Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и поје, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни, к'о злато кад стопе, Расту, свију се, по врсима грана Пољубе црна и знојава чела.
Ћипико, Иво - Приповетке
око њих у трави цврче попци, један од осталих одваја се оштрим криком, слап над млиницом јаче шушти, јабланови у врсима жаморе и њихове тамне сене дрхте. Павле се приближи: —Цвијето, сјећаш ли се нашега гоњења? —Било па прошло!.. .
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Труди су га часни створили у челик — О, како је зоран! О, како је велик, И сјајан кô вече на врсима јела! И докле по селу шушти грмље драче, Он гаравом руком замахује јаче, И с наковња лети снопље златних стрела.
и поју, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Ловори, сјајни кô злато кад стопе, Расту, свију се, па врсима грана Пољубе црна и знојава чела.