Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Онда би завирила к мени, који сам размазивао акварелом по листу папира заставе и једрењаке, с вршком језика међу зубима. — Што лијепо радиш, Иве? — Нешто сликам. — Сликај, Иве, сликај!
Ускоро ће сасвим нестати. Сјенка зарђале челичне шипке на сунчаном часовнику силно се издуљила. Вршком стаситог либанског цедра у средини тријема прошара мали срх. — А што каниш даље? — изненади ме питањем. — Па...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ништа од свега тога ми се није учинило довољно снажно, па сам у једном тренутку, не знајући шта да предузмем, покупио вршком прста једну сузу што је клизила низ њено лице. То ју је натерало у још већи плач. Додирнуо сам је за раме. Дрхтала је.
Зашто тај травуљар није могао остати озбиљан? Могао је остати и даље укочен на оном свом месту, седећи онде само вршком гузице као испрепадани зец док ослушкује удаљени лавеж паса. Зар је морао и он (питома њушкица, питоме очи), зар и он?