Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
О срећо, о време; ελεημοίσήνη, милосердије; άπελπίσίς! очајаније и пр.<оче>. друге се речи могу лако нагађати. У Вршцу, месеца септембрија 1837.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1822. године је прорадила нова српска богословија у Вршцу, која је трајала до четрдесетих година. На бечком универзитету и мађарским академијама школује се све већи број Срба,
Забележено је још да су ђаци српске школе у Вршцу, у току школске године 1792—1793, приказивали три комедије: »једну о Ироду, другу о Богатому человјеку и трећу о Злому
ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ ЖИВОТ. — Јован Ст. Поповић родио се у Вршцу, у Банату, 1. јануара 1806. Отац му је био Грк, трговац, мати Српкиња, кћи српског живописца из XВИИИ века Николе
Отац му је био Грк, трговац, мати Српкиња, кћи српског живописца из XВИИИ века Николе Нешковића. Почео се школовати у Вршцу, али га отац извади из школе и да у трговину. С муком је успео да продужи школовање. У Темишвару, од 1824.
Умро је 26. фебруара 1856. ПОЧЕТАК КЊИЖЕВНОГ РАДА. — Још као ђак средње школе у Вршцу Јован Ст. Поповић почео је писати.
у Великом Бечкереку, 1869. у Великој Кикинди, 1870. у Новом Саду, 1871. у Вршцу. И српске, а нарочито мађарске владе су са неповерењем гледале на овај покрет, и 1871. и 1872. он је угушен.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај калуђер мора да је био безбожник, јер је толико нападао на кћери сељака, да су га једном, у Вршцу, бацили у набујали Месић. Калцан се није удавио. Испливао је.
Долазила нам је у госте, тужна. Умирала је, у Вршцу, недељама, и ја се сећам капљица морфијума које је узимала. Путници, породица моје бабе Јуле, кажу, према својим
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
секретар министарства просвете и црквенијех дјела; — у Вараждину: С. Џепић, гим. професор; — у Вршцу: Сима Бакић, српски учитељ; — у Вуковару: Василије Марковић, трговац; — у В.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Казивао сам ти пре неколико дана што се је једном нашем епископу у Вршцу случило пре три или четири године; пак сад суди, ко би био рад да га пијани и разјарени људи чупају и газе.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Је л’ тако, господична? У Вршцу, 1830. Ваш слуга, Сочинитељ ДОДАТАК Дјело ово, као што се горе види, сочињено је било године 1830, таки после Лаже и
Чокерљана издатом шечатана наоди, ко измени овој повод дала, јер је и она из мога пера проистекла. У Вршцу, месеца септемврија 1837. Ј.С.П.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је знао како се песма певала; тако ми је, године 1953, уз Токинову помоћ, Мирјана Михалек, наставница Музичке школе у Вршцу, забележила њену мелодију. Ево како ју је Токин запамтио: Недостаје слика са нотама из поговора НА ПРИРОДУ (стр.
год., књ. 39, стр. 52—3, са ознаком да је написана год. 1830. у Вршцу; оданде је, нешто измењена, прештампана у збирци Даворје, Нови Сад 1854, 113—4, одакле је овде прештампана.
године, да ју је 16. новембра 1841. читао у Вршцу у Српској слози банатској, да ју је врло рано компоновао Н. Ћурковић и да је песма млого певана, а написана је Јелени
сина меленачког пароха Павла Бибића, а Никола је био „један од најбољих пријатеља Живковићевих; спријатељили су се у Вршцу као богословци, па су се касније и дописивали” (Песме Васе Живковића, Бгд 1907, 192). Песму је компоновао сам В.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али немој да говориш против деце — све нас је мање и овде, и у Карловцима, и у Новом Саду, и у Вршцу: дошло време крају, па нешто прети... На први мразни дах ћемо свенути, цела ливада одједаред... Ја волим децу, ја...
Религија има велику снагу, али у туђини наопаку снагу. Овде, у Новом Саду, у Вршцу, нити се понемчујемо, нити помађарујемо, него се посрбљујемо, а нисмо Словени!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
се наклоности читатеља и читатељица, то ће рећи, молећи да моје књиге радо и млого купују, јесам с почитанијем У Вршцу, 1. априлија 1832. всенижајши слуга Сочинитељ с.р.
Сад да видимо шта се при просидби ради. Младожења је у Вршцу, а господична с 15.000 у Бечеју. Они се нису нигда видили, али зато опет младожења њу познаје, јер су у његовом
) »Имате ли лепих балова?« »О, молим, какав може леп бал у овом месту бити?« (»Паметно говори«.) »Но чујем да су у Вршцу лепи балови?« »О, прекрасни, имамо лепу музику.« (Дугачка почивателна; јер несрећом нема кише ни ветра.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
војвода нико не погибе, разма главом Кајица Радоња; од Маџара нико не остаде, разма главом од Сибиња Јанко, и он бежи Вршцу на крајини.