Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ту беше једна ливада врљикама ограђена. Мој кожарски трговац додаде ми улар од коња, скиде неколико врљика доле, и тако смо превели коња у ливаду.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И теби је већ неколико пута подваљивао, па опет му идеш. — Оно јес'... ето није ми још платио ни она кола врљика што му ономад дотерах. — Неће ти ни платити. И ја сам му дотерао, знаш, једна кола још пре тебе, па — ту!
— зовну га Тиосав — одиде мало вамо. — Што ћете, море? — одазва се он и приђе им нестрпљиво. — Би ли ти узео још врљика да ти дотерамо? — 'Оћу, 'оћу! Ми треба за ливада, она доле у реци. А колико имате врлики? — Биће дваест кола.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Једанпут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку. Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
ово мора рачунати у ситнице: једну жену ошину трн по левом оку, те је привила влажну крпу; једно дете ударила врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу, превили су му туцан црни лук, а
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца. Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака
С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго;
— Удри, 'нако од прилике. Сви се издигосмо и заустависмо дах. Онде, где се два чатала везују, вире крајеви од врљика и пружају подесан заклон.
Груну пушка, а онај се трже и окрете своју пушку на нас. Ми се посагињасмо, али се истога тренутка разлеже пуцањ од врљика, и преко самих глава наших просвира куршум.
Пружише се пушке и — тренуци се претворише у векове... Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде. Глава зликовчева клону... За тренутак претрчасмо сви до врљика.
Наједаред Љубиша одскочи од врљика, испали пушку и стаде. Глава зликовчева клону... За тренутак претрчасмо сви до врљика.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Била му стрњика колик подрашка врљика, снопина колик попина, а зрно колик брдо! Колико му било на ономе хљебу писова, толико му било синова; а колико му
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али не мари: видећу га ма где...« — Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши
« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као окамењена... .... Ври у глави рој мисли, нејасних, тамних, црних...