Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тек 1847. изишло је у Бечу цело дело Нови завјет господа нашега Исуса Христа, »Вуково Евангелије«, како се око 1850. године говорило. Превод је изишао без дозволе црквених власти.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
донети Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо из Карловаца од 8/20 априла 1815).
Сад већ савршено знам какових приповијетки народних Ви желите, и ја Вас увјеравам да их ми (Србљи) доста имамо« (Вуково писмо из Карловаца 16/28 јуна 1815). Тако се за српску књижевност зачедила народна приповетка.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
године, Владан Недић објавио критичко издање прве књиге Српских народних пјесама. Док у поговору описује Вуково неуморно прикупљање песама, он између осталог каже: „Да ниједан тренутак није пропуштао, показује нарочито сачувана
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А извор и једном и другом у конкретном је случају Вуково опажање планина којима иде у сусрет лежећи на колима: „Као безмерни таласи приближаваху се све више, са завејаним
кад год се обичним животним разлозима и конкретним интересима мотивише јунаково необично чулно-чувствено стање (рецимо Вуково западање у „страшан бунар очајања” зато што није „произведен у потполковника”), те мотивације не изгледају ни довољно
Штавише, има доста примера кад се у истом опису Вуково унутарње (душевно) преживљавање саосећајно даје, али се зато тело његово с ироничне стране осветљава.
На пријему је, као средишња сцена, њихов сусрет уобличен као помно узајамно опажање тела: Вук принцезино и принцеза Вуково. Огледало је овде употребљено као „визуелна машина” укључена у развијање сцене и усмеравање описа.
“379 У последњим подвученим речима Вуково око испуњава исти пејзаж као болесно Дафинино око: жута светлост са разливених вода, песак и врхови дрвећа.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сусрет са словеначким славистом Јернејем Копитаром био је пресудан за Вуково опредељење. Пошто је од Копитара стекао основна филолошка знања и упутства за рад, дао се на посао и у току
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Вуково доба јуначке песме су се највише певале „по Босни и по Ерцеговини и по Црној Гори и по јужним брдовитим крајевима Србиј