Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи... Једино врчи на Алексу, њега не мари. Неће да чује речи о њему!... Попу прекипе. — Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао?
Ћипико, Иво - Пауци
—Не будали, Петре, — одговори капетан, — нису људи врчи... Даће пресвијетли на одласку, видићеш. — Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар. Али Раде не видје бискупа.