Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да напијем женама што стајаху недељом, пред капијама. Белом круху и врућој погачи, звекету дуката и свиленој, девојачкој марами.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
до хладовине, слуша како хрчу мајстори на тезгама, у поливеним дућанима, и гледа како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у хладу боса и голуждрава деца играју пиљака и чаврљају као и врапци под стрејама.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
појава буде пажљиво испитана, она је једном малопре поменутом тумачу књижевности дала само повода да прибегне „врућој“ осуди Настасијевићеве ретроградности.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ах, да, то је. било још у оне дане Кад детињско срце тражи огањ свети И хоће плодове нигде неубране. На врућој обали у раскошно вече, Кад жути одблесак крије магла нека, Трза се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у воду за умивање (»ради здравља«, Караџић, 1, 1899, 163); такође се, »здравља ради«, ваља окупати у врућој води у којој је поред неких других билака метнут и д. (СЕЗ, 17, 533). Д.
У народној медицини има велику примену. У врућој води у којој је потопљена, заједно са другим биљкама, ж., купају се »здравља ради« (СЕЗ, 17, 533). Теј од ж.
М. д., скуваном у води, испира уста онај који има нузлу (афте, СЕЗ, 17, 568); м. д. у врућој води облаже се на уста оном коме се грче вилице па не може да говори (СЕЗ, 14, 239), или ко пати од лишаја (СЕЗ, 19,
Ч., липово И зовино лишће употребљује се за парење главе, кад глава боли (ЖСС, 314); а ч. са солу, у врућој води, за парење зуба кад боли (из србуља, Софрић, 217). Ч.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Велики орман се сасушио, мердевине се јуче под надничарком распале, столице политиране се љуште као да су у врућој води лежале. — Неће, мама, онај клавир да пукне уздуж и попреко, да се не правимо смешни пред људима.