Употреба речи всује у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Ништа није способније вражду угасити и мрзост колико воспоминаније прежње љубави. Но све је то всује кад је срце од младости иштећено и отровано.| 66 Паун и чавка Птице скупе се да изберу себи поглавара.

Паун почне се ширити међу њима, хотећи да за красоту његових перја њега изаберу за поглавара. „Ти се ту всује мучиш и печиш,” одговори му чавка. — „Што ће нама твоје перје помоћи кад почнемо с орлом војевати?

Прокуне га сав народ, и тако ти се претвори у мрава. Но всује: вид промени, а нарав злу не измени; ибо и до данашњега дана мрав туђе жито краде и носи.

„Аνήρ άβουλος εις κενόν μοχθεί τρέχων: |Муж бесовјестан всује се труди трчећи”. Јошт једно: „Кαλώος μεν τρέχουσιν αλλ΄εκτός της οδού: добро трче, али изван пута”.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Зато дајемо вам ово на знање, да не бисте всује труд полагали и амо долазили. Остајем Јуца Мргодић Љуби испаде писмо из руке.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: О, заиста, она није била у Бечу всује. МАРКО: Нека псује,... знам да га неће више видити. АЛЕКСА: Зашто, љубезни господине?

МИТА: Ја мислим, господин барон... АЛЕКСА: Не, не; отац мора да пресуди; и ако његова не буде воља, све је всује. ЈЕЛИЦА: О, господин барон, зар се тако чува љубов коју сте ми отоич ерклеровали?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А при томе, они и онакови за какове ја пишем неће всује, читајући ово, тру|д себи задати, ибо мој всегдашњи у описанијам мојим конац, то јест ползу, гдигди и увесељеније

Он би ми често, познајући моје усердије ко ученију, уздишући говорио да жали што ја моју младост ту всује тратим. А мени би се грозило и самој мисли к срцу мојему вход допустити, такова добра и блага чловека за живота

Но, он ми каже, да ја всује то желим, да за толико година ту су и други многи соплеменици, стари и млади, погребени и ко ће кости од костију

урођен вручителан — с препоруком, препоручен все — све всегда — увек, свагда, вазда всеконечан — последњи, крајњи всује — узалуд втори — други втори крат — други пут вход — улазак газета — италијански новац гама — г (грчко слово)

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Цецилију Шулце всује милу, Взајмну Петрарх Лауру љубио, Безвзајмности к'о что Витез Лилу Драгу љубит сам се трудио...

Уздај, убиј, сеци, на пепео сожежи, освети се, молим, клештама истежи! Волци што ходите по горах, лафови, што блудите всује једити рисови, Што ловите овде со страхом курјаци, што гаврани гачу гладни под облаци: Ево мене, ево, ја сам наше

МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ НАДГРОБНИ СТИХОВИ Пожих љета многа В сјем ујединенији Упражљајас всегда Во свјатом писанији, Всује ум мој возводих Постигнути тајну, Расуждаја о многих Богом сокровену.

Иштем, просим свуд забави, Да ми серце заборави Ону која ме пленила, Ал' све всује, не да љубве сила. Што је више смећем с ума, То ми више дође с пута, Све се лако заборави, Љубов себи вечни спомен

Ал’ ја певам, хвалим всује благу, Плачногласни бијем у гитар, Всује молим Љубицу ми драгу: Делија ми буди, не Кесар!

Ал’ ја певам, хвалим всује благу, Плачногласни бијем у гитар, Всује молим Љубицу ми драгу: Делија ми буди, не Кесар!

Слут ако сте, зашто сновиђен’ја Ви на јави сва не исполните, Ако ли сте душе в’ображен’ја, Бедног зашт’ ме всује ви мучите?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Шта наопако да не буде? — Она ђипи и почне викати, даље пође и почне викати, на другу страну пође и почне викати, всује, њега нема, ни њега ни коња. Ах, ко ће описати жалост бедне ове жалоснице?

ти знак дати да ме видиш, скинем пантлику с главе и подигнем на дрво, а ја се почнем по брегу као бундева преврћати! Всује, тебе нема, и како сам се окаменила, зајечи камен од мога терета.

ВРЕДОНОСНИ — штетан ВРОЂЕН — урођен ВСЕВОЗМОЖНИ — свемогућ ВСЕНИЖАЈШИ — најпонизнији ВСТУПЛЕНИЈЕ — увод, приступ ВСУЈЕ — узалуд, узаман ГАВАЛЕР (фр. цавалиер) — племић, витез ГИМНОСОФИСТА (нем. Гyмноѕопхіѕт, из ст. грч.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности