Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ДВА КАМЕНА Беле роде одлетеле, Собом драго њој однеле, Ох, далеко, предалеко! Кад је пошô, драги рекô: „Кад се врне бело јато, Ето мене назад, злато!“ И назад се јато вије, Ал' међ њима драгог није.
Тамо, тамо — ма за кратко, Доврши се, тек што поче, Беше слатко и преслатко, Ма се ето горко доче — Па да с' врне све назада, Било б' опет кô и тада. XXВИИ — „Збогом, збогом, данче бели, Моје сунце, мој животе!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
раду, не види да Влајко има још и других брига осим школе: почешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно. — Тако...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Човјек одговори: „Бих.“ „Е, па добро... лијепо!“ рече ђакон, као на жерави. „Причекајте, Господар ће да се врне до мало.“ То рекавши, хитно пође натраг па у ходу, обрну се, викнувши им: „Причекајте на гумну!
„Није ништа, но се покајао што је остао, па се предомислио, па може бити молиће Господара да му изради, да се дома врне“, примјети Милица. „Јок, валај“, рече Пејо. „То није. Главу моју полажем да он не мисли то учинити... Нешто је друго.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буду насред ливаде, коњ стане па закопа ногом, а он скочи с коња и накоси траве, па | се врне натраг кући. Кад дође кући, уведе коња у коњушницу, па му положи траву и коњ одмах стане јести.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад буду насред ливаде, коњ стане па закопа ногом, а он скочи с коња и накоси траве, па се врне натраг кући. Кад дође кући, уведе коња у коњушницу, па му положи траву и коњ одмах стане јести.
Ћипико, Иво - Пауци
Илија хтједе да кћер врне Радивоју, али се она приљуби уз Раду и не миче се стопе од њега; с њиме и у поље иде. Раде је пита рашта опет одбјегну
Станковић, Борисав - КОШТАНА
! МАРКО Није он, газда Митко, него је млади газда. МИТКА (забацује узду коњу о врат): С’г ће батка да се врне. Неће много да ми те остави. Тики, само да надзрнем. (За себе.) А и много нећем јоште да живим!
Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем... Ах! (Пева): Да знајеш, моме, мори, да знајеш, Каква је жалба за
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо! — Депо, — викну Јевда — брго по њума, викни гу да се врне, рекни гу на један реч. — Али, на несрећу, Дена није била ту.
„Прати гу — збори ми господин начелник — по Мамут-агу (он си иде саг у Турско, а скоро ће се врне оданде), па да гу, рече, однесе у Призрен, ели у Пећ; там’ су, рече, мајстори за такве работе!