Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ама шта је теби данас?! „А, шта знају те ваше газде!“ А шта ти знаш, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби?! Зелен си, дијете, зелен кô зелена грана у гори зеленој.
Давид (још љући, пакоснији): Баш ништа не знају? А ко оно зна, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби, направити од аршина аршин и пô, од оке пôке, а од пôке оку — како кад, а?!
Па колико сте онда ви? Писарчић: Јест, јест, Давиде, четрдесет си гради будала. Давид: Шути, вузле једно вузласто! (Испрси се, затрепта очима, у којима се засвијетлише сузе неизмјерне мржње и пакости.
(Сви га гледају забезекнуто.) Збогом, јазо! Збогом, господини моји! Збогом и ти, вузле једно вузласто! С Богом остајте сви и не замјер'те на еглену.