Употреба речи врља у књижевним делима


Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Свет му се руга! — Громове беса суседу првом о главу врља, у пламен и сам очајно срља, — плам до небеса! — Нестаде плама.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

што каза сељак, осушен и спечен. У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад тела зађу, кад се смори туча, да пукне зрном, да се разобруча.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Пође да тражи челе. Докле он врља онамо овамо, дотле онај код „кошница“, које стоје онако као и први пут и зује, седи и меси од блата колачиће, или

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Угљен зацврча, али не потону. — Је ли Чврља Ожегова? — наставља Цонтрона. — Је ли Жландра Ћукова?... Је ли Врља Кукумарова?... Је ли Чандрљока Кокина? На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности