Употреба речи врућ у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Врућ сомун? — одгово|ри ови. — Знам ја нешто друго шта ћу му дати ако ми он само до руке дође! Какво ти је то лекарство?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

О, како то ври?! Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена. Ај; нема нигде. Пипнем астал — врућ! О, анатема га било!... ђаволска посла! Напуним ти лулу, запалио бих. Шта ћу? Нема нигде ватре.

Они још осташе. Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију. Сад ће већ на брод под воденицом. Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја ухватим њену руку и пољубим, па широм Отворим врата: — Идем, мамо, овде је — страшан дим! Кад изиђем у авлију, врућ, јак ветар духну и отвори капију. Ја изиђох на улицу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био он! И Јула осети нешто тешко у грудима, као кад човек прогута врућ мекан хлеб. — Добар дан, тетка-Макро! — ослови је Јула. — Бог ти помог’о, дете! — зашишти оданде баба-Макра.

а уста упола отворила, па к’о да полако пири на нешто, онако к’о у домаћице која сече онога часа из рéрне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице, и она осећа

Африка

Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава ме да се ничим не може гасити жеђ што прати путника кроз

Црњански, Милош - Сеобе 2

Више од три стотине људи лежало је, на камену дворишта, један преко другога, жвакало, гутало, још врућ, хлеб, и заливало га вином. А бурад су одјекивала од удараца ногом, као бука бубњева.

Дан врућ, запаран, облачан, који се завршио непогодом. Агагијанијан одвезе Исаковича, тог дана, пред вече, код Божича.

Август месец, те године, у Кијеву, и изнад Подоља, био је врућ, па су сви пенџери на кући били скинути. Куд год погледао, ходајући по кући, или седећи у хладовини, Павле би гледао у

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- У реду, написаћу га. На часовима, затим, размишљао сам како да почнем. „Најдража моја” био би одвише врућ почетак. Њој би могао да проради неки кликер и цела ствар би отишла до ђавола.

Осим нас, на пешчаном спруду није било ни шугавог пса, а песак је био врућ као тек извађени хлеб. Лежали смо на леђима и посматрали небо изнад себе.

Био је то тих И врућ почетак лета, тако тих и тако врућ да вам се чинило да небо попут неког невидљивог сунђера упија све звуке у себе.

Био је то тих И врућ почетак лета, тако тих и тако врућ да вам се чинило да небо попут неког невидљивог сунђера упија све звуке у себе.

Црњански, Милош - Сеобе 1

и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробио зној.

Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора,

Питала га је да ли су војници нашли њен ланчић? Дан је био још топлији него јучерањи, врућ, загушљив, облачан, на кишу. Запитавши га да ли сада види нешто доле, у трави, она се приближи сасвим.

у то лудо биће што се непрестано нагињало на колац, превијајући се од бола, не марећи ни за шта око себе, не марећи за врућ, летњи дан, иза хладовитог багрења, ни за све остало што се могло видети са брда, травуљине, кућишта, баре, камените

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

је носио писмо; за шајкачу је заденуо невен; шајкачом је убио муву; помоћу шајкаче је, да се не опржи, преносио врућ лонац; шајкачу је ставио под глану, и заспао; у шајкачу му је пиљар с кантара изручио кило трешања; и, кад је појео

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Он је, за време рата, био под Котором и рањен је на Јадрану. Хлеб му је бео и врућ. Помаже ми да једем пужиће, пева ми старе бретонске песме, и смеје ми се, јер дрхтим од влаге и зиме.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Никола из вајата гледа Вукашина, обема рукама држи се за браду и споро клима главом: огњиште растура, али врућ пепео носи у џеповима. И сви беже одавде где јесу. И сви неће оно што јесу.

„Иди, не шушкај ми више! Видиш ли да сам болестан?“ није издржао, лица притиснута у јастук. „Да ти донесем врућ чај?“, радосно је рекла, а он се најежио: „Не треба! Иди!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У то подне свуда су била пространства светлости и спокој времена, сав врућ. Тада је Добрача, последњи пут, био дуже са Вождом. Године које су следиле биле су све немирније.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Одмах затим наш младић крену из пристаништа и пође журним кораком ка мети свога пута. Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је спајао Атену са њеним

Тридесет и две миље на рђавим путевима, по магли и зими. Ху ху! Промрзао сам до костију“. „Спреми брзо врућ грог!“, рече госпођа Смит својој старијој ћерци.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Обично по ручку, о највећој врућини, кад сунце пржи да прокључа мозак, док зује муве зунзаре у прозорима, а врућ ветар гони маце преко празних сокака, и сва паланка спава у знојавим кошуљама; кад небо и брда потамне од јаре, а у

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади. — Каквог курјака, 'натема те не убила! — одговори бунован и зачуђен Марко.

Ћипико, Иво - Приповетке

Леђима се прислонише уза зид што је од жестоког огња био врућ. Осете по телу струјање угодне топлине и тако задуго погнути стајаху.

Антица осјећа ноћ и њене шапатљиве гласове, осјећа његову тешку руку, топлину живота му, врућ задах из уста и мушку вољу, али никако не може, ма да се сили, да се за њ загрије: једнако јој други познаници пред

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

видици, бескрај, паробродизапловишеморе; А као тикве журне у пољу, Као хлеб врућ, извором Сањам. За пример „запловише море“ – који је истоврстан са „залутах разбојништво“ – могло би се рећи да

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробијао зној”.

Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и полумраку, госпожа Дафина била се приближила уз решетку прозора,

и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух, врућ и подбуо, увијен овнујским кожама, на којима је руно пробио зној.

Петровић, Растко - АФРИКА

Сок разбијенога кокоса, док се прелива из воћке у чашу од калбаса, изгледа чаробно свеж; у устима, сасвим врућ, отужан зато, и с далеким укусом који сећа на петрол, уверава ме да се ничим не може гасити жеђ што прати путника кроз

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Здраво! — И он принесе чашу да се куцнемо. Војник донесе у порцији врућ паприкаш и стави на сто. Онда из једнога сандука извади две виљушке и хлеб. — Овде, друже, немамо тањира.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Задрев у небеса ред планина спава, На црвеном жалу слет ждралова снива, Рој мушица дршће изнад речних става. Врућ, запахнут миром и музиком боја, Са досадом Човек сву ту раскош мотри, Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, И тражи

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Изделисмо и последње резерве шећера. Војници су умакали хлеб и пили врућ, бљутав чај. — Ко дава, браћо, ово у оваквој пустињи! — вели задовољно поднаредник Груја.

Командант, који је био окренут у страну, одговори му: — А шта бисте хтели, да вам неко врућ бифтек донесе! — Не мислим на печење, него удари ме куршум у ногу! Приђосмо.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

видици, бескрај, пароброди запловише море; А као тикве журне у пољу, Као хлеб врућ, извором Сањам. Из ковнице изађох, навукох на себе небо ко кабан, Под главу жеље старе, да одморим своје удове

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Златокоса се трже и задрхта. Да се то није Месец у момка-лепотана претворио? Поглед младића, светао, и врућ измицао јој је тло испод ногу. Но Златокоса се прибра и рече: — Врати се тамо одакле си и дошао, момче!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

У-ух како пече, као жива ватра. Приђе и Јованче, узе Стрица за руку и неодлучно рече: — Канда је жив. Још је врућ. Некакав мрав, милећи кроз траву, био је стигао до сама Стричева носа и почео да га шкакља по ноздрви.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Али без душе, мртви. Мало почас, опет изнова духну на њих врућ ветар и тим часом сви оживеше, те здрави и читави ђипише на ноге. Учини се голем табор од оних људи.

Ко лишује дељења, туђе он заноси. Забагљивати прсте мећу скрипац и врућ ватраљ на ноге навлачити. Дубока је врло и стрма провалија незнање књиге.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности