Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ишчезну, К гробу приближих сја И сије в минуту Се бити мнит ми сја — О, сујето сујетств Всја земнаја блага! Всјака сладост богатств И слава всјака!
Всјака сладост богатств И слава всјака! Аз старец смирени Теофан сије, Раб божиј грешни Во кратцје житије Моје здје пишу На мраморнем камени, Одаваја Богу