Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ено зађе сунце огрејано, А врћу се чете непрестано Од горице од оне каурске, Чете иду, а чете су турске, Што серашћер унапред послао, Па какве их
Красно Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других
— А све једно, тебе није! 27. Тебе неста, а отада Зачеше се лоши данци: Ох, та гледни, глени јада, Већ се врћу Србијанци, А јуначка она срећа Обрнула нама плећа! 28.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се. Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
на небесна четир' краја иду да се крсте у бесмртну свјетлост, окруњени свјетлошћу вјечитом, на вјечно се царовање врћу.“ Поведе ме мало понапријед.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Прође, Мадо! Одоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!... — Еее, ласте се пâ врћу на пролет, ама твој младос’ и моја лепотија — никад...