он је врло симпатичан и... — она заћута. — Реците слободно. Дајем вам реч да ваше поверење нећу злоупотребити. — Надам се...

Онда климну главом и настави: — Сада тек настаје оно што је главно... У том моменту био сам врло срећан што ћу са том малом остати насамо.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

а који је трајао безмало такође читаво једно столеће, јесте оно време када се зачела и у правим порођајним мукама, уз врло нагла и немирна смењивања најразноврснијих а оштро различитих утицаја стварала наша старија поезија.

И тако, поезија предбранковске епохе била је само наизглед неочекивано, али у суштини врло логично изразито европска, помало безлична и наглашено козмополитска, а по артистичким идејама никада са мање

Једном речју: великих потреса у тој поезији није било. Врло је занимљиво и поучно посматрати еволуцију њених родољубивих мотива: постепено, они су се изродили.

И њима се вероватно без нарочитих тешкоћа, можда и врло прецизно, могу редиговати разна стручна — рецимо математика, хемијска, астрономска — саопштења и рапорти, али њима још

Ваљаће међутим, ипак, једном већ израдити врло прецизну историју развоја српског књижевног језика од, рецимо, Орфелина до Бранка; и речник тога језика.

ма и у фрагментима, обновити слику о начину постанка те симбиозе у нас; читалац ће у одељку Напомене наћи само нешто врло оскудних података о карактеру, начину настајања па донекле и о изворима музичке грађе у српској поезији ове епохе, као

Расправа о њиховим књижевним изворима. Дело, март 1963, 379—402, дао врло занимљив и користан прилог овоме сложеном питању; Џонсон је (стр.

сличноречности) Беч 1833, навео и Лука Милованов, и то двапут (стр. 41, 49), као „прекрасан приклад” да „јесу врло угодни” „сличноредци” (тј. сликови) „од седам дугократака” (тј. трохеја) „ако су с раставком” (тј. са цезуром.

учињеног очевидно по туђем препису а не са оригинала, али можда и резултат песникових сталних колебања, уосталом врло логичних, због његовог наизменичног служења језиком час српским час руским, па и правописом час традиционалним час

Једна од тих песама могла би бити она врло карактеристична Терлаич Мушицком (Летопис МС, 1834, ч. 36, стр. 29—32; њени одломци, под насловом Отривци пјесне

Онда му се сестра од стрица, по имену Наника, удавала, и у њени сватови врло је весео био, свирао је у колу у Пеце свирца гајде, а после је тако играо и подвикивао, да га је милина била гледати н

српској књижевности, и каквом оценом његова талента завршава Вук свој Предговор горњој књизи: „Но Лука се... врло мало (или управо рећи, није ни мало) обзирао на наше народне песме (којије истина онда још није ни било наштампани); а

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

СТАНИША: Поводи? ЈЕЛИСАВЕТА: Још мала бејах, врло малена! Тек једва знадох речи тепати, — Па су ми, кнеже, седи грофови, Херцези силни страних дворова, И краљеви ми

РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они! БОГДАН: Ко, старче, ко? Зар нас познајеш? РАДОШ: Ај, ђецо, остарио сам, врло сам остарио, па и не видим; — а и шта ће ономе који је сто година по свијету издајство, пријевару, мрзост и лаж гледао

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— протегну се Лујо, протра очи и погледа око себе. — Јабо, бате, што ме нијеси пробудио? Јаблан је рано, врло рано устао и добро се напасао. Драго бијаше Луји кад видје како су у Јаблана трбуси забрекли.

Највише је чамио у кући и око куће, и врло је ријетко излазио међу свијет, који гледаше у њ као у неко чудо и страшило.

— Бога ми, брате, мене лијепо страх! — трже се Стевица, кад се у близини пред нама, на једном брежуљку, указа врло висока, дрвена кућа, под којом су се видјела врата од подрума с тешком, челичном бравом. — Што?

— рече врло меко, готово побожно отац Сопронија и сједе на праг од подрума. — Ја најволим на прагу... — Од подрума!

Притиснуло нас добро са свију страна; од некакве силне смо се милине умртвили, па једва дишемо... Али ми је врло тешко што ми газде кажу да нијесам Срб. Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и стријеља очима суца.

Зар ти не знаш, болан, да се њи'ов отац дигô против царевине, али с врло мало мозга у башуни. Паметан је, истина, толико да зна од оке направити пôке, али то је мало, врло мало, кажу газде.

Паметан је, истина, толико да зна од оке направити пôке, али то је мало, врло мало, кажу газде. Зато је синове и послô, код толики' наши' школа, у ту вашу школу, терезијанска што се зове, па кад

Судац: Како, како? Давид: Све полако... Судац: Човјече, не разумијем те! Давид: Мука је мене и разумјети, јер сам врло ћошкаст чојек.

Молим Вас, господине докторе, да га прегледате. Сад ми се чини будала над будалама, сад опет врло бистар и паметан. Чудновато и загонетно створење!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распуклих усана руј ми време стрло, Срце ми је восак, гнојава ми

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ (са већом (пажњом): Из министарства? Шта је? ВИЋА: Шифра. ЈЕРОТИЈЕ: Шифра? Поверљиво? ВИЋА: Врло поверљиво. ЈЕРОТИЈЕ: Анђо, склони се ти! Знаш, поверљиве ствари нису за жене. АНЂА: Знам, де, разумем ја то! (Полази.

(Чита опет у себи.) Не знам! (Мисли се.) А да ипак не значи нешто, само врло завијено речено, а? И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао.

(Чита опет у себи.) Не знам! (Мисли се.) А да ипак не значи нешто, само врло завијено речено, а? И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао.

И то можда врло важно? ВИЋА: И ја бих рекао. ЈЕРОТИЈЕ: То би морало бити штогод врло важно, јер ако би било да тебе, господине Вићо, отпуштају из службе због онога што си удесио да се у акта подметне

Ама, јеси ли ти то, господине Вићо, добро разрешио? ВИЋА: Реч по реч. Видо сам одмах да је нешто врло важно, па сам пажљиво радио. ЈЕРОТИЈЕ (мисли): „Плава риба”!

ЈЕРОТИЈЕ (значајно прст на уста): Пст! МАРИЦА (одлучно): Слушајте, оче! ЈЕРОТИЈЕ (као горе): Пст! Ствар је врло важна! Изађите из ове собе. АНЂА: Морам да разговарам с тобом насамо, јер немамо вемена.

ЈЕРОТИЈЕ: Нисам. МАРИЦА (гледа): Нема никог? ЈЕРОТИЈЕ: Нисам сам кад ти кажем... заузет сам мислима... Врло важне бриге. МАРИЦА: Ја не знам какву бригу имаш, али ја морам говорити с тобом још сад.

На њему виси извештало прљаво одело, прслук му кратак тако да му се кошуља под њим види. Панталоне му горе врло широке, а доле уске и спале те се наборале. Господин Милисав је средњег раста улицкане косе и уфитиљених бркова.

Јеротије их најпре премерава све, па онда почиње свечаним тоном): Господо, ствар је врло важна и озбиљна... морамо сви... (Заустави му се поглед на Жики.) Како је теби, господин-Жико?

ЈЕРОТИЈЕ: Аха, ту смо! Није хтео да каже име. Упамти то г. Вићо! ВИЋА: То је врло сумњиво! МИЛИСАВ: То је он! ТАСА: Он је! АЛЕКСА: Питам ја: је л' излазио где, је ли говорио с ким, шта је радио?

ЖИКА: А што, можемо вас и причекати. ЈЕРОТИЈЕ: Можете ме и причекати, ал' боље је нека почне. Знаш те нихилисте, врло су вешти да сакрију бомбу.

МИЛАДИН, СПАСА (у један глас): Не знамо, господин-Вићо! ВИЋА: Имам да саслушам једног врло великог политичког кривца, па по закону треба да су присутна два грађанина. (Звони. Јоси, који се појави.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Позајмљеница је у том језику било врло мало. Преводиоци и аутори, очигледно поштујући идеал чистоте језика, по правилу нису преузимали грчке речи него су их

Екавица и ијекавица Отпор Караџићевој реформи био је врло јак. Конзервативни црквени поглавари бранили су православно наслеђе оличено у црквенословенским речима и

Чак и монолог, који би требало да буде најпогоднији облик за непосредно изношење осећања, у народној лирској песми врло често представља само исказивање замишљеног збивања у чијем се оквиру осећања објективизују ("Волим с драгим по гори

српски деспот Ђорђе Бранковић (1645-1711) опсежном Славеносербском хроником, писаном тешко приступачним језиком али врло значајно по утицају на развој наше историографије и политичке мисли у 18. в.

слављен него схваћен, он је у старости доживео свеопште оспоравање, а права слава долазила је тек после смрти, и то врло споро.

Обновљен је, врло брзо, књижевни живот, нарочито у Београду, који је добрим делом био разрушен град. То, међутим, више није била

Поповићеву Антологију новије српске лирике, дакле онај вид развоја који је канонизовао ауторитативни критичар модерне. Врло брзо окупиле су се, око појединих гласила, групе писаца који су били ближи футуризму или дадаизму, нешто касније и

Претежно је писала једном умереном варијантом слободног стиха, али врло музикалном. Језик је богат и култивисан. У позној збирци Тражим помиловање (1964) највише је дошла до изражаја главна

Чудесне слике искрсле из дубоке потонуле људске меморије врло брзо су почеле да плене не само домаће него и стране читаоце.

је велик број све млађих аутора, који су увелико започели нову етапу у развоју српске прозе и међу којима има и врло истакнутих, као што је Мирослав Јосић Вишњић (1946). Српска књижевност је, опште узевши, у последњу деценију 20. в.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

О, мајко, мајко, свет је пакостан, Живот је, мајко, врло жалостан... На Липару 1866. ЈЕВРОПИ Теби да певам — теби, тиранко!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Кад у источној Србији врачаре »изводе ђаволе« ‹који су и демони воде› онда је стање врло опасно, и многи не смеју да се макну од куће без б. л. и босиљка (БВ, 7, 1892, 399).

средство не помаже; при лечењу, међутим, долази готово увек у обзир његова егзорцистичка природа, и третман с њиме је врло често у вези са врачањима, бајањима, записима. Отуда је природна ствар да је нпр.

и бела лука (БВ, 7, 1892, 399). Кићење босиљком у врло много случајева има апотропајски циљ. На Нову годину жене мећу б.

, излечиће се ма како да је и ма колико да је дуго болестан (СЕ3, 19, 390). Б. се врло радо употребљује при магичном »отварању« болесника (СЕЗ, 14, 296; 19, 262; 266; 268). Семеном од б.

Тих дана б. се у цркви освећује, и после чува за религијске потребе и за лек. У митологији и легендама спомиње се б. врло често. У рају има највише б. и руже (Вук Пјесме, 1, 209, 8 ид). Богородица најрадије мирише б.

У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ). БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело). Бостан. 1.

т.), и у том случају табуиран је (СЕЗ, 16, 151). У Јошаници и данас (1913) постоји један огромни, врло стари брест, под којим је био запис.

БРОЋ Фäрберрöтхе (рубіа тінцторум). Броћ. Реч је прасловенска. Броћ је, на целом Истоку, још од врло старих времена (упор. Хенрy Ф.

Еітрем, Опферрітуѕ унд Воропфер дер Гріецхен унд Рöмер, Кріѕтіаніа, 1915, 458 идд>) постао је и броћ врло јак апотропајон.

И п. н.), ни на Светог Анту опата (17. И), јер неће бити грожђа, или ће га бити врло мало (ЗНЖОЈС, 10, 41; 42). На лози спаљују се свеци.

ВРБА Wеіде (ѕаліx). Врба. Реч је прасловенска. Упор. Шулек, Рад, 39, 13. У старој српској религији има в. врло угледно место. В.

У старој српској религији има в. врло угледно место. В., кочоперна и бујна као што је, показала се врло згодном да постане магична шибљика, Лебенѕруте ‹= шибљика живота›. В.

Ћипико, Иво - Пауци

Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника. То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на његово вино.

— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо неодређено, а биле би врло лијепе да у њима сјаше искра сазнања. Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.

Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Можда зато што су сви говорили о њему да је свемоћан и да зна лека од сваке болести. Овај који је к нама дошао врло је млад, верујем мој вршњак. Уопште, тако је необичан. Има снажан стас, што ја пре никад нисам видела у једног монаха.

Дуго пропадам у празнину. Дуго, врло дуго тонем кроз прозирну маглу која светлуца у безброј боја, а није ме страх од тога, напротив. Лепо ми је. Пријатно.

Доле, опкољен каљугом, у мемљивој ћелији, Доротеј подбуо од влаге, слутим врло болестан, ломан, изможден, гледа у пламичак воштанице која догорева у свећњаку.

Истакао се у многим биткама својом одважношћу и издржљивошћу. Врло брзо је научио војнички занат и исто тако врло брзо дошао до уверења да је тај посао управо скројен према његовом бићу.

Истакао се у многим биткама својом одважношћу и издржљивошћу. Врло брзо је научио војнички занат и исто тако врло брзо дошао до уверења да је тај посао управо скројен према његовом бићу. Почео је искрено уживати у послу.

Богдан Имао сам врло мучан разговор са Јеленом. Сачекао сам погодну прилику да останемо сами, да бих јој рекао оно што сам одавно смерао.

то збиља тачно да се тако храбро држао, ја мислим да он то свакако није радио због саме вере, него зато што је у њему врло неки унутрашњи бес, заошијани, зацепљени инат и пркос.

Рекао ми је да би ме врло радо обесио о највишу кулу, али неће, чека господара Лауша да се врати. Осим тога, каже, твоја би мрцина сувише

Све су то ипак биле празне приче, ствари врло нејасне и несагледиве, предвиђања будућности у којима се људска памет никада није ваљано сналазила.

Муцави Гаврило ослушкивао је шумове који су допирали из Никанорове ћелије и чуо како он грозно хрче. Гаврило је врло тешко изговарао поједине речи и кад би негде запео редовно би добио згранут израз.

Да не знам Никадора, и да нисам уверен да је то један врло частан човек, помислио бих како је анђео добио од њега тачна упутства шта ће рећи, јер збиља никакве разлике не беше

О, сећам се ја врло добро, мила моја браћо, како су вас подилазили жмарци док смо ону тројицу кињили и понижавали. Зар сте изгубили

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати могô. И од овог тужног дана протекло је врло много. На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном храст се диже од старина.

Стидљива скромност бог је мој.“ Некад сам имô врло радо Та бледа лица, слаби стас, И забринуто чело младо, И разнежени, тужан глас.

Шумори трска и жуборе вали, И тихо трепте колутови мали... А ја јој причам: ,,Давно, врло давно, Милијун лета од онда је равно На месту овом пећина је била, Од самог стакла, боравиште вила.

Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде... Познато је ово, Треба штогод страшно, ужасно и ново.

“ „Јаш'те сунце место хата, И за дваесчетир сата Проћи ћете земљу сву, И бићете снова ту.“ „Врло добро!“ цар му рече, „Један дан и једно вече, То је, збиља, кратак лет, За широки овај свет!

А месечина обасјала бледа, Те седи старац огроман изгледа. 14. Он ми је причô: да је, врло давно, Живео Сâли, паша од Зворника; Несрећну рају мучио је јавно, Те доби име „српскога крвника“.

А ћата, сматрајућ бога кô звер ил' слично нешто, Отпоче истрагу своју с важношћу И врло вешто. Прво га запита строго, да чисто речима пуца, Ко је? Откуд му крила? И што се по селу смуца?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ја врло радо прихватам тај Ваш предлог, иако са зебњом да Вас наша преписка, од које очекујете толико задовољства, не разочара.

Преда мном лежи Београд у потпуној тами, нешто се десило у његовој електричној централи. Тако могу, у мраку, врло добро видети оно што желим.

пријатељице, купићу скупоцену златну гривну, а ја ћу се задовољити једном младом оријенталном робињицом; кажу да су врло привржене - а то вреди пара! Чаршија, кроз коју пролазимо, права је и широка, пресецана споредним улицама.

По нашем убрзаном дисању, и по свежијем ваздуху, који са задовољством удишемо, осећамо да смо се попели врло високо. О томе нас уверавају и наше очи.

Још је сјајније јато Ориона, а врло је карактеристично и јато Плејада, звезда збијених у густу гомилу. Ко се у та јата једанпут пажљиво загледао, никада

Планете су, у главном, врло јасне звезде, које сјаје на небу мирном светлошћу, а различите су боје. Неке су од њих, по мишљењу астролога, добре, а

Због свега тога су Вавилонски астролози врло савесно пратили кретање планета, и о томе су сачуване њихове прибелешке.

Вавилонски астрономи пратили су то кретање Сунца врло пажљиво, па су оне звездане скупове, испред којих се оно прошета на своме годишњем путовању, груписали у дванаест

Ево нас у просторији где ћемо се преобући; овде је, додуше, доста мрачно, али је зато грчка ношња врло једноставна, као што то видим на хитону и химатиону Леандера који сте ми пружили. - Да Вам окренем леђа? - Слушам!

- Да Вам окренем леђа? - Слушам! Врло се добро осећам у овом оделу, лако је и пространо, само његов опасач је сувише узан за мене.

Распитујемо се код пролазника за Аристотела. Добивамо врло нељубазне одговоре или никакве, но место њих мрке погледе. Тек после дугог лутања стижемо до дома филозофовог.

Да ја о тим стварима друкчије мислим, знаш врло добро, исто тако су ти познати моји докази да је Земља лопта: при сваком помрачењу Месеца, граница Земљине сенке која

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Бос, разголићених груди, увек весео и с песмом. Станин вршњак. Био је некада врло леп, што се и сада приметно види. Кошчат, и има пуну, кратку браду. Омиљен код свију.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Срећко неће да учи; најгори је ђак по учењу, премда најбољи по владању. Риста врло добро учи, али је избила код њега једна дивља напраситост у нарави и један пркос без граница.

до дубоке јесени, она је у време изласка сунца обично већ била негде на друму, возила се до својих њива и стаја, и врло често дремала од самог седања у кола. Обратила се стога Паули: — „Оди де овамо!

и нежна, коже болесно беле, косе ватрене, очију некако превешених и скривених, нерадница, пробирачица, нова млада је врло необично изгледала у домазлуку Милице Перчиновић.

Лазарићи, на пример, држали се врло резервисано. Паланка је тако тек после извесног времена сазнала да је Петрова Швабица прешла на други салаш, и да се

— Скандал и новост морају бити врући — тумачила је попадија од Вазнесенске цркве. Ипак се после свадбе запазило нешто врло занимљиво.

Научио је речито одобравати добар предлог, и умешно склањати рђав. Противнике је врло тактично смиривао, па и измиривао. Тако до женидбе.

Отворише капке, и чуше кроз стакло да се неко врло учтиво распитује за пут до неког мајура и неког села. Разговор тај се прекину као ножем пресечен, из два разлога.

Овај догађај је данас кроника врло старог гробља. Али баш данас се чује опет о слично комбинованим разбојништвима. Предају се покорно своте новца

који се сам прозвао Срба, необично леп и бистар, али напуштен и неваспитан, рече једном у кујни госпа Нолиној, где се врло добро осећао: — Мени је госпојица Јулица као једна циркуска играчица, што сам је видео.

Млади жупник је био омиљена личност међу православнима. Врло образован, широкогруд, весео, помало и даровит човек. Писао је песме, заносио се генијем старих Римљана, историју и

[„Од муке што нема више старих Римљана”, говорио је извињавајући га, пријатељ његов господин Јоксим.] Али је зато врло мало јео. Чувао лепи свој стас.

Велика ватра, болови у ногама и рукама, неочекивана слабост срца, врло јаке главобоље. Стадоше улазити и излазити доктори, јер се у први мах мислило на неко тровање.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.« Ви сте врло строги, господо моја. Ја, истина, занат списатеља водим од седам година и трудим се дознати што се год дознати може,

Но шта је то инвокација? (чујем моје читатеље питати, и примечавам да је врло паметно кад списатељи наши, мешајући латинске, немачке, француске и енглеске речи, доказују пред светом да су учени).

им синови слободни, то ће рећи безобразни, сасвим други начин имаду, који је и наш путник, као момак из високе куће, врло добро испекао.

За тебе особита звезда сија, и ја читам у мојој памети да ћеш ти врло знатан човек бити. Ти си већ, фала богу, сад величак, и ја мени за дужност водим тебе у свет, твоме определенију

То је лепо, врло лепо од волшебнице, али ми јој ни најмање нећемо благодарити на тој њеној послуги, будући нам је отела витеза и со тим

Истину говорећи, трбу му није врло оптерећен био, али нови Дон Кишот, који је највише зато у свет пошао да чуда чини, и не узме ово на ум.

Пришелцима се слободно ово генералисима (они сопственог вожда нису јошт имали) командирање врло допадне, и сви Роману тêте à тêте пођу.

Ага је имао једну кћер, која је године удадбе у нешто већој мери него што се код нас броји, навршила, јер 120 поклада врло добро памти. (Од ње је и онај термометер који се у Винка Лозића трећеј части налази).

Наравно се морала јако возбудити чујући беду Романову и представљајући себи да је он као млад врло ласно поклизнути могао, и да његова погрешка није никаква друга, осим што је добар јунак.

Колико, на пример, људи обештаду другоме помоћ, па баш у највећој нужди почну се извињавати да им је врло жао што реч не могу испунити; колико пути жене (а и људи) обећају тајну чувати, пак се тајна пређе прочује него да

Диxи!« Почем ово писмо сврши и запечати, пође тражити дрво да се обеси. Будући да је врло акуратна била, то се нико неће зачудити да није тако скоро жељи својој сходно наћи могла.

год воља, плашите се, вриштите, бегајте; али агина кћи нит’ се уплашила, нит’ је врискала, нит је побегла, јер је она врло просто, и то сљедујућим начином аргументирала: онај који се поплаши, мора једанпут к себи доћи; онај који вришти, мора

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Даљи опис мога живота поверио сам једноме своме пријатељу, врло талентованоме и отменоме господину, за којега сам се уверио да ниједну ствар не казује онако како је она била, већ је

Ја то само претпостављам, јер о мојим прецима врло мало што знам сем факта да нису носили исто породично име које ја носим.

Мајка, отац, браћа и сестре били су ми некако, већ од првога познанства са њима, врло симпатични и осећао сам се међу њима као код своје куће.

Иначе је моје прво детињство било врло монотоно. Не сећам се ничега важнијег из тога доба, изузимајући извесних ситнијих авантура.

Како су утисци из раног детињства обично врло дубоки и трајни, уложио сам био нарочити труд да младу госпу убедим да сам мушко.

Ви несумњиво познајете сви онога малога тиранина који, тек што сте дошли гдегод у посету и отпочели врло пријатан разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром, стрпа вам се мећу колена, ослони се руком прљавом

ви и даље правите љубазно лице, милујете малу наказу по косици и одговарате јој: „Јесте, јесте, душо, видео сам, врло лепе пипе, особито лепе пипе!

“ Па то исто хоће и њена старамајка, која је рада бар да јој се каже да се још врло добро држи. Но немојте мислити да је ова људска слабост, која се међу првима јавља још у најранијем детињству и прати

И по тоалети и по изразу лица, личила је на жену каквога богатога зајмодавца, за којега се шапуће да је на врло мистериозан начин дошао до богатства и за којим се не шапуће, но се зна да је два пута одлежао хапсу, једанпут за

Друга дама, која је седела до ње, имала је тршаву плаву косу, са црвеном машном у фризури, и врло јако навучене обрве.

Трећа је била девојка од порцулана, врло светлих очију и са осмехом на уснама. Она је увек стајала усправљена, наслоњена на зид.

Но, разуме се, то није једини мој подвиг којим сам зарадио батине. Било их је још врло много. Колико сам пута, на пример, нове новцате очеве ципеле везао канапом за ушицу, напунио водом и вукао као колица.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Командант дивизије Терзић очајан је и позива артиљеријске официре. — Господо — говорио је он — наш положај врло је тежак и критичан. То и сами видите.

Срећом, изиђосмо читави... Заустависмо се на Плочи. Ситуација је, међутим, била врло критична. Почели смо већ да се гушимо. Трупе са севера увелико одступају, већ се додирујемо.

Пред нама се указа равница, кратка, али врло угодна, засађена неком културом и ретким дрвећем. А на крају равнице је село, прилепљено уз брег као птичје гнездо.

И баш њега, сасвим случајно, одредише за вођу транспорта. Ипак се он спреми и оде. Те ноћи било нам је врло угодно у хладним шаторима, јер нас је могло снаћи још и нешто горе.

Напротив, дочека нас он врло љубазно. И рукова се са нама. И још нареди да нам се одмах из магацина изда по два џака брашна.

Ратно искуство их је томе научило. Они су на себи осетили превртљивост ратне среће. Знају добро како у рату врло лако и брзо све пропада, чак и онда када се најбоље замислило, када се најбоље спремило.

Ја причам верно како сам разговарао са човеком... Знаш, а он мени каже: „Ама баш и ја то тражим.“ Врло добро! И тако ти пођемо заједно.

Те ноћи, између 10. и 11. августа, спавао сам врло мало. Таман прилегнем а наиђе ордонанс или одржач везе. Око 1.30 по поноћи јавља се командир једне рововске батерије.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Мирисало је на јод и много вате. Бол затворио у теглу а шупаљ леш издао Породици врло уцвељеној што је чекала. Кола чекаху Пред болницом: једна за доктора, друга за мрца. Ноћу сам, сам.

Топографски радници врло љубљени, врло блиски, Да сте богати не бисте карте градили, Одлазили бисте у даљине, простора гладни; Ни да сам моћан

Топографски радници врло љубљени, врло блиски, Да сте богати не бисте карте градили, Одлазили бисте у даљине, простора гладни; Ни да сам моћан не бих песме

Неко плаче у мени ко свештеник у цркви. Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио Хоће да тужи друга Перу; неко плаче у мени.

Како смо се дуго цењкали да нас пусти, Сетих се да смо заборавили прво умрети. Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако.

Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али виолину задобисмо. Хоћемо да обновимо врло мелодичне концерте Талијанских анђела из петнаестог века: Нека је музика бескрајно проста и игра простија

Да киша тада доносила Данаиде За ратарима да скакутале чуме, Дрва су била девице врло блиде, Уздисале некад под парима све хуме. Не растужујем.

И то је све. Ожалошћени ... до гроба. И на гробу ће бити написано да је био Таленат велики, и да је умро врло млад. Једном пре смрти погинуо је био као херој на Церу.

Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо. Ово је јело врло лако; та и сами кажете да га радо једете: као слама је. Вадите, господо, једите!

Ако је покрет све, ако је покрет чак само и врло много, како је наука могла заборавити да изучава и изради једну, што прецизнију, механику еротичких одношаја, од

Много спавати, врло много спавати; и корачати по читаве сате; говорити без престанка по читава после-подна, и ћутати по целе дане.

И када велим себи да не остварујем велику уметност већ само велику екстазу, разумем врло добро; и задовољан сам што сам написао ово неколико песама, и што пишем још увек ову књижицу, које можда неће

Станковић, Борисав - КОШТАНА

КОШТАНА (тражећи бакшиша, долази до Митке певајући): Бог убио, Васке, мори, твоју стару нану, Што те даде врло на далеко, На далеко, Васке, три године дана. МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. Не приоди ми!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога. То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два комада.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Између прве и друге етапе — сматра се — није велики временски размак, јер се врло рано јавља потреба да се песмом сачува успомена на подвиге хероја; зато се из слободне импровизације издвајају

Али између друге и треће етапе постоји врло велики временски размак. Наша епска поезија, која је крајњу тачку свога развитка достигла у циклусима, налази се на

У епској поезији певач само изузетно говори о себи; у лирској поезији он то. напротив, врло често чини; али то је само формална разлика: и у једном и у другом случају пред нама је индивидуа која је сва утонула

У томе погледу наш човек с краја XВИИИ и с почетка XИX века мало се разликовао од својих врло далеких предака. И да је то доиста био нужан услов и за нашу епску поезију најјасније се види из тога што се она

епску поезију најјасније се види из тога што се она касније, у XИX веку, упоредо са продирањем капитализма и технике, врло брзо гасила и напослетку се (ако одбацимо разне фалсификате) и угасила.

Али судећи по другим особинама, изгледа да је старији краћи стих. Те особине су следеће: у гусларским песмама, врло често.

Оне певају и деспота Стефана (1389—1427), али врло укратко и фрагментарно, и легендарно у исто доба, чинећи га, нпр., родитељем Сибињанин-Јанка.

губернатора Угарске, изабраног на пет година (Свилојевића у песмама), којем је последњем посвећена и врло лепа песма XВИИ века Попивка од Свилојевића, која описује његово легендарно јунаштво...

Додуше, представа о снази Душановог царства у песмама је врло магловита. Налазећи се на челу српске државе од 1331. до 1355, Душан је освојио многе нове територије (јужна граница

тога, у песмама о Душану налазе се разни легендарни мотиви (свакако, зато што су оне настале у времену које је било врло далеко од Душановог) и неке његове углавном негативне особине: подложан је рђавим утицајима, окружен лошом околином,

), а неки су се врло осамосталили. То је једина историјска истина која је сачувана у песмама о Урошу, све остало тамо је легенда (смрт

Као што се види, то су ситуације врло сличне онима које налазимо у неким песмама о косовском боју. Али несрећу нису доносили само странци.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Правићемо Жуји кућицу! — предложи Лазар Мачак. — Ол рајт! (Врло добро!) — сложи се Ник Ћулибрк, а Вањка Широки само се задовољно пљесну руком по бедру као да ће рећи: — Кад нешто

На једно педесет корака од логора Стриц одабра једну букву ниске и врло густе крошње на коју се лако могло попети. — Ево је! Ту нас неће наћи ни свети Пантелија.

— Готово, плануло је! Убрзо на горњи отвор гомиле, кроз који је Вањка вирио док је носио пласт, поче да куља врло густ сив дим и ваљајући се у клупцима пође увис. Дјечаци заграјаше: — Ихај, ала је црн, видјеће га читаво село!

их је стајало док се успентраше до ње, а онда кренуше даље сасвим погнути, понегдје и четвероношке, јер је ходник био врло низак и неподесан.

уздуж Босанске Посавине, док дјечак лежи у Славонији притискујући увом планину Папук као да одоздо ослушкује нешто врло занимљиво. Дјечак се буди, жмирка, досјећа се гдје се налази и обраћа се псету: — Жуја, јеси ли ти гладна?

— Видиш ли само колико су они тога навукли. Врло забринути извиђачи се вратише натраг у пећину. Остали су већ били полијегали простријевши пода се неке ствари из

— Хајде да видимо. — Примите у радионицу и мог друга, Лазар Мачка. Он је рођени мајстор. — Добро, друже, примићемо врло радо — сложи се командант. — И ја сам за то — додаде Николетина.

— Врло добро! — пристаде пољар. Свак ће радо примити овако изоштрена и осјетљива помоћника. Кад је чула какав је задатак доби

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И који је тај други, поснажнији закон од божија закона? Јест и врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне

А ја, худи, врло сам слаб и маловрстан И дубина је у мени неразума, Кроштоно сам исто један лежак, И нерадин и лужица; зато и не

Оца и очуха? Трње и лепу, чисту земљу? Ко стрњиште или пшеницу? МОРЕ Ка и море што некад врло се с буком диже И с таласом о брегове бије, Пак и опет се натраг у себе И скутава тишећи се, — Тако је и човечаско

Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће! МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ Сваки свакад врло да се моли свому владики, Еда би добри и човекољубиви земљорадилац Још за неку годину више заштедео Ту воћку порицану

Поћи ће право из лукова, стреле и муње одзгор — луче с треском, ка од врло округла лука облачна на намеру долетат ће на зле људе.

ЈЕЗИКУ СТОЈИ Колико је маечак огањ, а колике ли велике ствари пожиже; тако и човечији језик — мала је вешт у нами, а врло големо зло чини. Отворен је гроб њино грло; са своји језици лагаху, суди им за то, боже!

Стрепим од смеха ми нисам хајао што нам за смех прети Христос: Тешко вам за ваш смех, допосле врло ћете ви плакати и јецати за то! Крепки Господи, укрепи ме, да те с драге воље милујем, снаго моја!

— ама кад му дочух науку, забринух се врло, имајући туштено благо скупљено све с кривицом мојом и лажом. Плашим се и зато, што у божији виноград по заповеди му

суд, судац безпријатељан и ничим подмићен, пред њим нема сваком уста наишла, стидљива лица силовитих луди, а сиромаш врло снажна.

И све је то на свету постало врло угодно за проводење нашега живота, свуда мери доходно; зна се докле коме допирање и крај, што ли, за колико и докле ли

Оздо, ко корав је и храпав; гране му усукате, — Врло га је мучно покрасти. Мучно да се може ко успузати на њега; род му је на самом врху.

Те ето, мала она од лозе израстлица, у велики и врло родан виноград расплоди се; толика ширина из њега би, да му гране преко река прелазе и шири се до мора и хатар му с

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Паша се врло често саветовао с њим. Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином

кад цветају дафине, најрадије је седео на простртом сиџадету под њима; пушио, издавао наредбе, сркао кафу, и тада је врло мало мислио; само од времена на време издигне се на сиџадету, пружи нос — као хрт кад хвата траг — и увлачи мирис од

јер и исти тај Манасија био је красан младић. Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку. Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.

пазарни дан, пазарио с околним сељацима и ћуркастим сељанкама и сељанчицама, које се загледају у Мана, — а био је врло леп — па и не умеју одмах да кажу зашто су дошле и шта хоће!...

јутарњег ваздуха, умио би се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле млâде и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше,

јер дока је била врло незгодна: увек би понешто лупила иако је нико питао није, и често би тиме друштво у неприлику доводила.

Редовно се тада морала заклети у своје очи и у живот свога мужа Сотираћа — кога се она, узгред буди речено, врло мало бојала — да неће ни уста отворити! Но, уосталом, све то избегавање њу је мало бунило, а онима је мало помогло.

узета као роман, она је ипак кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина...

Све ово морало се испричати да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија. По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.

је здрава, — „како мечка“, рече Јевда — како лепо тка и води сав домазлук; Дику Грнчарску наговести му и рече за њу врло много лепих ствари: како је здрава, вита стаса, „како се, кад иде чаршијом, срамује, како и прилега на девојче“, како

То беше доста да је често, — као и све које тако држе много на себе и не лепоту своју — иако лепа, изгледала врло глупа! Промени се, као и све што се у свету временом мења... И сада се изменише прилике и улоге.

Погледи им се сукобише јер се и она окренула за њим, али је Мани ипак врло криво било што се преварио и окренуо. Но ипак је брзо поправио ту своју погрешку, доскочио је и томе: ословио је