Употреба речи врснике у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Нејма га; давно се преставио. За другога, с друге стране, чичу Лазу - и он такођер. Децу у неко време и моје врснике поизналазим, прве у вароши, једне с[а] синови на женидбу, а друге с кћер ˊма на удају.

Ћипико, Иво - Пауци

Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море. Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара. У дућану нашао је много свијета.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности