Употреба речи вртоглаву у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

И тек ту, за време тог несносног примирја, пред Штрасбургом, осети најпосле ту грозну, вртоглаву празнину пред собом, у којој више нема ничега.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И моја се мис’о, и моја се машта, И воља испну на горду висину, Вртоглаву, лепу, испод мутног плашта Облака, на домак звезда које гину Под зрацима сунца радосна и ташта.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

кад им се укаже прилика да то и досегну, они - одмах после прељубничке ноћи - почињу да осећају „најпосле ту грозну, вртоглаву празнину пред собом, у којој више нема ничега”.

Грозну, вртоглаву празнину пред собом је, у ствари, угледао Вук Исакович под Стразбуром, за време примирја. У ратни поход он је кренуо

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Нашао сам, нашао! Крију се у Прокину гају! Тако веселу и вртоглаву трку-вику од стране једног старца ова је земља видјела вјеројатно једино прије пар хиљада година кад је оно славни

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности