Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И отечество уж, ненавидит, ибо в њем бољшој тут мње завидит, жит в том не даја, всјуду гоњаја опшчој Зоил, опшчој Зоил. Ах, бједа моја, бједа повсјуди!
а песма има у наслову укратко збијену своју поуку: Непорочност Жизин всјуду безбједна. Стефан Лазић, тај наш најфанатичнији хорацијевац, превео ју је, по своме обичају, до нечитљивости верно:
Славит љубве виновника. Сице всјуду все что живјет Љуби, љубовију дишет, И что љубит, то његујет, Что његујет, то цјелујет, Њежним оком