Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДАЛМАЦИЈА Из Сплита Са капеле једне, са старог врхунца, Полагано звони. Све је мирно тако. На водама лежи крв вечерњег сунца, Дими се, и хлади, и мрзне полако.
Звезде што падну, то су приче Да и смрт зна да сјаји. НАПОН Завапи клица: желим нићи, Из мрака, до врхунца! Из прслих груди ја ћу дићи Најлепшу химну сунца. Завапи крило: да се родим, Из страшног мучења крви!
Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са врхунца Тај астрални и вечни номад! Као у сјају новог дана, Дирнута крилом ветра блага, Гранчица мирте зањихана Не
Мој ће се дан нови да јави с врхунца — И као што некад пловљаше по калу, Заиграће срце на светлости валу, Као цвет очаран, отворен спрам сунца.
небу и светлост у ноћи, Колевко и гробе, у одећи сунца; Ти си горки завет страдања и моћи, Једини пут који води до врхунца.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У клетвама је до свог врхунца доведена паклена песничка имагинација („Очи на шиљак набио!“) и докраја је избрушен сликовит, сугестиван песнички
Уколико је, наиме, интензивнија магијска брига за дете (која започиње још у време трудноће, а долази до свог врхунца непосредно после порођаја), утолико је, по правилу, слабија световна брига, и обрнуто.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Педесетих година XВИИИ века та верска гоњења била су дошла до свога врхунца, и тада су војничком силом цели српски крајеви нагоњени у унију.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
њојзи је моја срећа, Љубав моја опевана; У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати се сретних дана! Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана!
дани доћи и узети Сваки по свој део од срца што бунца, Што жели, што моли; а ти ћеш се пети, Пети непрекидно до кобног врхунца, Голом стопом, бледа, смрзла дете, Пружајући руке и вапијућ': Сунца!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
захуја и проломи: „Живели, живели, живели“ и млазеви цвећа сипаху на заставу која се појави и доведе узбуђење до врхунца. Електризован узбуђењем гомиле ја сам подрхтавао, чекао само други батаљон, чекао Николу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада. Али ко би данас смео Сећати ме срећних дана — Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ — као да се мало Дуле љутну. — Лијепо! Слатке Душе оно је гроб... Он се подиже на кољена и пружи руку између два врхунца, кроз које се бјеласало село доле под планином.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А када сам са врхунца острва Халкија, кроз маслине, ловорике и пиније, угледао плаветнило мора и у њему беле мраморне стене острва Оксије,
Почетак је зиме. Пада први снег, лак, чист, бео, и док се ми успесмо до врхунца брега, покрио је он траву и дрвеће једним танким, влажним слојем.
Када са врхунца брега бацим другу груду снега, она ће, када наиђе на ту стазу, осетити је, одскочиће, а можда ће и поћи њеним трагом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
око другога неког сунца; Ја знам планета-људи који угину у неиздржљивом болу Што не сагледају Закон свој ни са једног врхунца; Ја знам Месечаре и Сунчаре које привлачи тајни неки зрак у ноћ Никаква снага неће их задржати за ову земљу