Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, сам начаток бил мње нешчастљив, что ја родил еја, всјак бил завистљив: вси удручали, дихат не дали мње бједному, мње бједному.
Луки напрјагоша, И на стрјељаније Мене приведоша Јако знаменије; Всјак кто мимоходит, То сја јему годит. В серце мја стрјељати.
Храми раскопани, Ни во что олтари От врагов мње брани (Всјак бо зрит на дари): Школи испраздњајут, Глави отрицајут Науки полезни.