Употреба речи вршњаке у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Она вам не мари баш да чита и да пише, али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко. Јуцо, дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Дечаци ме погледаше подозриво. У тренутку им се учини да желим да заштитим лукавством њихове вршњаке из Белмонтехе. — Ви станујете у Белмонтеси? — Не, ја Белмонтеху нисам ни видео.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сав остали живот је међу друговима, међу савременицима. Ја сам то још као дете осећао, и страшно сам волео вршњаке своје. Ти се сећаш, је ли? Нема човек у животу ништа друго до савременике своје, друже, веруј! У прошлост не може нико.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности