Употреба речи врпољи у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Могле смо обе дивно да живимо, па и да се обучемо, Бога ми, боље него неке газдинске. — Деде после, деде после? — врпољи се нестрпљиво огреѕѕе. — Где сам оно стала? А ја, јесте.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Дедер, брзо прореци! — узе да се врпољи мачак. — Из невоље се можемо извући само кроз рупу на овоме џаку, а ту рупу треба проширити — скромно закључи миш.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ту ти је свака част и послужење, а грешник се само врпољи на стоцу и шури се врућом вареником чекајући да чује шта су му лопови скували.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ним осмехом на рујним јој устима, гледа га кришом, види: како се он чеше, врпољи, гледа у њу и хоће нешто да јој каже, а она му тада окреће леђа и чини се невешта. — Цвето! — вели он напослетку.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици. Промени се човек лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану.

Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше. Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. Свет их гледа. Многи завиде Мићи. Ал’ је жестоко играо!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

испред оваких великих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он поче да се врпољи. „Не поричем“, наставих ја, „да је од мене, неученог, неумесно да од вас тражим такво обавештење, али то чиним по

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Само се газда Срећко врпољи, и звера нешто око себе, па све више и немирније, као изван себе, и прикупља се, као спрема се да ђипи, да полети, да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Он шути, крије их. Док је будан, држи се; мрк је, закопчан, готово набусит. Али у сну је немиран; врпољи се, зноји му се чело. Устајем и отварам прозор да уђе свјежи зрак. Тад се нешто примири.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи једнако окрећући се око себе и наново гледајући да ли је све почишћено и распремљено како треба”.

- од Софке, која се у том часу налази уза саму дворишну капију, а Тодора „поче се тамо, испред кујне, унезверено да врпољи”.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности