Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У библиографији Вукових радова од Љубе Стојановића (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 762 и 227) то се изричито и каже, а за тим су се
Тако се међу веома ретким примерцима прве књиге Вукових народних приповедака могу наћи две брсте: са и без напомене чему су биле додатак.
Први пут је објављена у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870. 3. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН: Вуку Караџићу испричао и написао Грујо Механџић из Сентомаша, за
Приповетку је био добио од Грује Механџића. Објављена је у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870. 5. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА: Вуку Караџићу по слао из Боке Которске Вук Врчевић.
431. 39. БЕКРИ-МУЈО: Објавио први пут Вук Ст. Караџић у Даници за 1834; поново објављена у посмртном издању Вукових народних приповедака 1870. 40.
тумачећи пословицу „Док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, нема правог пријатељства међу нама“ — цетињско издање Вукових народних пословица, 1836. 50. ГРОЗНИЦА И ПАУК: Чуо од Нове Тривуњагића из Кумана скупљач Светозар Мл.
Караџић, тумачећи пословицу „Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила“. Објављена у цетињском издању Вукових народних пословица, 1836 г. 54. ЗЕЦ И ЛИСИЦА: Забележила Лепосава В.
81. КУДРОВ И КУСОВ: Објављена у посмртном издању Вукових народних приповедака, 1870. 82. ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО: Објавио Вук Ст.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Код нас је прешло у обичај да се говори о победи Вукових језичких идеја, о коначној победи „вуковског језика“ у другој половини прошлог века, а при томе се превиђа да је –
патријархални и јуначки етос који држи на окупу – као тешко објашњива телеолошка мрена – речи у епскоме десетерцу Вукових зборника.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Жута боја је, сем тога, и боја Вукових као и Аранђелових очију, а уз то се - што је такође занимљиво - често помиње тамо где јунаке очекује нека непријатност.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
публиковани у новосадској Даници 1866—9) он није примећивао никакав несклад између поезије Мушицкога и језичких идеја Вукових: његове утилитаристичке, просветилачке и дидактичноморализаторске идеје непрестано су замућивале бистрину његова
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
(и приповетке) превођене су на немачки језик готово упоред ос њиховим објављивањем, понекад и пре тога, непосредно из Вукових рукописа или казивања.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У овом периоду повећава се број издатих дела за децу, али је (изузев Вукових збирки) реч о преводима и прерадама, најчешће са немачког (највише се преводе Кампе, Вајс, Салцман): Јован Поповић
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Песму Предраг и Ненад добио је Вук од Јована Берића из Будима. Осим Вукових певача, ваља овде споменути и Леку Мастиловића, „ускока и славног гудца и пјевца из Гацког“, од кога је записивао
„Помислите“, пише он 1824. после другог издања Вукових песама, „да су већ три књиге песама издане, а међу њима тешко да има иједна песма рђава: наше немачке народне песме
и 1826. године објавила две свеске свога одличног превода (рађеног уз Вукову и Копитареву помоћ) изабраних песама из Вукових књига. После ње преводили су наше песме на немачки Е. Весели, П. Геце, В. Герхард и др.