Употреба речи врцао у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ово потоње, заиста се и догодило. Како је у сну врцао главом, камен му се измакао испод ње, ах сад кад потече да се (тобож) цјелива са дјевојком, удари зубима о цијев

Ћипико, Иво - Приповетке

Тако не приметише да је комшија био предљив и врцао с оно пар беседа. Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности