Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Без прекида се разговор наставља, јасан по смислу, по неку реченицу сам додаје и лепо види месец у прозору и Вукашиново лице, и осећа страх што сутра путује на даљину од неколико година и што баш ове, последње ноћи такве разговоре воде,
“ сигурно гаје питао Тошић кад се вратио из Прерова. Опет види санке што јуре путем за Паланку, али не успева да види Вукашиново лице док слуша Тошићево питање. Не чује ни одговор. „Сад је свршено с Твојим Аћимом“, каже Тошић.
Е, баш ми није жао. Ко је у округу више од мене зарадио за петнаест година? Нико. Па онда, што ти је жао? И моје и Вукашиново туђин ће да пождере. С ким ли се смотала? Наговарао је да с Толом... Дуго мисли. Није, није.