Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох када би време врнут могâ До онога часа злосретнога Кад је првом дивну угледао, Чини му се: би је прегорео — Би зацело, и могâ би ласно
Ох, да му се само даде Време врнут уназаде! У два лета, силни Боже, Само у два, да он може Да и зачне опет снова! Ма он свуда срећу скова.
Да ће сунце с неба да се згрува, Кад Бог живи нега свету чува? И мене је до сад чувô благо, Па ће и сад драгу врнут драго.“ Она опет: „Никад, ох, никада Више мени нема те назада!