Јакшић, Ђура - ПРОЗА
више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. „Шта је то?“ питах се сама... И једва сам чекала да га опет видим...