Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
гола на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из столарских радњи, с дрварских пијаца, дуге поворке, одасвуд, мостови препуни нáрōдā,
Па шта ако су нестали Хималаји? И са Забучја можеш довући дрва! Па шта ако су нестали Анди и Алпи? Види ли се с врхова планина даље него с врхова ових мрва?
И са Забучја можеш довући дрва! Па шта ако су нестали Анди и Алпи? Види ли се с врхова планина даље него с врхова ових мрва?
деспоту Стефану, Лазаревићу, сину Лазареву, Константин Филозоф је деспотов град Београд назвао градом са седам врхова.
И свих је седам врхова побројао, и, побројавши их, описао их овако: први је налик на вишњи Јерусалим; а други, сличан Јерусалиму доњем,
Тај ми се мирис са зујањем пчеле испод капака заклопљених, кроз цело тело, до врхова прстију, шири, и за трен - дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са светом без
Африка
Вуије да су на њему нађене читаве врсте потпуно нестале флоре; то је један од врхова Атлантиде, споне између Африке и Америке.
као холандске слике, оне се пењу зеленим брежуљцима, и појављују каткад само својим црвеним крововима из густих врхова.
С друге стране брода скупљају се пироге оштрих врхова високо изнад воде, управљане од атлетских младића, потпуно нагих, који скачу у воду за новцем баченим са брода.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А у даљини се појавише планински врхови, и сувати, на којима је све било празно. Иза далеких врхова било је само небо. Чудан је био тај осећај да пут у Росију иде све више у висину.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Имају осећања за лепе панораме појединих врхова и зато је за такве врхове у динарској планинској зони често име Поглед.
Умеју са својих високих врхова показати области, које су имали историјску улогу. Већина јуначких српских песама, приповедака, басни и пословица су
Косовски је предео уоквирен високим планинама: Шар-планином и Проклетијама, чији су гребени оштрих врхова и назупчени као Алпи. Готово се са сваког места на Косову види широк хоризонт.
Ова је природа оставила дубок траг на људима који у њој живе. Потиштене чифчије знају имена најудаљенијих врхова. Они се помињу у народним песмама, као и све црте ове предеоне слике.
Не осећају се јаке циче северних области, осим изузетно, кад дува вардарац, јак ветар који се спушта са снежних врхова из унутрашњости. Почевши од ове клисуре јављају се медитеранске макије (зимзелено жбуње).
Црњански, Милош - Сеобе 1
из кола, над високим брдима, како пролазе облаци, учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена.
лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Свуд као да се ширила тишина, за сумраком. Ускоро се замагли тама у логору, прашина зави све, сем врхова воћњака далеких, и Исакович се смири. Празно је дакле било, пред њим, занавек, и узалудно, за њим, све што беше прошло.
Изнад врхова врба и жбуња, далеко од села, могли су се до гледати оком обори и она кућа у којој је Вук Исакович са женом био провео
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Бог те мазо! — рече Поп жмиркајући. — Погле колко снега! Зујали су у кабини успињаче изнад врхова јела. — Шта мислиш да се ово откине? — Па, не би много остало од тебе, човече... — рече Чиле.
Препусти му се, уживајући у безбедности која је избијала из врхова његових прстију. Очистио јој је огреботине на леђима алкохолом и посуо белим прахом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дрен је био у нашим рукама... Сунце је зашло, али његов крвави одблесак још зрачи иза врхова Дрена. Борба посустаје. Још само негде у даљини одјекују појединачни пуцни.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Очи се уморе од мрака, висина и врхова, и трепере. Около, свуд, тесне, мрачне улице, пуне ђака, школа, манастира и калуђера.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У њеним водама огледали су се врбаци и житна поља, понекад ђермови пободени у небо, али није било снежних врхова планина. Угледала их је једном давно, још кад је кренула са планине.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол сјајни Он полаже виш'њих... И свуд из неба, с врхова, и лука, Звони и звони: „Осана во вишњих!“ ...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Иза црних врхова, исред маглених таласа, заструјали су први милосрдни зраци, расипајући се широко по небу, дрхтећи у ваздуху, као
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али један хип касније, како је осјетио хлад што му почињући од врхова ножних палаца гамиже уз тијело, он се тргне, скочи на ноге.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
По свему судећи, то је уопште један од врхова наше лирике у везаноме стиху. Могли бисмо је назвати и мисаоном. Али не зато што су у њу уткане мисли, него зато што
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
из кола, над високим брдима, како пролазе облаци, учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена“.
Облаци који се „сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова” и облаци „што се ковитлају све наниже” свакако су две слике виђене истим очима.
лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Са врхова, камивала Што откине то је њено, И то носи као плеву, Као сено. Стада сјури у амбисе Као да су тичад мала.
Петровић, Растко - АФРИКА
Вуије да су на њему нађене читаве врсте потпуно нестале флоре; то је један од врхова Атлантиде, споне између Африке и Америке.
као холандске слике, оне се пењу зеленим брежуљцима, и појављују каткад само својим црвеним крововима из густих врхова.
С друге стране брода скупљају се пироге оштрих врхова високо изнад воде, управљане од атлетских младића, потпуно нагих, који скачу у воду за новцем баченим са брода.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Вршине им се једнако губе: прамичак по прамичак дима откида се од сјајних врхова и полако плови у даљни недоглед; а темељи им се једнако обнављају све новим и новим клупчадима и смотуљцима дима што
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Огромна планина. Слушајте: мора збиља да се ода признање и тим Дринцима. А почели су из равнице. Колико су морали врхова прећи да би се подвукли под сам врх Кајмакчалана. Капетан Радојчић га прекиде: — Ето, видите.
Све је сиво, безоблично, бесконачно, као и они сури облаци, који се дижу из јаруга и прелазе преко планинских врхова. Душа се скупља, а тело грчи. Али, као стокраки одјек, непрестано бруји у нашим душама: докле овако... докле?
Капија Слободе... На целом простору видело се набацано камење. А према северу, преко планинских врхова, пружала се пространа Југославија. — Свратите, господо, прво да се одморите! — понудио нас је официр граничар.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не преваристе ме, не, знам вас ја! А и да не знам — би л’ прикрит могли Суморно чело моје судбине, Врхова својих чемер камени, Угасит гранит тврдих граница Државе бедне зета дуждевог?... Али зар не знах?
(Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао. — Три дана нема како угледах Врхова ових камен студени; И књига дође, из Млетака је? Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је?
ВЛ. ВАВИЛА: Ох, кад те видесмо! А стрепили смо много за тобом. Кад тако некад јутром пораним И са врхова нашег Ловћена У мутно море поглед утоне, А из недара му видим ужаснут Све прождирућу силу где пени, — Па бојећи се
све: Да није права имô гонити Столећа тужног седу старину, Који је својих груди извором У годинама жарке припеке Врхова ових камен росио... Говори, моли, светла госпођо!... Ви’ш, лепо би ти израз милости На дивотноме лицу стајао...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
За часак се опет ненадно диже мећава. Јеле су се љуљале из корјена, шкрипећи болно, и вјетрови су са њихових врхова у помамном бијесу и звизгу тргали и разносили огранке и иње на све стране. Пријеђоше планину и сиђоше у поље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
су погледали доле, у непрегледну бару жуте и прљаве водурине из које су вирили врхови кровова њихових кућа, рогаџе врхова сена, поцрнеле крошње воћака. Вода је дремала, лења и непомична, изнад плодне вратимљске земље.
Киша њихових разбојничких стрела пљуштала је у празно по зупцима бедема, чвркала о камен и падала натраг затупљених врхова не пустивши ни кап наше крви. Када је Брзанов напад престао, избројали смо његове губитке.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ћутљива колона одмиче кроз мрачну ноћ преко планинских врхова. Час силази, опет се пење, људи већ падају од умора, коњи сасвим посустали и све чешће наилазимо на мрачна телеса,
Прошли смо целу нашу земљу, затим Црну Гору, ево нас и у Албанији. Под борбом, преко кршева и снежних врхова, често без хране, а сада готово без хлеба и одела. А на целом том мучном путу оставили смо свуда траг људских костију.
Јер оне врхове посматрају и наши, са оне стране, и људи упечатљиво гледају не би ли се некако преко оних врхова спојиле њихове мисли. Извиђачи се враћају. Кажу да се Бугари налазе у подножју ових планина. Према њима су Французи.
Ало, па што се не одазиваш?“ Ноћ је бледела. Звезде ишчезавају губећи се у далеком тамном своду. На истоку, изнад врхова планинских, појави се беличаста трака. Црне и непомичне планине посташе плавичасте, као да су копреном обавијене.
Са северног фронта пристижу немачки пукови... Али тамо, иза оних врхова је наша земља, насилно отета. Наша... Људе је обузео фанатичан занос да се дочепају оних врхова, одакле се виде плава
Али тамо, иза оних врхова је наша земља, насилно отета. Наша... Људе је обузео фанатичан занос да се дочепају оних врхова, одакле се виде плава брда њихове домовине. Са том жељом гинули су. Стотинама, свакога дана.
Војници потамнели од ужасне јаре, која је трептала над топовским цевима. Са врхова планинских почеше да гађају бугарске батерије. Неке подбацују, друге пребацују.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И свуд из неба, с врхова и лука, Звони и звони: ''...Осана во вишњих!''... Сја сунце, златно кô класје кад доздре; Бик риче испод јела