Ћипико, Иво - Приповетке
Гледам је прислоњену уз бор—самац, на удару вјетра, раскиданих грана, посрнуо, — а пред њом, на врућему жалу, рибарева дјеца, прогорјела као земља од сунца, скачу и усрћу у валове; — и све је гледам онако прислоњену уз
У сунцу што прожима седе на врућему жалу. Он им прича невине и богољубне ствари из семинарија, прича им о Пречистој девици.