Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме. Пред вртовима океан се пружа, Разлеће се модро јато галебова; Кроз бокоре мртвих доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова.
Докле болно шуми изнад тамних вода Тиха песма сфера у дубини свода, И под вртовима док умире плима. А кад проговори, у тој ноћи, где се Буде само слутње, тај глас њезин има Невесели мирис вечерње
Сув поток крај ког мртво ћути, Без гласа и без прама дима, Сеоце; само златом жути Тиква по врелим вртовима. Све жега мори као чума; Долина пуна немог страха; У пољу насред белог друма Вештица диже стуб од праха.
ПЕСМА То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескоријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети, пуни болне носталгије.
Црњански, Милош - Сеобе 2
за којом су уздисале госпоже сербских комерсаната, за коју мишљаху да је острво блажених, са мраморним палатама, вртовима и улицама, по којима трче красиви белци, играјући на копитама, и она је била пуна лажи.
су жене, кад би дан прошао и ноћ се спустила, преузимале, и разговор, и уживања, иза осветљених прозора, по кућама, вртовима, павиљонима.
Муње су још биле честе и грмело је још, али је киша била при крају. Тишина је била глуха иначе, у вртовима дуж алеје куд је пролазио. Чуо је само, изненада, иза леђа, нека кола, која су јурила, некуд, бесно.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
је лету педаљ до зенита, А хлорофилу аршин до расула У метастази жутила и руја, Тамније када зелене су боје У вртовима, а стрњика сува, Тамнија доња амплитуда бруја Ветра што обноћ у времену дува.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Они су неисказано бледи и витки, очију бескрајно мирних и мутних. Три дана сам провео са њима по старим вртовима иза звездарнице, на дну позоришта, увече на улици, слушајући њине благе, уморне гласове.
Ипак, ја сам овде, уморан и прокисао, само зато да вам јавим да се, већ једном, опет сетите вечности. У огромним овим вртовима и ширинама, под грањем мокрим, које знам да је почело да пупи, овде где је Париз најлепши, застајем да вам јавим – пре
Ту је море било плитко и дубоко плаво. У вртовима је цветало цвеће и лежали су грудоболни морнари. Оног који је рођен да љуби, развеселиће море, ако га је прешао, бићем
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Улица је пуста одавде до Тахита. То је време кад се чак и трамваји негде скрасе И кад беспослени ветар по вртовима скита. Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме. Пред вртовима океан се пружа; Разлеће се модро јато голубова; У бокору мртвих, доцветалих ружа Шумори ветар тужну песму снова.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Свет претворен у време отет зломе змају Мировањем ватре и болне нејасности. Граде Нема осуђених ноћас сви сањају У вртовима где расте неповрат и папрат, и наде Нема, али нема ни страха од змије Пред вратима иза којих простор гњије.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
објашњава податак из околине Бјеловара: »око 1860. године сматрало се да дјевојке морају садити трандовиље у својим вртовима јер ће се прије и боље удати, а неће их ни оставити момак којег су већ изабрале« (ЗНЖОЈС, 43, 1967, 142).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ти и даље остао великомученик, а ја рецимо само обичан мученик или чак маломученик, опет бих ја теби сметао у еденским вртовима, увек би се нашао неко међу тим расејаним свецима ко би случајно грешио, па би се стварала збрка за време рајских