Употреба речи вршај у књижевним делима


Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Косе јој давно седе... — — — — — — — — — — — — — Лето је. Жега, Када се зноји И у хлад бега— Али на гумну вршај стоји! Сви су на послу — жетвено доба— А она, мала — грозд у руци— Седи и гроздић боба. Кад изненада, вијор...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра'

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Накратко (накриво) насађен. Накитио се без цвијећа — (тј. опио се). Направио му враг вршај на глави — (тј. оћелавио). На рану би га привио. Не би га надлајало сто паса. Не би ђаволу дао нож да се закоље.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, »да буде п. црвена« (Караџић, 3, 116, Сентомаш); таквим концем обавија се и последњи откос (СЕЗ, 32, 110). Кад је вршај, не ваља на гумну јести, јер ће се п. гламничити (СЕЗ, 32, 37). Кад се п.

Кад се п. оврше, не сме се хлеб пржити крај ветре, јер ће бити гада у п. (ЗНЖОЈС, 7, 149). Кад је вршај готов, у околини Ниша коље се уз стожер петао, тако да сва крв сиђе у п.; петла поједу посленици, а окрвављена п.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности