Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ИИ АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА: Добар дан! Добар дан, госпођице Вукице! ВУКИЦА: Добар дан! СПАСОЈЕ (Вукици): Остави нас за часак, имамо разговор поводом те наше бриге. ВУКИЦА: Молим! (Оде.
И то траје читавих пола сата. Мени доста и тих пола сата. СПАСОЈЕ: Па доста! АГНИЈА (Вукици): Слатко дете моје, како бих волела да ми покажеш твоје рубље и преобуке које си спремила.
АГНИЈА: Ја то у најбољој намери. СПАСОЈЕ: Немој ни у најбољој намери. АГНИЈА: Добро, добро, никад више! (Прилази Вукици.) Па немој, душо, заборавити кад ти буде готова она драп хаљина; хтела бих да видим како изгледа.
СПАСОЈЕ: Добар дан! (Рукује се.) Откуд ви тако изненада? РИНА: Нимало изненадно. Обећала сам госпођици Вукици да ћу ових дана доћи да заједно обићемо извесне радње. СПАСОЈЕ: Ах, да, она много полаже на ваш укус; само...
СПАСОЈЕ: Неће то бити тако згодно. Знаш да сам колико јуче одложио свадбу и казао Вукици да не купује још венчану халину, па не могу сад тек. Него ако би могли што друго. АГНИЈА: Знаш шта?
ВУКИЦА: Да пођемо? А куд? АГНИЈА: Да ми помогнеш, душо, да ти изаберем свадбени дар. СПАСОЈЕ (Вукици): Па требало би да помогнеш тетки у избору. АГНИЈА: Рећи ћу ти у чему је ствар!
СПАСОЈЕ: Није отмен! Жењен је! АГНИЈА: А, тако? СПАСОЈЕ: Шта сам оно хтео рећи? (Вукици.) Да, немој ти због мене да журиш.